Zenica sveta

„Imaš nešto u glavi, kada odlučiš da je koristiš“, rekao je Bran. „Naslediće on tebe u Seoskom savetu jednog dana. Tame. Pazi šta ti kažem. Ni sada ne bi bio mnogo lošiji od nekih koje mogu da navedem.“

„Ništa od ovoga neće istovariti kola“, oštro reče Tam, dodajući prvo burence rakije gradonačelniku. „Hoću založenu vatru, moju lulu i krčag tvog dobrog piva.“ Podigao je drugo burence s rakijom na rame. „Siguran sam da će ti Rand biti zahvalan za pomoć, Matrime. Zapamtite, što pre piće bude u podrumu...“ Dok su Tam i Bran nestajali u gostionici, Rand je pogledao svog prijatelja. „Ne moraš da pomažeš. Dav neće dugo držati tog jazavca.“

„Ma, zašto da ne?“, rezignirano reče Met. „Kao što tvoj tata pomenu, što pre bude u podrumu...“ Podigao je jedno burence i požurio prema gostionici gotovo trčeći. „Možda je Egvena tu negde. To što ću te gledati kako buljiš u nju kao zamlaćeni vo nije ništa lošije od jazavca.“

Rand je zastao dok je ostavljao svoj luk i strele u zadnji deo kola. Stvarno je uspeo da zaboravi na Egvenu. To je samo po sebi bilo neobično. Ah, ona je verovatno bila negde u gostionici. Nije bilo mnogo izgleda da je izbegne. Naravno, prošle su sedmice otkako ju je poslednji put video.

„Pa?“, pozva ga Met s vrata gostionice. „Nisam rekao da ću sam istovariti kola. Još nisi u Seoskom savetu.“

Rand se trže, podiže bure i pođe za Metom. Možda ona ipak neće biti tu. Začudo, zbog te mogućnosti nije se osećao ništa bolje.

2 Stranci

Dok su Rand i Met unosili prvu burad kroz trpezariju, gazda al’Ver već je punio nekoliko krčaga svojim najboljim tamnim pivom koje je sam pravio, iz jednog od buradi poredanih uza zid. Žuti gostionički mačor Češko ležao je na njemu zatvorenih očiju, repa obmotanog oko nogu. Tam je stajao ispred velikog kamina od rečne stene i punio dugu lulu duvanom iz uglačane posude koju je gostioničar uvek držao na okviru kamina. Ognjište se protezalo duž polovine četvrtaste sobe u visini ramena. Pucketavi plamen rasterivao je spoljnju hladnoću.

U to doba dana pre proslave, u kome je bilo puno posla, Rand je očekivao da će u trpezariji biti samo Bran, njegov otac i mačka, ali su još četiri člana Seoskog saveta, uključujući i Cena, sedeli ispred vatre u stolicama s visokim naslonom i držali krčage dok se plavosivi dim iz lula kovitlao iznad njihovih glava. Prvi put nijedna od tabli za kamenove nije bila raširena i sve Branove knjige besposleno su stajale na polici naspram kamina. Ljudi nisu čak ni pričali. Ćutke su gledali u svoje pivo ili nestrpljivo kuckali vratovima svojih lula o zube, dok su čekali Tama i Brana da im se pridruže.

Zabrinutost nije bila ništa novo u Seoskom savetu ovih dana. U Emondovom Polju svakako ne, a verovatno ni u Stražarskom Brdu ili Devonovom Jahanju. Čak ni u Tarenskoj Skeli. Mada, ko zna da li je narod iz Tarenske Skele zaista mislio o bilo čemu?

Samo su dvojica ispred ognjišta, Haral Luhan, kovač, i Džon Ten, mlinar, udostojili pogleda mladiće koji su ulazili. Gazda Luhan, doduše, osmotrio ih je podrobnije. Kovačeve ruke bile su debele koliko i noge većine ljudi, prepletene čvrstim mišićima. Još je nosio svoju kožnu kecelju, kao da je požurio na sastanak pravo iz kovačnice. Namršteno je posmatrao obojicu. A onda se namerno ispravi u svojoj stolici i ponovo se posveti previše revnosnom nabijanju lule svojim debelim palcem.

Rand je radoznalo usporio, a onda jedva progutao jauk kada ga je Met šutnuo u članak. Njegov prijatelj je značajno pokazao glavom prema hodniku iza trpezarije i produžio bez čekanja. Pomalo šepajući, Rand ga je pratio nešto sporije.

„Zašto to?“, upita ga čim se našao u hodniku koji je vodio ka kuhinji. „Skoro si mi slomio...“

„U pitanju je matori Luhan“, rekao je Met izvirujući preko Randovog ramena prema trpezariji. „Mislim da sumnja da sam ja...“ Naglo je prekinuo kada je gazdarica al’Ver izjurila iz kuhinje, praćena mirisom sveže ispečenog hleba koji je pred njom lebdeo u vazduhu.

Na poslužavniku u njenim rukama bile su hrskave vekne, po kojima je bila čuvena širom Emondovog Polja, i tanjiri s kiselim krastavcima i sirom. Hrana je naglo podsetila Randa da je pojeo samo okrajak hleba pre no što je napustio farmu tog jutra. Stomak mu je neprilično zakrčao.

Gazdarica al’Ver, vitka žena s debelom pletenicom koja je počinjala da sedi prebačenom preko jednog ramena, uputila im je majčinski osmeh. „Ima još ovoga u kuhinji, ako ste vas dvojica gladni, a nikad nisam čula za dva momka vaših godina koji to nisu. Ili bilo kojih drugih godina, kad smo već kod toga. Peći ću medenjake ovoga jutra, ako vam se to više sviđa.“

Ona je bila jedna od retkih udatih žena u okolini koja nikada nije pokušavala da izigrava provodadžiku za Tama. Njeno materinstvo prema Randu ispoljavalo se u vidu toplih osmeha i zalogaja na brzinu kad god bi prošao pored gostionice, ali toliko je činila i za svakog drugog momčića u okolini. Ako bi ga ponekad i pogledala kao da želi da učini nešto više, ipak nije išla dalje od pogleda, na čemu joj je Rand bio duboko zahvalan.