Zenica sveta

Dok je dugonogi zabavljač silazio sa senjaka niz lestve, Lan je progovorio, ukočeno zvaničan. „Da li je i ovo deo Šare, Moiraina Sedai?“

„Sve je deo Šare, stari moj prijatelju“, odgovorila je Moiraina nežno. „Ne možemo da biramo. Ali, ipak, videćemo.“

Tom je stao na pod i okrenuo se od lestvi, čisteći slamu sa svog plašta prekrivenog zakrpama. „U stvari“, rekao je normalnijim glasom, „mogli biste reći da insistiram da putujem u društvu. Proveo sam puno sati nad mnogim krčazima piva razmišljajući kako ću okončati svoje dane. Nisam pomišljao na troločki kazan.“ Pogledao je ispod oka Zaštitnikov mač. „Nema potrebe za tim. Ja nisam sir za sečenje.“

„Majstore Meriline“, reče Moiraina, „moramo da pođemo brzo, a bićemo skoro sigurno u velikoj opasnosti. Troloci su još uvek tamo negde, a mi putujemo noću. Da li ste sigurni da želite da putujete s nama?“

Tom ih sve skupa odmeri uz zagonetan osmeh. „Ako nije suviše opasno za devojku, ne može biti suviše opasno ni za mene. Sem toga, koji zabavljač se ne bi suočio s malo opasnosti za priliku da nastupa u Tar Valonu?“

Moiraina klimnu glavom i Lan vrati svoj mač u kanije. Rand se zapita iznenada Šta bi se desilo da se Tom predomislio, ili da Moiraina nije dala znak. Zabavljač je počeo da sedla svog konja kao da mu slične misli nikada nisu prošle kroz glavu, ali Rand je primetio da je zabavljač pogledao krišom u Lanov mač više no jednom.

„A sada“, reče Moiraina, „treba li nam konj za Egvenu?“

„Torbarevi konj i su loši koliko i duranci“, odgovorio je zaštitnik kiselo. „Snažni, ali spori.“

„Bela“, reče Rand, a Lan ga tako pogleda da je poželeo da je ćutao. Ipak, znao je da ne može da ubedi Egvenu da ostane. Jedino što mu je preostalo bilo je da pomogne. „Bela možda nije brza kao ostali, ali je jaka. Jašem je ponekad, neće zaostajati.“

Lan pogleda u Belin odeljak mrmljajući sebi u bradu. „Možda je malo bolja od ostalih“, reče naposletku. „Pretpostavljam da nemamo drugog izbora.“

„Onda će morati da posluži“, reče Moiraina. „Rande, pronađi sedlo za Belu. I to brzo! Već smo se dovoljno dugo zadržali.“

Rand brzo izabra sedlo i ćebe iz sobe s opremom, a onda izvede Belu iz njenog odeljka. Kobila ga pogleda pospano i iznenađeno kada je stavio sedlo na njena leđa. Uvek ju je jahao bez sedla i nije bila navikla na osedlavanje. Dok je pritezao kolan, smirivao ju je pričajući joj, i ona je prihvatila tu novinu uz prosto mahanje grivom.

Uzeo je Egvenin zavežljaj od nje i vezao ga iza sedla, dok je ona uzjahala i namestila suknju. To nije bila jahaća suknja, tako da su se njene vunene čarape videle sve do kolena. Nosila je iste cipele od meke kože kao i ostale seoske devojke. Nisu bile prikladne ni za put do Stražarskog Brda, a kamoli do Tar Valona.

„Još uvek mislim da ne bi trebalo da pođeš“, rekao je. „Nisam izmišljao za Troloke. Ali obećavam da ću se brinuti o tebi.“

„Možda ću se ja brinuti o tebi“, odgovorila je veselo. Nasmešila se na njegov umoran pogled i nagnula se, gladeći ga po kosi. „Znam da ćeš se starati o meni, Rande. Brinućemo se jedno o drugom. Ali sada bi bilo bolje da uzjašeš svog konja.“

Shvatio je da su ostali već bili na konjima i čekali na njega. Jedini slobodan bio je Oblak, visoki zelenko s crnom grivom i repom, konj Džona Tena. Uzjahao je, mada ne tako lako, budući da je zelenko zabacivao glavu i poigravao, a kanije su ga saplitale dok je stavljao nogu u uzengije. Nije bilo slučajno što njegovi prijatelji nisu izabrali Oblaka. Gazda Ten se često utrkivao na plahovitom zelenku s trgovačkim konjima, a Rand nikada nije čuo da je izgubio, ali nikada nije ni čuo da je iko ikada jahao Oblaka s lakoćom. Lan mora da je ponudio ogromnu cenu kada ga je mlinar prodao. Nakon što se namestio u sedlu, Oblak još više poče da poigrava, kao da je bio željan galopa. Rand je čvršće uhvatio uzde i pokušao da se ubedi kako neće imati nevolja. Možda će, ako uveri sebe, i konj biti mirniji.

Spolja iz mraka čuo se huk sove i seljani su poskočili pre no što su shvatili Šta je u pitanju. Nasmejali su se nervozno i posramljeno su se pogledali.

„Još će nas i miševi poterati uz drvo“, reče Egvena uz drhtav kikot.

Lan odmahnu glavom: „Bolje bi bilo da su vukovi.“

„Vukovi!“, uzviknu Perin. Zaštitnik ga udostoji jednim bezizražajnim pogledom.

„Vukovi ne vole Troloke, kovaču, a Troloci ne vole vukove niti pse. Da sam čuo vukove, bio bih siguran da nas tamo, napolju, neće čekati Troloci.“ Pošao je u noć osvetljenu mesečinom, vodeći lagano svog visokog vranca.

Moiraina je bez oklevanja pošla za njim, a Egvena je pratila u stopu Aes Sedai. Rand i zabavljač bili su na začelju, posle Meta i Perina.