Zenica sveta

Trenutak kasnije, Moiraina je izronila iz noći, zastavši tako da je mogla da vidi siluete zaspalih. Mesečina je stvarala auru oko nje. Rand je sklopio oči i disao ujednačeno, sve vreme čekajući da čuje korake koji se približavaju. Ali nije ih čuo. Kada je ponovo otvorio oči, nje nije bilo.

Kada je konačno zaspao, sanjao je teške snove trzajući se: svi muškarci u Emondovom Polju tvrdili su da su Ponovorođeni Zmaj, a sve žene su u kosi nosile plave kamenove kao Moiraina. Više nije pokušavao da prisluškuje Moirainu i Egvenu.

Sporo putovanje oteglo se i do svog šestog dana. Hladno sunce klizilo je lagano prema krošnjama, dok je grupica tankih oblaka lebdela visoko na severu. Vetar je za trenutak zaduvao jače i Rand je navukao svoj ogrtač preko ramena, mrmljajući sebi u bradu. Pitao se da li će ikada stići u Baerlon. Razdaljina koju su prešli od reke već je bila veća nego što je Tarenska Skela bila udaljena od Bele reke, ali kad god bi Lana pitali o tome, on bi uvek odgovarao da je to kratak put, jedva vredan da se tako i nazove. Osećao se izgubljeno zbog toga.

Lan se pojavio među drvećem ispred njih, vraćajući se sa jednog od svojih izviđanja. Zauzdao je konja i dojahao pored Moiraine saginjući se ka njoj.

Rand se namršti, ali nije pitao ništa. Lan je jednostavno odbijao da odgovori na sva takva pitanja upućena njemu.

Od svih, samo je Egvena, izgleda, uvek zapažala Lanov povratak — toliko su se svi na to navikli, ali i ona se držala po strani. Aes Sedai je možda počela da se ponaša kao da je Egvena bila na čelu ljudi iz Emondovog Polja, ali to joj nije pružalo nikakvu prednost kada je Zaštitnik podnosio svoje izveštaje. Perin je nosio Metov luk, zamišljen i umotan u tišinu, koja ih je sve više i više obuzimala kako su se udaljavali od Dve Reke. Spori kas konja pružao je Metu priliku da vežba žongliranje sa tri mala kamena pod budnim okom Toma Merilina. I zabavljač ih je, kao i Lan, podučavao svake noći.

Lan je izvestio Moirainu i ona se okrenula u sedlu da vidi ostale. Rand je pokušao da se ne ukoči kada ga je pogledala. Da li je na njemu zastala trenutak duže nego na ostalima? Imao je nelagodno osećanje da je znala ko je prisluškivao u tami one noći.

„Hej, Rande“, uzviknu Met. „Mogu da žongliram sa četiri!“ Rand je odmahnuo na to, ne osvrćući se. „Rekao sam ti da ću stići do četiri pre tebe. Ja... Gledaj!“

Stigli su na vrh niskog brda i ispod njih, jedva milju daleko, kroz golo drveće i senku večeri koja je sve više rasla, pružao se Baerlon. Rand uzdahnu, pokušavajući da se nasmeši i zine istovremeno.

Dug zid, skoro dvadeset stopa visok, okruživao je grad. Drvene stražarske kule bile su raštrkane duž njega. Unutar zida krovovi od ploča i crepova sijali su na zalazećem suncu, a perjanice od dima dizale su se iz stotine odžaka. Nije bilo slamnatog krova nigde na vidiku. Širok put vodio je na istok od grada, a drugi na zapad. Na svakom je najmanje tuce kola i dvostruko toliko taljiga milelo prema palisadi. Oko grada bile su rasute farme, najviše na severu, dok se samo nekoliko videlo u šumi na jugu, ali to Randa sada nije zanimalo, kao da ih nije ni bilo. Veći je od Emondovog Polja, Stražarskog Brda i Devonove Staze zajedno! A možda i Tarenske Skele, pomisli zadivljeno.

„Dakle, to je grad“, uzdahnu Met, naginjući se preko vrata svog konja da bolje vidi.

Perin je mogao samo da odmahne glavom. „Kako toliko ljudi može da živi najednom mestu?“

Egvena je samo gledala zapanjeno.

Tom Merilin pogleda ka Metu, a onda prevrnu očima i dunu kroz brkove. „Grad!“, promumlja.

„A ti, Rande?“, reče Moiraina. „Koji je tvoj prvi utisak o Baerlonu?“

„Mislim da je daleko od kuće“, rekao je polako, a Met se oštro nasmeja zauzvrat.

„Možete da idete još dalje“, reče Moiraina, „mnogo dalje. Ali nemate drugog izbora, sem da bežite i da se krijete, i bežite ponovo čitavog vašeg života, koji bi bio veoma kratak. Morate da se setite toga kada put postane težak. Nemate izbora.“

Rand se zgledao s Metom i Perinom. Izraz njihovih lica govorio je da misle isto što i on. Kako je mogla da priča kao da su uopšte i imali izbora posle onoga što je rekla? Aes Sedai je izabrala za nas, reče u sebi.