Zenica sveta

„O njima sam hteo da ti pričam“, promrmlja Met, „pre no što smo počeli da pričamo o...“ Naglo je prekinuo i otvorio oči kako bi pogledao oštro u Evina. „Sinoć su stigli“, nastavio je Met trenutak kasnije, „i iznajmili sobe ovde, u gostionici. Video sam kako su dojahali. Njihove konje, Rande. Nikada nisam video tako visoke i tako doterane konje. Deluju kao da mogu da jure do beskonačnosti. Mislim da on radi za nju.“

„U službi je“, upade Evin. „To u pričama zovu biti u službi.“

Met je nastavio kao da Evin nije ni progovorio. „U svakom slučaju, on odluke prepušta njoj, radi šta ona kaže. Samo, ne deluje kao plaćenik. Vojnik, možda. Nosi mač kao da je deo njega, kao ruka ili noga. U poređenju s njim, trgovački stražari izgledaju kao seoske džukele. A ona, Rande. Nikada nisam mogao ni da zamislim nekoga poput nje. Kao da je izašla iz priča. Ona je kao... kao...“, zastade i kiselo pogleda u Evina, „... kao plemenita gospa“, završio je uz uzdah.

„Ali, ko su oni?“, upita Rand. Sem trgovaca koji su dolazili jednom godišnje da kupe duvan i vunu, i torbara, stranci nikada nisu dolazili u Dve Reke, ili gotovo nikada. Možda u Tarensku Skelu, ali nikada nisu ovako daleko otišli na jug. Većina trgovaca i torbara dolazila je već godinama, i oni nisu bili stvarno nepoznati. Bili su samo stranci. Prošlo je dobrih pet godina otkako se zaista nepoznat čovek pojavio u Emondovom Polju, a i on je pokušavao da se sakrije od nekih neprilika u Baerlonu, koje niko u selu nije shvatao. Nije ostao dugo. „Šta hoće?“

„Šta hoće?!“, uzviknu Met. „Baš me briga šta hoće. Stranci, Rande. I to stranci o kakvima nikada nisi ni sanjao. Razmisli malo o tome!“

Rand otvori usta, a onda ih zatvori bez reči. Zbog crnog jahača bio je nervozan poput mačka u štenari. Delovalo je samo kao neverovatna slučajnost: tri stranca u selu istovremeno. Tri, ukoliko plašt tog čoveka, onaj što menja boje, nikada nije promenio boju u crnu.

„Ona se zove Moiraina“, rekao je Evin u tišini koja je na trenutak nastala. „Čuo sam ga kako joj se obraća. Zvao ju je Moiraina. Gospa Moiraina. On se zove Lan. Ona se možda ne sviđa Mudrosti, ali meni se dopada.“

„Zašto misliš da je Ninaeva ne voli?“, upita Rand.

„Jutros je pitala Mudrost za pravac“, rekao je Evin, „i nazvala je dete.“ I Rand i Met tiho zviznuše kroz zube, a Evin umalo nije pregrizao jezik, žureći da objasni. „Gospa Moiraina nije znala da je Ninaeva Mudrost. Izvinila se odmah nakon što je saznala. Jeste. I pitala je nešto u vezi s biljem, i u vezi s tim koje ko u Emondovom Polju, uljudno kao bilo koja žena u selu — a možda i uljudnije od nekih. Stalno postavlja neka pitanja, koliko ljudi imaju godina, i koliko dugo su tu gde žive, i... Ma, ne znam šta sve ne. Ninaeva joj je odgovarala kao da je zagrizla zelenu tmjinu. A onda, dok je gospa Moiraina odlazila, Ninaeva je gledala za njom kao... kao... Pa, nije bilo prijateljski, samo da vam kažem.“

„I to je sve?“, upita Rand. „Znaš kakva je njena narav. Kada ju je Cen Bjui prošle godine nazvao detetom, mlatnula ga je po glavi onim svojim štapom, a on je u Seoskom savetu. I, sem toga, dovoljno je star da joj bude deda. Pobesni ni zbog čega, ali smiri se dok trepneš.“

„Predugo, što se mene tiče“, promrmljao je Evin.

„Baš me briga koga Ninaeva mlati“, nasmeja se Met likujući, „sve dok ne mlati mene. Ovo će biti najbolji Bel Tin do sada. Zabavljač, gospa — kome treba išta više? Kome treba vatromet?“

„Zabavljač?“, upita Evin oštro dižući glas.

„Hajdemo, Rande“, nastavio je Met, ne obraćajući pažnju na mlađeg dečaka. „Završili smo ovde. Moraš da vidiš tog čoveka.“

Potrčao je uz stepenice dok je Evin žurio za njim. „Je li stvarno zabavljač tu. Mete? Nije isto kao pseći duhovi, zar ne? Ili žabe?“

Rand se zadržao tek toliko da ugasi svetiljku, a onda požuri za njima.

U trpezariji. Rovan Hum i Samel Kravi pridružili su se ostalima ispred vatre, tako da je ceo Seoski savet bio na okupu. Bran al’Ver je govorio. Njegov obično jak glas bio je tako tih da je izgledalo kao da se mrmorenje kotrlja preko stolica koje su bile primaknute jedna drugoj. Gradonačelnik je naglašavao svoje reči udarajući debelim kažiprstom u dlan druge šake i upirući pogled u svakog ponaosob. Svi su klimali glavom, slažući se s onim što je pričao, mada Cen nevoljnije od ostalih.

Način na koji su se ljudi skupili govorio je jasnije od naslikanog znaka. O čemu god da su pričali, bilo je to samo za Seoski savet, barem za sada. Ne bi im se svidelo to što Rand pokušava da prisluškuje. Nevoljno se udaljio. Bio je tu i zabavljač. I ti stranci.

Napolju, Bele i kola više nije bilo. Odveo ih je Hju ili Tad, konjušari koji su radili u gostionici. Met i Evin su bili nekoliko koraka dalje od prednjih vrata gostionice, streljajući jedan drugog pogledima, dok su njihovi ogrtači leteli na vetru.

„Poslednji put ti kažem“, zarežao je Met, „ne pokušavam da te prevarim. Zabavljač jeste tu. Beži sada. Rande, hoćeš li reći ovom praznoglavcu da govorim istinu, kako bi me ostavio na miru?“