Zenica sveta

Bel Tin je trebalo da se proslavi kada proleće već uveliko stigne, kada se ojagnje prva jagnjad i izniknu prvi usevi. Bez obzira na to što je i dalje bilo hladno, nikome ni nakraj pameti nije bilo da ga odgodi. Svima će dobro doći malo igre i pevanja. A povrh svega, ako je verovati glasinama, na Zelenilu je bio planiran veliki vatromet, naravno, ukoliko se prvi torbar ove godine pojavi na vreme. To je izazvalo poprilična govorkanja; prošlo je deset godina od poslednjeg vatrometa, a o tome se još pričalo.

Gostionica Vinskog izvora nalazila se na istočnom kraju Zelenila, odmah pored Kolskog mosta. Prvi sprat gostionice bio je sagrađen od rečnog kamena, mada je temelj bio od starijih blokova, za koje su neki pričali da su doneti s planina. U belo okrečen drugi sprat, gde je Brandelvin al’Ver, gostioničar i gradonačelnik Emondovog Polja, poslednjih dvadeset godina živeo sa ženom i ćerkom, stršao je iznad prvog sprata. Krov od crvenog crepa, jedini takav u selu, sijao je na slabom suncu i dim se dizao iz tri od čitavog tuceta visokih dimnjaka na gostionici.

Na južnom kraju gostionice, dalje od potoka, pružali su se ostaci mnogo veće kamene građevine, nekada dela gostionice — ili se barem tako pričalo. Ogroman hrast sada je rastao posred tih ruševina, s deblom od trideset koraka u obimu i granjem debljine čoveka koje se širilo iznad tla. Leti bi Bran al’Ver postavio stolove i klupe ispod tih grana, čije je lišće tada pravilo hladovinu i ljudi su mogli da uživaju u čašici i hladnjikavom povetarcu dok su pričali ili postavljali tablu za partiju kamenova.

„Evo nas, momče.“ Tam je posegnuo za Belinim hamom, ah ona se zaustavila ispred gostionice pre no što je dotakao kožu. „Zna put bolje od mene“, reče uz smeh.

Dok se poslednje škriputanje osovine kola gubilo. Bran al’Ver se pojavi iz gostionice. Kao i uvek, činilo se da korača isuviše lagano za čoveka njegovog obima, skoro dvostruko veći od bilo koga u selu. Nekoliko retkih pramenova sede kose stajalo je iznad lica na kome je bio razvučen osmeh od uva do uva. Gostioničar je bio u košulji uprkos mrazu, opasan besprekorno čistom belom keceljom. Srebrni medaljon u obliku terazija visio mu je na grudima.

Medaljon, zajedno s pravim terazijama koje su služile da se meri novac trgovaca koji su dolazili iz Baerlona po vunu ih duvan, bio je simbol gradonačelnikovog položaja. Bran ga je nosio samo kada je imao posla s trgovcima, ili za proslave, praznike i venčanja. Sada ga je nosio dan ranije no što je trebalo, ali te večeri bila je Zimska noć, noć pre Bel Tina, u toku koje će se svi posećivati i darivati jedni drugima sitne poklone, uz malo jela i pića u svakom domu. Posle zime, pomislio je Rand, verovatno smatra da je Zimska noć dovoljan izgovor da ne čeka do sutra.

„Tame“, povikao je gradonačelnik dok je hitao prema njima. „Svetlost me obasjala, dobro je videti te napokon. I tebe, Rande. Kako si, momče moj?“

„Dobro, gazda al’Ver“, reče Rand. „A vi, gospodine?“ Ali, Bran se već okrenuo prema Tamu.

„Gotovo da sam pomislio da nećeš doneti rakiju ove godine. Nikada pre nisi ovoliko dugo čekao.“

„U poslednje vreme ne volim da napuštam farmu. Brane“, odgovori Tam, „ne uz ovoliko vukova i po ovakvom vremenu.“

Bran odseče: „Nekad poželim da neko priča o nečemu drugom sem o vremenu. Svi se žale, a ljudi, koji bi trebalo da su pametniji, očekuju od mene da ga sredim. Maločas sam proveo dvadeset minuta objašnjavajući gazdarici al’Donel kako ne mogu ništa da uradim zato što rode nisu doletele. Mada, ne znam šta je očekivala...“, i zatrese glavom.

„Zlo znamenje“, reče škriputavim glasom, „da se rode ne gnezde po krovovima za Bel Tin.“ Cen Bjui, iskrivljen i mračan poput nekog starog korena, prišao je Tamu i Branu i naslonio se na svoj štap, koji mu je pomagao dok hoda i bio dugačak gotovo onoliko koliko je Cen bio visok i podjednako kriv. Gledao je obojicu svojim staklastim očima. „A biće još crnje i gore, pazite šta sam rekao.“

„Ti si onda postao vidovnjak, kad tumačiš znamenja?“, upita Tam suvo. „Ili slušaš vetar, kao Mudrost? Ima ga, svakako, poprilično. A nešto od te promaje nastaje ne tako daleko odavde.“

„Rugaj se ako hoćeš“, promrmlja Cen, „ali ako uskoro ne otopli dovoljno da usevi izniknu, isprazniće se mnogi podrumi pre žetve. Moglo bi da se desi da do sledeće zime u Dve Reke jedino vukovi i gavranovi prežive. Ukoliko sledeća zima i dođe. Možda ova nikada i ne prođe.“

„Šta bi to trebalo da znači?“, upita Bran oštro.

Cen ga je mrko pogledao. „O Ninaevi al’Mera nemam mnogo toga dobrog da kažem. To znaš. Kao prvo, premlada je da bi... Nije bitno. Ženski krug izgleda ne voli da Seoski savet čak i priča o njima, mada se one nama mešaju kad god požele, što je, uglavnom, stalno — ili se, barem, meni tako...“

„Cene“, prekinu ga Tam, „čemu sve ovo?“