Zenica sveta

„Prijalo bi mi malo pesme“, dodade Met umorno. „I možda vruća ovčija pita u Belom vepru.“ Zastavši, dodade: „Nikada nisam bio dalje od Stražarskog Brda. Beli vepar nije ni približno dobar kao Kod Vinskog izvora“

„Beli vepar nije loš“, reče Perin. „I ja bih mogao ovčiju pitu i puno vrelog čaja, da istera zimu iz mojih kostiju.“

„Ne možemo da stanemo dok ne pređemo Taren“, oštro reče Lan. „Ne više od nekoliko minuta.“

„Ali“, pobuni se Rand, „usmrtićemo konje ako pokušamo da jašemo dalje noćas. Moiraina Sedai, vi svakako...“

Nejasno je video da se ona kreće među konjima, ali nije zaista obraćao pažnju na to Šta radi. Sada se progurala pored njega i položila ruke na Oblakov vrat. Rand je zaćutao. Iznenada, konj je zabacio glavu uz tiho rzanje, skoro istrgavši uzde iz Randovih ruku. Zelenko je zaigrao korak u stranu, odmoran kao da je proveo nedelju dana u štali. Bez reči, Moiraina je krenula ka Beli.

„Nisam znao da može to da radi“, reče Rand tiho Lanu, dok su mu obrazi crveneli.

„Ti bi, pre svih, trebalo da pretpostaviš“, odgovori Zaštitnik. „Posmatrao si je s tvojim ocem. Odneće sav umor. Prvo s konja, a onda s vas.“

„S nas, ali ne i s tebe?“, upita Rand.

„Ne i s mene, čobanine. Nije mi potrebno, ne još. I ne sa sebe. Ono što može da učini za druge, ne može za sebe. Samo jedno od nas će noćas jahati umorno. Bolje se nadaj da ne bude previše umorna pre no što stignemo do Tar Valona.“

„Previše umorna za Šta?“, upita Rand Zaštitnika.

„Bio si u pravu za Belu, Rande“, reče Moiraina, stojeći pored kobile. „Ima jako srce, i tvrdoglava je koliko i vi iz Dve Reke. Ma koliko to čudno bilo, izgleda da je ona najmanje umorna.“

Vrisak probi tamu, i zvučalo je kao da čovek umire pod oštrim noževima, a krila su se nadvila nisko nad družinom. Noć postade mračnija pod senkom koja je preletela preko njih. Panično njišteći, konji su se divlje propeli.

Vetar Draghkarovih krila pogodio je Randa podsećajući na dodir sluzi, na utrobu ustajalog mraka košmara. Nije imao kad ni da se uplaši, jer je Oblak zanjištao propinjući se očajnički, kao da pokušava da otrese nešto što se pripilo uz njega. Rand, koji je držao uzde, bio je oboren i vukao se po zemlji, dok je Oblak njištao kao da su mu vukovi grizli zglavke.

Nekako je uspeo da zadrži uzde u rukama. Ustao je, koristeći slobodnu ruku koliko i noge, odupro se i uspravio, trčeći ogromnim teturavim koracima kako ne bi ponovo bio oboren. Disao je kratko, očajan. Nije mogao da dopusti da Oblak pobegne. Ispružio je ruku izbezumljeno, jedva uhvativši oglav. Oblak se propeo i podigao ga u vazduh. Rand je visio bespomoćno, nadajući se, uprkos svemu, da će se konj smiriti.

Pad na zemlju potresao je Randa do kostiju, ali iznenada, zelenko se smirio, raširenih nozdrva i prevrćući očima. Ukočene noge su mu drhtale. I Rand se tresao i samo što nije visio s oglava. Taj udar mora da je potresao i glupu životinju, pomisli. Udahnuo je drhtavo tri ili četiri puta. Tek tada je mogao da se osvrne okolo i vidi Šta se desilo s ostalima.

Družina je bila u haosu. Potezali su uzde konjskih glava koje su se trzale, pokušavajući, s malo uspeha, da smire konje koji su se propinjali i vukli ih okolo. Samo dvoje naizgled nisu imali nevolja sa svojim konjima. Moiraina je sedela pravo u svom sedlu. Bela kobila se udaljila oprezno od gužve, kao da se ništa neobično nije desilo. Lan je stajao na zemlji i osmatrao nebo, držeći mač u jednoj ruci, a uzde u drugoj. Vitki crni pastuv stajao je tiho pored njega.

Veselje nije više odzvanjalo sa Stražarskog Brda. Mora da su i u selu čuli krik. Rand je znao da će slušati neko vreme, možda i potražiti Šta ga je izazvalo, a onda će se vratiti svojoj proslavi. Uskoro će zaboraviti tu nezgodu. Sećanje na nju biće potisnuto pesmom, hranom, plesom i zabavom. Možda će se neki setiti kada budu čuli Šta se dogodilo u Emondovom Polju i zapitati Šta je to bilo. Violina je zasvirala, a posle nekog vremena pridružila joj se i flauta. Selo je nastavilo svoju proslavu.

„Na konje!“, zapovedi Lan oštro. Vrativši mač u kanije skočio je na pastuva. „Draghkar se ne bi otkrio da nije već izvestio Mirdraala gde smo.“ Još jedan piskav krik začuo se daleko iznad njih, tiši, ali ne manje oštar. Muzika iz Stražarskog Brda ponovo se utišala. „Sada nas prati, dojavljujući Polučoveku gde smo. On nije daleko.“

Konji, osveženi ali i uplašeni, poigravali su i bežali od onih koji su pokušavali da ih uzjašu. Prvi u sedlu bio je Tom Merilin, koji je psovao na sav glas, ali i ostali su ubrzo uzjahali — svi sem jednog.

„Požuri, Rande!“, povika Egvena. Draghkar se još jednom oglasi kreštavo i Bela je potrčala nekoliko koraka pre no što je Egvena mogla da je zauzda. „Požuri!“

Trgnuvši se, Rand je shvatio da umesto da pokuša da uzjaše Oblaka stoji tu zagledan u nebo, uzalud pokušavajući da pronađe odakle dolaze ti ogavni krici. Štaviše, potpuno nesvesno, isukao je Tamov mač kao da hoće da se bori s krilatim stvorom.