Zenica sveta

Rand je pogledao njen štap. Uprkos plamenovima koje je video, nije bilo ni traga od vatre, ili bar čađi. „Nisam mogao da odem a da mu ne kažem.“

Gledala ga je neko vreme napućenih usana pre no što se okrenula prema ostalima. „A da li ste i vi odlučili da poruka nije dovoljna?“ Met i Perin su progovorili uglas, uveravajući je da su ostavili samo poruke, onako kako im je rekla. Klimajući, ućutkala ih je pokretom ruke i oštro pogledala Randa. „Šta je urađeno, već je utkano u Šaru. Lane?“

„Konji su spremni“, reče Zaštitnik, „a imamo dovoljno namirnica da stignemo do Baerlona i da nam još malo i preostane. Možemo da pođemo bilo kada, a predlažem da to bude odmah.“

„Ne bez mene.“ U štalu je ušla Egvena, noseći zavežljaj napravljen od šala. Rand se skoro preturi.

Lanov mačje već upola napustio kanije. Kada je video ko je, gurnuo je sečivo natrag, a pogled mu je iznenada postao tup. Perin i Met počeli su da brbljaju, ubeđujući Moirainu da nisu rekli Egveni ništa o polasku. Aes Sedai nije obraćala pažnju na njih. Samo je gledala Egvenu, lupkajući prstom zamišljeno po usnama. Kapuljača Egveninog tamnosmeđeg plašta bila je podignuta, ali ne dovoljno da sakrije prkos u susretu s Moirainom. „Imam ovde sve što mi je potrebno, uključujući hranu, i neću pristati da me ostavite. Verovatno nikada više neću dobiti priliku da vidim svet van Dve Reke“, reče odlučno.

„Ovo nije izlet u Vodenu šumu, Egvena“, zareža Met. Ustuknuo je kada ga je mrko pogledala.

„Hvala ti, Mete, nisam znala. Da li misliš da ste vas trojica jedini koji žele da vide kako je napolju? Sanjala sam o tome koliko i vi, i nemam nameru da propustim ovu priliku.“

„Kako si saznala da odlazimo?“, upita Rand. „Ma, bez obzira, ne možeš s nama. Ne odlazimo iz zabave. Troloci nas jure.“ Pogledala ga je snishodljivo, a on je pocrveneo i ukočio se uvređeno.

„Prvo“, reče mu strpljivo, „videla sam Meta kako se šunja okolo, trudeći se da ga ne primete, a onda i Perina kako pokušava da sakrije tu smešnu sekiretinu pod ogrtačem. Znala sam da je Lan kupio konja i iznenada mi je palo na um da se zapitam Šta će mu još jedan. Ako je mogao da kupi jednog, mogao je da ih kupi i više. Uzevši u obzir to, i Meta i Perina koji su se šunjali okolo kao telad koja se pretvaraju da su lisice... Pa, to je moglo da znači samo jedno. Ne znam da li sam iznenađena ili ne što tebe vidim ovde, Rande, posle čitave one tvoje priče o sanjarenju. Ali s obzirom da su i Met i Perin umešani, trebalo je da znam da ćeš biti i ti.“

„Ja moram da idem, Egvena“, reče Rand. „Svi moramo, ili će se Troloci vratiti.“

„Troloci!“, nasmeja se Egvena u neverici. „Rande, ako si rešio da vidiš malo sveta, dobro, ali molim te, poštedi me tvoj ih besmislenih priča.“

„Istina je“, reče Perin, dok Met poče: „Troloci...“

„Dosta“, tiho reče Moiraina, ali njene reči su presekle njihov razgovor poput noža. „Da li je još neko primetio sve ovo?“ Njen glas bio je tih, ali Egvena je progutala pljuvačku i ispravila se pre no što je odgovorila.

„Posle onoga sinoć, svi misle samo na obnovu i na to Šta da se učini ako se napad ponovi. Ne vide ništa drugo i da im se gume pod nos. A nisam nikome rekla u Šta sumnjam. Nikome.“

„Dobro“, reče Moiraina posle nekog vremena. „Možeš da pođeš s nama.“

Iznenađenje je prešlo preko Lanovog lica, ali ga je nestalo u trenutku, tako da je ponovo bio naizgled smiren, ali gnev ipak izroni iz njega. „Ne, Moiraina!“

„To je sada deo Šare, Lane“, odgovori Moiraina smireno.

„To je smešno!“, uzvrati Lan. „Nema nijednog razloga da pođe s nama, a ima ih mnogo da ne ide.“

„Postoji razlog za to.“ Moirainin glas i dalje je bio smiren. „Deo Šare, Lane.“ Zaštitnikovo skamenjeno lice nije odavalo ništa, ali klimnuo je glavom lagano.

„Ali, Egvena“, reče Rand, „progoniće nas Troloci. Nećemo biti bezbedni dok ne stignemo do Tar Valona.“

„Ne pokušavaj da me preplašiš“, rekla je. „Idem s vama.“

Rand je znao taj ton. Nije ga čuo otkako je odlučila da pentranje na najviše drveće jeste za decu, ali sećao ga se dobro. „Ako misliš da je zabavno da te Troloci jure..poče, ali Moiraina ga prekide.

„Nemamo vremena za ovo. Moramo biti što dalje odavde pre zore. Ako je ostavimo, Rande, mogla bi da uzbuni selo pre no što pređemo milju, a to bi sigurno upozorilo Mirdraala.“

„Ne bih to uradila“, pobuni se Egvena.

„Može da jaše zabavljačevog konja“, reče Zaštitnik. „Ostaviću mu dovoljno novca da kupi drugog.“

„To neće moći“, začu se zvučni glas Toma Merilina sa senjaka. Lan ovoga puta isuka mač iz kanija, i nije ga vratio dok je gledao uvis prema zabavljaču.

Tom zbaci ćebe, a onda prebaci kutije sa flautom i harfom preko leđa i stavi prepune bisage preko ramena. „Ovom selu više nisam potreban, dok, s druge strane, nikada nisam nastupao u Tar Valonu. I mada obično putujem sam, posle onoga sinoć uopšte nemam ništa protiv putovanja u društvu.“

Zaštitnik pogleda Perina strogo i ovaj se promeškolji s nelagodom. „Nije mi palo na pamet da pretražim senjak“, promrmlja.