2001: Odiseja u Svemiru

A sada, povrh svega, Kinezi su još, iz nekih svojih nedokučivih razloga, stali da nude najmanjim nacijama bez atomskog naoružanja celokupnu nuklearnu opremu od pedeset bojevih glava i isto toliko raketa. Cena je bila ispod dve stotine miliona dolara, a moglo se i računati na posebne pogodnosti prilikom plaćanja.

Možda su pokušavali da podupru svoju poljuljanu ekonomiju trampom zastarelog oružja za zdravu gotovinu, kako su to pretpostavljali neki posmatrači. Ili su možda pronašli metode ratovanja koji su bili znatno usavršeniji, tako da im više nisu bile potrebne takve igračke; govorkalo se i o radio-hipnozi iz satelitskih odašiljača, o virusima koji izazivaju razne prinude, o ucenivanju sintetičkim bolestima za koje su jedino oni posedovali protivlek. Ove očaravajuće zamisli gotovo izvesno su bile plod propagande ili čiste uobrazilje, ali nije bilo bezbedno olako prenebreći ma koju od njih. Svaki put kad bi Flojd poleteo sa Zemlje, neizostavno se zapitao da li će ona i dalje biti tu kada se vrati s puta.

Elegantna stjuardesa pozdravi ga kada je ušao u kabinu. “Dobro jutro, dr Flojde. Ja sam gospođica Simons — želim vam dobrodošlicu na letelicu u ime kapetana Tajnsa i našeg kopilota, prvog oficira Balarda.”

“Hvala”, odvrati Flojd uz osmeh, zapitavši se zbog čega stjuardese uvek moraju da liče na robotske turustičke vodiče.

“Poletanje je kroz pet minuta”, nastavi ona, pokazavši rukom prema praznoj kabini za dvadeset putnika. “Možete se smestiti na bilo koje sedište, ali kapetan Tajns vam preporučuje prednje mesto sa leve strane, uz prozor, ako želite da posmatrate postupak spajanja.”

“Poslušaću njegov savet”, uzvrati on, krenuvši prema preporučenom sedištu. Stjuardesa se još neko vreme trudila oko njega, a onda ode do svog pregratka u stražnjem delu kabine.

Flojd se smesti na sedište, podesi bezbednosne pojaseve oko pasa i ramena, a onda pričvrsti svoju tašnu na susedno sedište. Trenutak kasnije, oglasi se zvučnik mekim, pucketavim šumom. “Dobro jutro”, reče glas gospođice Simons. “Ovo je poseban let tri od Kosmodroma Kenedi do Svemirske stanice jedan.”

Rešena je, kako izgleda, da se drži punog programa, iako ima samo jednog putnika, pomisli Flojd; nije mogao da obuzda smešak kad je ona neumoljivo nastavila:

“Let će trajati pedeset pet minuta. Najveće ubrzanje iznosiće dva “g” i provešćemo u bestežinskom stanju trideset minuta. Molim vas da ne ustajete sa sedišta sve dok se ne upali signal za bezbednost.”

Flojd se osvrnu preko ramena i doviknu: “Hvala.” Za trenutak je spazio pomalo nelagodan, ali i ljubak osmeh.

Zavalio se u sedište i opustio. Ovo putovanje, izračunao je, koštaće poreske obveznike nešto malo više od milion dolara. Ako bi se pokazalo neopravdano, on bi izgubio posao: ali uvek se mogao vratiti na univerzitet i nastaviti prekinuto izučavanje nastanka planeta.

“Svi postupci automatskog odbrojavanja otpočeli”, začuo se kapetanov glas iz zvučnika; odlikovao se umirujućom jednoličnošću osebenom za opštenja preko radio-veze.

“Poletanje kroz jedan minut.”

Kao i uvek, izgledalo je da je protekao čitav sat. Flojd je i te kako bio svestan džinovskih sila koje su se obavile oko njega, čekajući da budu oslobođene. U rezervoarima za gorivo dve semirske letelice, kao i u skladištu energije lansirnog sistema, stajala je zapretana snaga nuklearne bombe koja će sva biti utrošena na to da ga podigne do pukuh dve stotine milja iznad Zemlje.

Nije se koristilo staromodno PET-ČETIRI-TRI-DVA-JEDAN-NULA, koje je delovalo tako nelagodno po čovekov nervni sistem.

“Lansiranje kroz petnaest sekundi. Osećaćete se prijatnije ako počnete duboko da dišete.”

Bio je to koristan savet kako u psihološkom, tako i u fiziološkom pogledu. Flojd je osetio da je zasićen kiseonikom i da je pripravan da se sa svime uhvati ukoštac, kada lansirna staza stane da odapinje svoj tovar od hiljadu tona iznad Atlantika.

Bilo je teško odrediti u kom su se času odlepili od staze i zaplovili vazduhom, ali kad se grmljavina raketa najednom udvostručila i kad je Flojd stao sve dublje da uleže u debelo postavljeno sedište, shvatio je da su motori prvog stepena stavljeni u pogon. Želeo je da gleda kroz prozor, ali valjalo je uložiti silan napor i samo da se okrene glava. No, ipak se nije osećao neudobno; štaviše, pritisak ubrzanja i moćna grmljavina motora izazvali su u njemu izuzetnu razdraganost. U ušima mu je zvonilo, krv mu je dobovala u žilama, osećao je takvu živahnost kakvu već godinama nije iskusio. Ponovo je bio mlad i poželeo je da peva na sav glas — što je bez ikakve bojazni mogao da učini, budući da ga zasigurno niko ne bi čuo.

No, to raspoloženje brzo ga je prošlo, čim je shvatio da napušta Zemlju i sve što je ikada voleo. Dole se nalazilo troje njegove dece, koja su ostala bez majke od onog kobnog leta za Evropu njegove supruge pre deset godina (Deset godina? Nemoguće! Pa ipak, bilo je tako…) Možda nije, njih radi, trebalo ponovo da se oženi…