Zenica sveta

Kovač se jednostavno istegao, protežući mišićave ruke iznad glave i stežući ogromne pesnice dok zglobovi nisu počeli da mu pucketaju, ali Hari je gledao u snažnog čoveka kao da mu je jedna od tih pesnica bila pod nosom. Haral je skrstio ruke preko grudi. „Izvini, Hari. Nisam mislio da te prekinem. Počeo si da pričaš?“

Ali Hari, ramena skupljenih kao da pokušava da se sabije u sebe i nestane, izgleda nije imao ništa više da kaže.

„Ljudi, zaprepastili ste me“, progunđa Bran. „Paete al’Kaar, noga tvog dečka sinoć je bila slomljena, ali danas sam ga video kako hoda — zahvaljujući njoj. Evarde Kendvine, ti si ležao na trbuhu rasečenih leđa kao očišćena riba dok ona nije položila ruke na tebe. Sada izgleda kao da se to desilo pre mesec dana, a ako sam dobro shvatio, jedva da će se videti ožiljak. A ti, Cene...“ Krovar je počeo da se gubi u gomili, ali stao je zaustavljen Branovim pogledom. „Zaprepastio bih se da vidim bilo kog člana Seoskog saveta ovde, ali najviše tebe, Cene. Tvoja ruka bi još uvek visila beskorisno, gomila opekotina i modrica, da nije bilo nje. Ako nemaš zahvalnosti, zar nemaš ni stida?“

Cen je napola podigao svoju desnu ruku, a onda besno skrenu pogled. „Ne mogu da poreknem ono što je uradila“, promrmlja. Zaista je zvučao postiđeno. „Pomogla je meni i drugima“, nastavio je molećivo, „ali ona je Aes Sedai, Brane. Ako oni Troloci nisu došli zbog nje, zašto su uopšte došli? Ne želimo Aes Sedai u Dve Reke. Neka drže svoje nevolje dalje od nas.“

Nekoliko ljudi, bezbednih u gomili, tada povika: „Ne želimo njihove nevolje! Oteraj je! Neka ide! Zašto su došli, ako ne zbog nje?!“

Na Branovom licu spremala se bura, ali, pre no što je mogao da progovori, Moiraina je iznenada zavitlala svojim izrezbarenim štapom iznad glave, okrećući ga obema rukama. Randov uzdah spojio se sa uzdahom seljana, jer je šištavi beli plamen suknuo s oba kraja štapa, stojeći pravo kao vrhovi kopalja, uprkos okretanju. Čak su se i Bran i Haral udaljili od nje. Spustila je ruke ispred sebe, tako da je štap bio u ravni sa zemljom, ali bleda vatra je još uvek sijala, sjajnija od baklji. Ljudi su ustuknuli i podigli ruke da zaštite oči od bolnog sjaja.

„Da li je Aemonova krv na to spala?“ Glas Aes Sedai nije bio jak, ali nadvladao je svaki drugi zvuk. „Mali ljudi koji se grabe za pravo da se kriju poput zečeva? Zaboravili ste ko ste bili, zaboravili ste Šta ste bili, ali nadala sam se da je neki delić ostao, neko sećanje u krvi i kostima. Neki ostatak da vas očeliči za dugu noć koja dolazi.“

Niko nije progovorio. Dva Koplina izgledala su kao da ne žele ikada više da otvore usta.

Bran reče: „Zaboravili smo ko smo bili? Mi smo ono što smo bili oduvek. Pošteni farmeri, čobani i zanatlije, narod iz Dve Reke.“

„Južno odavde“, reče Moiraina, „protiče reka koju vi zovete Bela reka, ali daleko odavde na istok, ljudi je još uvek zovu njenim pravim imenom: Maneterendrel. Na Starom jeziku to znači Vode Planinskog doma — sjajne vode koje su nekada proticale kroz zemlju hrabrosti i lepote. Pre dve hiljade godina, Maneterendrel je tekla ispod zidova planinskog grada tako lepog, da su ogierski zidari dolazili da gledaju. Farme i sela pokrivale su ovaj predeo, i ono što vi danas nazivate Senovita šuma, i dalje. Ali svi ti ljudi zvali su se narod Planinskog doma, narod Maneterena.

Njihov kralj bio je Aemon al Kaar al Torin, Aemon sin Kaara sina Torinovog, a Eldrena aj Elan aj Karlan bila je njihova kraljica. Aemon beše čovek tako neustrašiv da je najveća pohvala za hrabrost koja se mogla dati, čak i među njegovim neprijateljima, bila da se kaže da neko ima Aemonovo srce, a Eldrena tako lepa da se priča kako je cveće cvetalo samo da bi je nasmešilo. Hrabrost i lepota, mudrost i ljubav, koje smrt nije mogla da porazi. Plačite, ako imate srca, zbog toga što su nestali, zbog gubitka čak i sećanja na njih. Plačite zbog gubitka njihove krvi.“

Zaćutala je tada, ali niko nije progovorio. Rand je, zajedno sa ostalima, bio opčinjen čarolijom koju je stvorila. Kada je ponovo progovorila, upijao je njene reči, kao i svi ostali.

„Skoro dva veka Troločki ratovi divljali su uzduž i popreko sveta, a gde god da su se bitke vodile, barjak s crvenim orlom Maneterena bio je na čelu. Ljudi Maneterena bili su trn u nozi Mračnoga i loza koja je sputavala njegovu ruku. Pevajte o Maneterenu, koji nikada nije poklekao pred Senkom. Pevajte o Maneterenu, maču koji nije mogao biti slomljen.

Ljudi Maneterena bili su daleko, na Bekarskom polju, nazvanom Polje krvi, kada su stigle vesti da troločka vojska kreće na njihov dom. Bili su predaleko da bi uradili išta drugo sem da čekaju glas o smrti njihove zemlje, jer snage Mračnoga želele su da ih unište, da ubiju moćni hrast tako što će mu odseći koren. Bili su predaleko da učine bilo Šta, sem da žale. Ali oni su bili ljudi Planinskog doma.