Zenica sveta

Za trenutak skeledžijine oči streljale su okolo, ali klimnuo je napokon glavom. „Hajdemo, onda“, promrmlja i odjuri na dok sa svojih šest pomagača. Magla je izgarala oko njih dok su se kretali, ali sivi pipci sklapali su se za njima, ispunjavajući brzo mesta gde su bili. Rand je žurio da ne zaostane.

Skela je bila drveni splav s visokim stranicama i mostićem koji je mogao da se spušta. Konopci debeli kao čovečiji zglob vukli su se duž obe strane skele i, vezani za velike stubove na kraju doka, gubili su se u noći iznad reke. Skeledžijini pomagači stavili su svoje baklje u gvozdene držače na stranama skele, zatim su sačekali dok se nisu svi popeli s konjima, a onda su spustili rampu. Paluba je škripala ispod kopita i stopala, a skela se ljuljala od težine.

Kula je mrmljao upola sebi u bradu, gunđajući da smire konje i budu na sredini, kako ne bi smetali ljudima koji su je vukli. Vikao je na svoje pomagače, goneći ih dok su spremali skelu za prelazak, ali ljudi su se kretali nevoljno i sporo, ne obazirući se na to što je pričao, mada je i on to radio polovično, često prekidajući upola uzvik kako bi podigao svoju baklju visoko i zapiljio se u maglu. Na kraju je potpuno prestao da viče i otišao do pramca, gde je stao zureći u maglu koja je prekrivala reku. Nije se ni pomerio sve dok jedan od ljudi koji su vukli nije dodirnuo njegovu ruku. Poskočio je streljajući pogledom.

„Šta je? Oh. Ti li si? Spremni? I vreme je. Pa, čoveče, Šta čekaš?“, poče da maše rukama, ne vodeći računa o baklji i konjima koji su se trzali i pokušavali da ustuknu. „Otisni se! Polazi! Kreći!“ Čovek je odjurio da posluša, a Kula se ponovo zagledao u maglu koja je ležala pred njim, češući s nelagodom svoju slobodnu šaku o kaput.

Odvezana skela se nagnula i jaka struja ju je uhvatila, a onda se nagnula ponovo kada su je konopci za vuču zadržali. Ljudi koji su vukli, trojica sa svake strane, zgrabili su konopce na prednjem kraju skele i počeli naporno da hodaju prema zadnjem, mrmljajući s nelagodom dok su mileli preko reke pokrivene sivilom.

Dok je nestao u magli. Tanki potoci izmaglice prelazili su preko skele između treperavih baklji. Splav se lagano ljuljao na struji. Ništa sem ravnomernih pokreta radnika — napred da uhvate konopce, nazad dok su vukli — nije se micalo. Niko nije izustio ni reč. Seljani su se stisnuli na sredini skele koliko su mogli. Čuli su da je Taren bio daleko širi od potoka na koje su navikli. Magla ga je u njihovim glavama načinila beskonačno većim.

Posle nekog vremena Rand se približi Lanu. Reke koje nije mogao da pregazi, prepliva ili bar da im vidi suprotnu obalu, dovoljno su duboko uznemiravale nekoga ko nikada nije video ništa šire niti dublje od bare u Vodenoj šumi. „Da li bi zaista pokušali da nas opljačkaju?“, upita tiho. „Ponašao se više kao da se plaši da ćemo mi opljačkati njega.“

Zaštitnik je pogledao skeledžiju i njegove pomoćnike — nije se činilo da bilo ko od njih sluša — pre no što je odgovorio podjednako tiho. „Uz maglu koja bi ih sakrila... Pa, kada rade u tajnosti, ljudi ponekad sa strancima postupaju drugačije no što bi postupali da ima drugih očiju da to vide. Oni koji bi naškodili strancu jesu oni koji najpre pomisle da će stranac naškoditi njima. Ovaj čovek... Mislim da bi prodao sopstvenu majku Trolocima za paprikaš, ako bi cena bila dobra. Malo me čudi što to pitaš. Čuo sam Šta ljudi u Emondovom Polju govore o ovima iz Tarenske Skele.“

„Da, ali... Pa, svi kažu da oni... Ali ja nikada nisam pomislio da bi oni zaista..Rand shvati da je bolje da ne misli kako zna bilo Šta o ljudima van svog sela. „Može da kaže Seni da smo prešli reku skelom“, rekao je naposletku. „Možda će prevesti Troloke preko.“

Lan se suvo nasmeja. „Pljačkanje stranaca je jedna stvar, poslovi sa Polučovekom nešto su sasvim drugo. Da li zaista misliš da bi prevezao Troloke preko, naročito po ovoj magli, bez obzira na to koliko mu zlata ponude? Ili da bi čak i pričao s Mirdraalom, ako ima nekog izbora? Sama pomisao na to bi ga naterala da beži glavom bez obzira jedno mesec dana. Mislim da ne moramo previše da brinemo o Prijateljima Mraka u Tarenskoj Skeli. Ne ovde. Bezbedni smo... Bar neko vreme. Od ove bagre u svakom slučaju. Pazi.“

Kula je prestao da zuri u maglu pred sobom. Šiljatog lica, nagnut napred s visoko podignutom bakljom, zagledao se u Lana i Randa kao da ih prvi put jasno vidi. Daske palube škripale su pod nogama radnika i povremenim udarcima kopita. Skeledžija se naglo trže kada je shvatio da su ga oni gledali kao i on njih. Skočivši, vrati se osmatranju suprotne obale, ili onome Šta je već tražio u magli.

„Ne pričaj ništa više“, reče Lan tako tiho da ga Rand skoro nije razumeo. „Ovo je loše vreme za priče o Trolocima, Prijateljima Mraka ili Ocu laži, a i čudne uši slušaju. Takva priča može da donese gore stvari od Zmajevog očnjaka naškrabanog na vratima.“