Zenica sveta

Bez oklevanja, bez pomisli na prostranstvo koje moraju da pređu, krenuli su s tog polja na kome su izvojevali pobedu, još uvek pokriveni prašinom, znojem i krvlju. Marširali su danju i noću, jer videli su užas koji je troločka vojska ostavljala za sobom i niko od njih nije mogao da spava dok je takva opasnost pretila Maneterenu. Išli su kao da im noge imaju krila, marširajući dalje i brže no što su se prijatelji nadali ili neprijatelji plašili da mogu. U bilo koje drugo vreme, samo taj marš bio bi dovoljan da se pesme pišu o njemu. Kada su se vojske Mračnog sručile na zemlje Maneterena, ljudi Planinskog doma stajali su pred njima, leđima okrenuti Tarendreli.“

Nekima od seljana ote se pobednički uzvik, ali Moiraina je nastavila kao da ih ne čuje. „Vojska s kojom su se ljudi Maneterena suočili bila je dovoljna da obeshrabri i najhrabrije srce. Nebo se zacrnelo od gavranova, a zemlja od Troloka i njihovih ljudskih saveznika — Troloci i Prijatelji Mraka u desetinama desetina hiljada, i sa Gospodarima straha da im zapovedaju. Noću, njihove vatre bile su brojnije od zvezda, a zora je otkrivala barjak Ba’alzamona na njihovom čelu, Srce Mraka — drevno ime za Oca laži. Mračni nije mogao biti oslobođen iz svog zatvora u Šajol Gulu, jer da jeste, ni sve snage čovečanstva zajedno ne bi mogle da mu se suprotstave, ali moć je bila tu: Gospodari straha i neko zlo koje je činilo da barjak koji je proždirao svetio stoji uspravno, slali su mraz u duše ljudi koji su se suočili s njime.

A opet, znali su Šta moraju učiniti. Njihova domovina ležala je preko reke. Morali su da drže tu vojsku i moć koja je išla s njom dalje od Planinskog doma. Aemon je poslao glasnike. Pomoć je bila obećana, ako budu mogli da izdrže samo tri dana kod Tarendrele — da izdrže tri dana protiv vojske koja je trebalo da ih pregazi već u prvom satu. A opet, nekako, kroz krvave napade i očajničku odbranu izdržali su taj sat, i drugi i treći. Tri dana borili su se, i mada je zemlja postala kasapnica, nijedan gaz preko Tarendrele nisu predali. Do treće noći nikakva pomoć nije došla i nisu stizali nikakvi glasnici, i nastavili su da se bore sami. Šest dana, devet. A desetog dana, Aemon je osetio gorak ukus izdaje. Pomoć neće doći, a oni više nisu mogli da drže gazove.“

„Šta su uradili?“, upita Hari. Baklje su treperile na hladnom noćnom vetru, ali niko se nije ni pomakao da namesti svoj ogrtač.

„Aemon je prešao Tarendrelu“, rekla im je Moiraina, „i uništio mostove za sobom. Poslao je glas po svojoj zemlji ljudima da beže, jer znao je da će sile s troločkom hordom pronaći način da pređu reku. Još dok je glas polazio, Troloci su počeli da prelaze reku, a vojnici Maneterena ponovo su krenuli u borbu, da svojim životima kupe što više sati svom narodu za beg. Eldrena je organizovala odlazak svog naroda iz grada Maneterena u najdublje šume i sigurnost planina.

Ali, neki nisu bežali. Prvo potočić ljudi, onda reka, i na kraju poplava — narod je polazio ne u sigurnost, već da se pridruži vojsci koja se borila za njihovu zemlju. Čobani sa lukovima, seljaci sa vilama i drvoseče sa sekirama. I žene su pošle, stavivši na rame šta su mogle da nađu od oružja, marširajući uz svoje muškarce. Nije bilo nikoga koje pošao na taj put, a da nije znao da se nikada neće vratiti. Ali bila je to njihova zemlja, zemlja njihovih otaca, i biće zemlja njihove dece. Pošli su da plate cenu za nju. Ni korak zemlje nije bio dat dok nije bio natopljen krvlju. Ali na kraju, vojska Maneterena povukla se dovde, do ovog mesta koje sada zovete Emondovo Polje. I ovde su ih okružile troločke horde.“

U njenom glasu mogle su se čuti hladne suze. „Mrtvi Troloci i leševi ljudskih odmetnika bili su nagomilani po brdima, ali stalno su navirali preko tih hrpa pokolja, u talasima smrti kojima nije bilo kraja. Moglo se završiti samo na jedan način: nijedan čovek niti žena koji su stajali ispod barjaka crvenog orla te zore nisu bili živi kada je noć pala. Mač koji nije mogao biti slomljen, bio je skrhan.

U Maglenim planinama, sama u praznom gradu Maneterenu, Eldrena je osetila kako Aemon umire, i njeno srce umrlo je s njim. A tamo gde je njeno srce nekada bilo, ostala je samo žeđ za osvetom njene ljubavi, njenog naroda i njene zemlje. Gonjena tugom, posegla je za Istinskim izvorom i zavitlala Jednu moć ka troločkoj vojsci. A tamo, Gospodari straha umirali su na mestu, bez obzira da li su bili na tajnim savetima ili vodili svoje vojnike. U jednom dahu, Gospodari straha i vojskovođe Mračnoga buknuli su u plamen. Vatra je progutala njihova tela, a strah je progutao njihovu vojsku koja je tek pobedila.