Zenica sveta

Njen glas, tako običan, ubedio je Randa. Aes Sedai će uraditi tačno to što je rekla ako bude mislila da je neophodno. Imao je muke da zaspi te noći, a nije bio ni jedini. Čak ni zabavljač nije počeo da hrče dugo pošto je poslednji žar zamro. Prvi put Moiraina im nije pomogla da se odmore.

Noćni razgovori između Egvene i Aes Sedai bili su bolna tačka za Randa. Kad god bi nestale u tami, kako bi se sklonile od ostalih zbog mira, pitao se o čemu su pričale, Šta su radile. Šta je Aes Sedai radila Egveni?

Jedne noći sačekao je da se ostali muškarci smire i da Tom počne da hrče kao testera koja seče čvor u hrastu. A onda se iskrao, pritežući ćebe čvrsto oko sebe. Koristeći svu veštinu koju je stekao prikradajući se zečevima, išao je po senkama na mesečini, sve dok nije klečao u podnožju visokog drveta sa gustom krošnjom debelog širokog lišća, dovoljno blizu da čuje Moirainu i Egvenu. One su sedele na palom deblu uz svetlost male lampe.

„Pitaj“, govorila je Moiraina, „i ako mogu da ti odgovorim sada, hoću. Shvati, ima mnogo toga za Šta nisi još uvek spremna, onoga što ne možeš da naučiš pre no što naučiš nešto drugo, a za Šta bi trebalo da naučiš opet još ponešto. Ali, pitaj Šta želiš.“

„Pet moći“, lagano reče Egvena. „Zemlja, Vetar, Vatra, Voda i Duh. Nije pošteno da muškarci budu najjači u korišćenju Zemlje i Vatre. Zašto bi oni imali najsnažnije Moći?“ Moiraina se nasmejala. „Da li zaista tako misliš, dete? Da li postoji stena tako čvrsta da je vetar i voda ne mogu isprati, vatra tako jaka da je voda ili vetar ne mogu ugasiti?“

Egvena je ćutala neko vreme, čeprkajući nogama po šumskom tlu. „Oni... Oni su bili ti... koji su pokušali da oslobode Mračnoga i Izgubljene, zar ne? Muški Aes Sedai?“, udahnula je duboko i ubrzala. „Žene nisu bile deo toga. Muškarci su poludeli i slomili svet.“

„Plašiš se“, rekla je Moiraina sumorno. „Da si ostala u Emondovom Polju, vremenom bi postala Mudrost. To je bila Ninaevina namera, zar ne? Ili bi, možda, sedela u Ženskom krugu i upravljala Emondovim Poljem, dok Seoski savet misli da su oni na čelu. Ali učinila si nezamislivo: napustila si Emondovo Polje i Dve Reke u potrazi za pustolovinama. Želela si da to učiniš, a istovremeno si se bojala. Ipak, odbijala si tvrdoglavo da dopustiš strahu da te nadvlada, inače me ne bi pitala kako žena može da postane Aes Sedai i ne bi bacila običaje i pravila kroz prozor.“

„Ne“, pobunila se Egvena. „Ne plašim se. Zaista želim da postanem Aes Sedai.“

„Bolje bi bilo za tebe da se plašiš, ali nadam se da ćeš ostati pri tom ubeđenju. Malo je žena danas koje mogu da postanu početnice, a mnogo manje njih to želi.“ Moirainin glas zvučao je kao da govori sama sebi. „Svakako nikada ranije nije bilo dve u istom selu. Stara krv je zaista još uvek jaka u Dve Reke.“

Rand se pomeri u senkama. Pod njegovom nogom puče grančica. Zaledio se u tom trenutku i zadržao dah. Probio ga je znoj, ali nijedna žena se nije osvrnula.

„Dve?“, uzviknu Egvena. „Ko još? Da li je to Kari? Kari Ten? Lara Ajelan?“ Moiraina je coknula razdraženo jezikom, a onda čvrsto rekla: „Moraš zaboraviti da sam to rekla. Bojim se da njen put ide u drugom smeru. Vodi računa o okolnostima u kojima se ti nalaziš. Nisi izabrala lak put.“

„Neću odustati“, reče Egvena.

„Moguće, ali još uvek ti je potreban dokaz, a ja ne mogu da ti ga pružim — ne onako kako ti želiš.“

„Ne razumem“, nesigurno reče Egvena.

„Hoćeš da čuješ da su Aes Sedai dobre i čiste, da su oni zli muškarci iz legendi izazvali Slamanje sveta, a ne žene. Pa, bili su to muškarci, ali nisu bili ništa više zli od drugih. Bili su ludi, ne zli. Aes Sedai koje ćeš upoznati u Tar Valonu jesu ljudska bića, nimalo različite od drugih žena, izuzev te sposobnosti koja nas izdvaja. One su hrabre i uplašene, jake i slabe, blage i okrutne, ljubazne i hladne. To što ćeš postati Aes Sedai neće te promeniti.“

Egvena uzdahnu duboko i reče:

„Pretpostavljam da sam se toga plašila, da će me Moć promeniti. Toga i Troloka. I Seni... Moiraina Sedai, u ime Svetlosti, zašto su Troloci došli u Emondovo Polje?“

Aes Sedai okrenu brzo glavu i pogleda pravo prema mestu gde se Rand skrivao. Dah mu je zastao u grlu — pogled joj je bio oštar poput onog kada im je zapretila i imao je osećaj kao da njime može da prodre kroz debele grane drveta. Svetlosti, Šta će uraditi ako me uhvati?, pomisli Rand uspaničeno.

Pokušao je da se povuče dublje u senku, sve vreme gledajući u njih. Spotakao se o koren i jedva se uhvatio da ne padne u suvo žbunje. Pucanje suvih grana bi ga odalo kao vatromet. Dišući teško, oteturao se puzeći u tišini, više zahvaljujući sreći nego njegovom trudu. Srce mu je lupalo tako snažno da je mislio kako je samo to dovoljno da ga oda. Budalo! Prisluškuješ Aes Sedai!, prošlo mu je kroz glavu.

Uspeo je da se uvuče među ostale koji su spavali. Lan se pomerio dok se on spuštao na tlo i navlačio svoje ćebe, ali Zaštitnik se smirio uzdišući. Samo se okrenuo u snu. Rand uzdahnu, dugo i tiho.