Zenica sveta

Prva farma koju je video — velika kuća i visok ambar sa visokim slamnatim krovovima i pramenom dima koji se dizao iz kamenog odžaka — zaprepastila ga je.

„Uopšte se ne razlikuju od onih kod kuće“, reče Perin, namršteno gledajući u udaljene zgrade koje su se jedva videle kroz drveće. Ljudi su se kretali po dvorištu, još uvek nesvesni prisustva putnika.

„Naravno da se razlikuju“, reče Met. „Samo nismo dovoljno blizu.“

„Kažem ti, ne razlikuju se“, bio je uporan Perin.

„Mora biti da se razlikuju. Pa ipak smo Severno od Tarena.“

„Tišina, vas dvojica“, zareža Lan. „Ne želimo da nas neko vidi, sećate li se? Ovuda.“ Krenuo je na zapad kako bi zaobišao farmu, između drveća.

Osvrnuvši se, Rand je pomislio da je Perin u pravu. Farma je ličila na one oko Emondovog Polja. Dečak je vadio vodu iz bunara, a stariji momci čuvali su ovce iza ograde. Čak je imala i sušionicu za duvan. Ali, i Met je bio u pravu. Mi smo severno od Tarena. Mora biti različito, pomisli Rand grozničavo.

Uvek su stajali u toku dana, kako bi odabrali mesto s nagibom, zbog oticanja vode, i zaklonjeno od vetra koji se retko kada potpuno smirivao, nego bi samo promenio pravac. Njihova vatra uvek je bila slaba toliko da mogla da se vidi tek sa samo nekoliko koraka, a čim bi čaj bio skuvan, bila bi ugažena, a žar zatrpan.

Kada su prvi put stali, pre no što je sunce zašlo, Lan je počeo da podučava momke kako da upotrebe oružje koje su nosili. Počeo je s lukom. Nakon što je video kako je Met smestio tri strele u čvor veličine ljudske glave na ispucalom deblu osušenog drveta sa stotinu koraka, rekao je ostalima da i oni pokušaju. Perin je ponovio Metov podvig, a Rand je, prizivajući plamen i prazninu, prazni mir koji je luk pretvarao u deo njega, ili njega u deo luka, naciljao svoje tri strele tako da su se vrhovi skoro dodirivali. Met ga tresnu po ramenu, čestitajući mu.

„Sada, kada biste svi imali lukove“, reče Zaštitnik suvo, „i ako bi se Troloci složili da dođu tako blizu da ne možete da ih koristite...“ Osmesi su nestali naglo. „Da vidim Šta mogu da vas naučim za slučaj da se toliko približe.“

Počeo je da pokazuje Perinu kako da koristi njegovu sekiru velikog sečiva. Zamahnuti sekirom na nešto ili nekoga koje imao oružje nije uopšte bilo nalik cepanju ogreva ili mlataranju u igri. Pokazavši velikom kovačevom šegrtu niz vežbi — blok, pariranje i udarac — uradio je to isto s Random i njegovim mačem. Nije to bilo divlje skakanje okolo i seča, kako je to Rand zamišljao kad god bi pomislio o korišćenju mača, već glatki pokreti koji su se stapali jedan s drugim, skoro nalik na ples.

„Mahanje sečivom nije dovoljno“, reče Lan, „mada neki misle da jeste. Um je najznačajniji. Očisti svoj um, čobanine, od mržnje ili straha, od svega. Spali ih. I vi ostali, slušajte. Možete to da koristite u borbi sekirom ili lukom, kopljem ili štapom, ili čak golim rukama.“

Rand ga je gledao zapanjeno. „Plamen i praznina“, reče radoznalo. „Na to misliš, zar ne? Moj otac me je učio tome.“

Zaštitnik ga pogleda, ali iz tog pogleda nije se moglo ništa pročitati. „Drži taj mač kako sam ti pokazao, čobanine. Ne mogu da napravim od blatnjavog seljaka majstora sečiva za jedan sat, ali možda mogu da te sprečim da odsečeš sopstvenu nogu.“

Rand je uzdahnuo i podigao mač ispred sebe obema rakama. Moiraina je gledala bezizražajno, ali sledeće večeri rekla je Lanu da nastavi sa svojim podučavanjem.

Večera je bila uvek ista kao i ručak i doručak: dvopek, sir i suvo meso, sem što su uveče hranu mogli da speru vrelim čajem umesto vodom. Tom ih je predveče zabavljao. Lan mu nije dopuštao da svira harfu ili flautu — „Nema potrebe da uzbunimo okolinu“, rekao je Zaštitnik — ali Tom je žonglirao i pričao priče: Mara i tri budalasta kralja, ili jednu od stotina priča o Anli, Mudroj savetnici, ili nešto puno slave i pustolovina, kao Veliki lov na Rog, ali uvek sa srećnim krajem i radosnim povratkom kući.

Iako je sve oko njih bilo mimo, iako nije bilo Troloka među drvećem niti Draghkara među oblacima, Randu se činilo da su nekako uspevali da sami povećaju napetost kad god bi gotovo nestala.

Jednog jutra Egvena se probudila i počela da raspliće kosu. Rand ju je gledao krajičkom oka dok je skupljao svoje ćebe. Svake noći kada bi vatra bila ugašena, svi bi krenuli ka svojoj ćebadi, sem Egvene i Aes Sedai. Dve žene bi se uvek sklonile od ostalih i pričale sat ili dva, vraćajući se kada bi ostali već zaspali. Egvena je češljala kosu — stotinu zamaha, brojao je — dok je on sedlao Oblaka, stavljajući bisage i ćebe iza sedla. A onda je odložila češalj, prebacila svoju pravu kosu preko ramena i podigla kapuljaču na svom plaštu.