Zenica sveta

Mora da su prošli sati, Rand je bio gotovo siguran. Njegove šake stezale su uzde, sve dok nije bio više siguran da može da ih pusti, a pitao se da li će ikada više moći pravilno da hoda. Osvrnuo se samo jednom. Senke u magli jurile su za njim, ali nije bio siguran čak ni koliko ih je bilo, ili da li su to uopšte i bili njegovi prijatelji. Hladnoća i memla natopile su njegov ogrtač, kaput i košulju, ušle su mu u kosti. Samo su šibanje vazduha pored njegovog lica i pokreti konja ispod njega govorili da se uopšte kreće. Mora da su prošli sati.

„Uspori“, uzviknu Lan iznenada. „Zauzdaj.“

Rand je bio tako iznenađen da se Oblak probi između Lana i Moiraine i projuri ih za nekoliko koraka pre no što je mogao da ga natera da stane i pre no što se zagledao u mrak.

Kuće su vrebale u magli sa svih strana, a Randu su izgledale neobično visoke. Nikada ranije nije video to mesto, ali često je čuo opise. Kuće su bile takve zbog visokih temelja od crvenog kamena, neophodnih kada bi prolećno topljenje snega u Maglenim planinama nateralo Taren da se prelije preko obala. Stigli su do Tarenske Skele.

Lanov crni bojni konj prokasao je pored Randa. „Ne budi tako nestrpljiv, čobanine“, reče mu u prolazu.

Posramljen, Rand je zauzeo svoje mesto, ne objašnjavajući ništa dok je družina ulazila u selo. Njegovo lice bilo je vrelo i tog trenutka magla je bila dobrodošla.

Usamljeni pas, nevidljiv u hladnoj izmaglici, zalajao je besno na njih, a onda pobegao. Tu i tamo svetio bi se pojavilo na prozoru dok bi neki ranoranilac ustajao. Sem psa, nijedan zvuk izuzev prigušenog odjeka kopita njihovih konja nije uznemiravao poslednji sat noći.

Rand je sreo samo nekoliko ljudi iz Tarenske Skele. Pokušao je da se priseti onog što je znao o njima. Retko kad su silazili u „donja sela“, kako su ih zvali, noseva podignutih kao da su osetili smrad. I onih nekoliko što je upoznao imali su čudna imena, kao Brdoviti ili Kameni. Ljudi iz Tarenske Skele, svi do jednog, bili su poznati po prepredenosti i lopovluku. Ako se rukuješ sa čovekom iz Tarenske Skele, govorili su ljudi, obavezno prebroj prste posle toga.

Lan i Moiraina su stali ispred visoke mračne kuće slične ostalima. Magla se kovitlala oko Zaštitnika kao dim dok je skakao sa svog sedla i peo uz stepenice koje su se uspinjale do ulaznih vrata, u visini njihovih glava iznad ulice. Na vrhu stepenica, Lan je zalupao pesnicom po vratima.

„Mislio sam da želi tišinu“, promrmlja Met.

Lan je nastavio da lupa. Svetlost se pojavila na prozoru susedne kuće i neko gnevno povika, ali Zaštitnik je nastavio sa svojim bubnjanjem.

Vrata je naglo otvorio čovek u noćnoj košulji koja se lelujala oko njegovih golih članaka. Uljana lampa u ruci osvetljavala je usko lice oštrih crta. Zausti besno, ali osta tako i okrete glavu, iskolačenih očiju kada vide maglu. „Šta je ovo?“, reče. „Šta je ovo?“ Hladni sivi pipci magle probili su se kroz dovratak, i on se brzo skloni što dalje.

„Gazda Kulo“, reče Lan, „baš ste mi vi potrebni. Želimo da pređemo preko vašom skelom.“

„Taj nije ni video Kulu“, isceri se Met. Rand je pokazao svom prijatelju da ćuti. Čovek oštrog lica podiže svoju lampu i zagleda se sumnjičavo u njih.

Trenutak kasnije gazda Kula zlovoljno reče: „Skela ide danju, ne po noći. Nikada. A ni po ovoj magli. Vratite se kada svane i ne bude bilo magle.“

Počeo je da se okreće, ali Lan ga uhvati za zglob. Skeledžija je gnevno otvorio usta. Zlato je zasijalo na svetlosti lampe dok je Zaštitnik brojao novčiće, jedan po jedan u njegov dlan. Kula je liznuo usne dok su novčići zveckali i malo-pomalo glava mu se primicala šaci, kao da ne može da veruje u ono što vidi.

„I toliko“, reče Lan, „kada budemo bili bezbedni na drugoj strani. Ali polazimo smesta.“

„Smesta?“ Grizući donju usnu čovek nalik lasici pomeri se i proviri u noć ispunjenu maglom, a onda naglo klimnu glavom. „I biće smesta. Pa, pusti mi ruku. Moram da probudim pomagače da me vuku. Ne misliš valjda da sam vučem skelu!“

„Čekaću kod skele“, reče Lan tupo. „Ali ne dugo“, i pusti skeledžiju.

Gazda Kula privi šaku punu novca uz grudi i klimajući glavom žurno zatvori vrata kukom.

12 Preko Tarena

Lan se spusti niz stepenice i reče družini da sjaše i povede konje za njim kroz maglu. Ponovo su morali da imaju poverenja u Zaštitnika. Magla se kovitlala oko Randovih kolena, sakrivajući njegova stopala i pokrivajući sve u prečniku od dva koraka. Nije bila tako gusta kao van grada, ali ipak jedva da je mogao da razazna svoje saputnike.

Nijedno ljudsko biće nije se kretalo kroz noć sem njih. Kroz nekoliko prozora videla se jača svetlost, ali gusta magla činila je od njih senovite rupe, a najčešće se video samo nejasan sjaj koji lebdi u sivilu. Druge kuće bile su malo vidljivije i izgledalo je kao da plove po moru oblaka ili da naglo iskaču iz magle, dok su susedi ostajali skriveni, tako da su mogli da pomisle da miljama unaokolo nema ničega sem njih.