Zenica sveta

Moiraina je nastavila kao da nije bilo očigledno o čemu razmišljaju. „Opasnost ovde ponovo počinje. Pazite šta pričate unutar ovih zidova. Pre svega, ne spominjite Troloke, Poluljude, ili bilo Šta slično. Ne smete čak ni da mislite o Mračnome. Neki u Baerlonu vole Aes Sedai još manje od ljudi iz Emondovog Polja, a možda čak bude i Prijatelja Mraka.“ Egvena je uzdahnula, a Perin promrmlja nešto sebi u bradu. Met je pobledeo, ali Moiraina je nastavila mimo. „Moramo privući što manje pažnje.“ Lan je zamenio svoj plašt koji je menjao boje jednim tamnosmeđim, običnim, mada finog kroja i tkanja. Njegov ogrtač koji menja boje završio je u jednoj od bisaga. „Ovde nas ne znaju pod našim pravim imenima“, nastavila je Moiraina. „Mene ovde zovu Alis, a Lana Andra. Zapamtite to. Dobro. Hajde da pređemo zid pre no što nas uhvati noć. Kapije Baerlona su zatvorene od sumraka do svitanja.“

Lan ih je poveo niz brdo i kroz šumu prema zidu od brvana. Put je prolazio pored nekoliko farmi koje su bile raštrkane — niko od ljudi koji su završavali poslove na njima nije, izgleda, primetio putnike — i završio se debelom drvenom kapijom okovanom crnim gvožđem. Kapija je bila čvrsto zatvorena, mada sunce još nije zašlo.

Lan dojaha do zida i povuče konopac koji je visio pored kapije. Začu se zvono na suprotnoj strani zida. Odjednom, izborano lice ispod otrcane platnene kape proviri iznad zida, piljeći između zašiljenih krajeva dva brvna, dobra tri hvata iznad njihovih glava.

„Šta je ovo, a? Prekasno je da se danas otvara ova kapija. Prekasno, kažem. Idite do Bele kapije ako želite da...“ Moirainina kobila pomerila se tako da je čovek na zidu mogao jasno da je vidi. Iznenada njegove bore proširiše se u bezubi osmeh i on, izgleda, poče da se dvoumi između onoga što je rekao i svoje dužnosti. „Nisam znao da ste to vi, gazdarice. Čekajte. Odmah silazim. Samo čekajte. Silazim, silazim.“

Glava je nestala, ali Rand je još uvek mogao da čuje prigušene povike da ostanu tu i da će on doći. Uz veliku škripu, desno krilo kapije polako se otvori. Zaustavilo se kada je prolaz bio taman dovoljan za jednog konja. Vratar proturi glavu u prolaz, uputi im ponovo krezubi osmeh i skloni im se s puta. Moiraina je pratila Lana kroz kapiju, a Egvena ujaha odmah iza nje.

Rand je poterao Oblaka odmah posle Bele i našao se u uskoj ulici, koja je bila omeđena visokim drvenim ogradama i skladištima, visokim i bez prozora, sa čvrsto zatvorenim širokim vratima. Moiraina i Lan već su stajali i pričali sa izboranim vratarom, pa je i Rand sjahao.

Čovečuljak u ogrtaču i kaputu prepunom zakrpa držao je svoju platnenu kapu zgužvanu u ruci i saginjao glavu kad god bi progovorio. On osmotri one koji su silazili s konja iza Lana i Moiraine i odmahnu glavom. „Seljaci“, iskezi se. „Ma, gazdarice Alis, počeli ste da sakupljate seljake sa senom u kosi?“ Odmeri i Toma Merilina, a onda reče: „Ti nisi ovčar. Sećam se da sam te pustio kroz kapiju pre neki dan, jesam. Nisu im se dopali tvoji trikovi na selu, a, zabavljaču?“

„Nadam se da si se setio da zaboraviš da si nas propustio, gazda Avine“, reče Lan, stavljajući novčić u čovekovu slobodnu ruku. „I da si nas ponovo pustio, takođe.“

„Nema potrebe za time, gazda Andra. Nema potrebe. Dali ste mi dosta kada ste izlazili. Dosta.“ Bez obzira na svoje reči, Avin je učinio da novčić nestane spretno, kao da je i on bio zabavljač. „Nisam rek’o nikom, nit’ ću da kažem. Pogotovu ne onima Belim plaštovima“, završio je namršteno. Krenuo je da pljune, a onda pogleda ka Moiraini i proguta umesto toga.

Rand je trepnuo, ali ne reče ništa, kao i ostali, mada se činilo da je Meta to koštalo truda. Deca Svetla, pomisli Rand. Priče koje su o Deci pričali torbari, trgovci i trgovački stražari išle su od divljenja do mržnje, ali sve su se slagale u tome da Deca Svetla mrze Aes Sedai koliko i Prijatelje Mraka. Pitao se da li su već upali u nevolje.

„Deca su u Baerlonu?“, upita Lan oštro.

„Vala, jesu“, klimnu vratar. „Došli su istog dana kada ste vi otišli, ako se dobro sećam. Nikem se ne sviđaju ovdenaka uopšte. Većina, naravski, to ne pokazuje.“

„Jesu li rekli zašto su ovde?“, upitala je Moiraina napeto.

„Zašto su ovdenaka, gazdarice?“ Avin je bio toliko zapanjen da je zaboravio da pogne glavu. „Naravski da su rekli zašto... Uf, zaboravio sam. Bili ste na selu. Verovatno niste čuli ništa sem blejanja ovaca. Rekli su da su došli ovdenaka zbog onoga što se dešava dole u Geldanu. Zmaj, znate — pa, onaj što se zove sebe Zmajem. Kažu da taj čovek sprema neko zlo — što pretpostavljam i da radi — i da su oni došli ovdenaka da to ugaze. Samo, on je tamonaka u Geldanu, ne ovde. To im je samo izgovor da guraju nos u tuđa posla, računam. Već se pojavio Zmajev očnjak na nekim vratima.“ Ovog puta jeste pljunuo.

„Pa onda, jesu li izazvali mnogo nevolja?“, upita Lan, a Avin žustro zatrese glavom.