2001: Odiseja u Svemiru

Gotovo je izgubio osećaj za vreme kada se pritisak i buka najednom smanjiše, a zvučnik u kabini objavi: “Priprema za odvajnje donjeg stepena. Sad!”

Usledio je blagi trzaj; Flojd se iznenada priseti navoda iz jednog spisa Leonarda da Vinčija; video ga je uramljenog i obešenog na zidu neke kancelarije NASA-e:

Velika Ptica poleteće na leđima

velike ptice, donoseći slavu gnezdu

u kome je rođena.

Velika Ptica sada je uistinu letela, nadmašivši sve da Vinčijeve snove, a njen iscrpljeni sadrug vraćao se na Zemlju. Posle luka dugačkog deset hiljada milja prazan donji stepen skliznuće u atmosfetu, trampeći brzinu za razdaljinu na putu ka matičnoj luci Kenedi. Kroz nekoliko časova, doteran i napunjen gorivom, biće ponovo spreman da podigne novog sadruga ka blistavoj tišini do koje sam nikada neće stići.

Sada smo, pomisli Flojd, potpuno samostalni na više od pola puta do orbite. Kada se ubrzanje ponovo javilo, pošto su bile uključene rakete gornjeg stepena, potisak je bio znatno blaži: štaviše, osećao ga je samo kao normalnu gravitaciju. Ali bilo bi nemoguće hodati, budući da se “gore” nalazilo pravo na prednjem kraju kabine. Kada bi budalasto postupio i napustio sedište, začas bi tresnuo o stražnji zid.

Dejstvo je bilo pomalo rastrojavajuće, zato što je izgledalo da brod stoji na repu. Flojdu, koji se nalazio skroz na prednjem delu kabine, činilo se da su sva sedišta pričvršćena na jednom zidu koji se okomito spuštao pod njim. Upravo se silno upirao da prenebregne ovaj neprijatan privid kada se zora rasprsnu sa druge strane broda.

Za svega nekoliko sekundi proleteli su kroz koprene grimiznog, ružičastog, zlatnog i plavog, obrevši se konačno u bleštavoj belini dana. Iako su prozori bili veoma zasenčeni da bi se ublažila blistavost, prodorni snopovi Sunčeve svetlosti, koji su sada lagano klizili kroz kabinu, ostavili su Flojda nekoliko minuta poluzaslepljenog. Nalazio se u svemiru, ali ipak nije moglo biti ni govora o tome da vidi neku zvezdu.

Zaklonio je oči šakama i pokušao da baci pogled kroz prozor pokraj sebe. Napolju, unazad zabačeno krilo broda sjajilo se poput metala u stanju belog usijanja, silovito odražavajući svetlost Sunca; svuda unaokolo vladala je potpuna tama i ta tmina morala je vrveti od zvezda — ali bilo je nemoguće razabrati ih.

Težina je lagano čilila; rakete su postepeno isključivane kako je brod ulazio na orbitu. Grmljavina motora pretvorila se u prigušenu tutnjavu, pa u blago pištanja, da bi na kraju sasvim zamukla. Da nije bilo pojaseva kojima je bio vezan, Flojd bi izlebdeo iz sedišta; u svakom sučaju, činilo mu se da mu stomak više ništa ne može sprečiti da baš to učini. Jedino se nadao da će pilule koje je dobio pre pola časa i deset hiljada milja valjano obaviti posao za koji su predviđene. Samo je jednom u krijeri imao svemirsku bolest — i to je bilo više nego dovoljno.

Pilotov glas koji se razlegao iz zvučnika u kabini bio je odlučan i uverljiv: “Molim vas da ne gubite iz vida upustva za bestežinsko stanje. Spojićemo se sa Svemirskom stanicom jedan kroz četrdeset pet minuta.”

Stjuardesa mu krenu u susret uskim prolazom desno pored sasvim primaknutih sedišta. Koraci su joj bili neobično lepršavi, a stopala su joj se nevoljno odvajala od poda, kao da je gazila po lepku. Držala se jarkožute trake zastirke “Velkro” koja se pružala celom dužinom poda i tavanice. Zastirka i đonovi njenih sandala bili su prekriveni mnoštvom kukica koje su prianjale jedna uz drugu kao dve hrapave površine. Ovaj trik hodanja u slobodnom padu neizmerno je ospokojavao pometene putnike.

“Da li biste malo kafe ili čaja, dr Flojde?” upita ona vedrim glasom.

“Ne hvala”, uzvrati on uz osmeh. Uvek se osećao kao beba kada je trebalo da sisa iz neke od tih plastičnih tuba za pijenje.

Stjuardesa je još uslužno stajala pred njim, dok je on otvarao tašnu i stao da prebira po papirima.

“Dr Flojde, smem li da vas nešto upitam?”

“Svakako”, reče on, pogledavši je preko naočara.

“Moj verenik je geolog u Klavijusu”, reče gospođica Simons, brižljivo odmeravajući reči, “a od njega nemam nikakvih vesti već više od jedne sedmice.”

“Žao mi je što to čujem; možda izbiva iz baze i nije u prilici da uspostavi vezu.”

Ona odmahnu glavom. “Uvek me obavesti kad to treba da se dogodi. A možete zamisliti koliko se brinem — uz sve ove glasine. Je li stvarno izbila epidemija na Mesecu?”

“I da jeste, nema razloga za uzbunu. Sećate se da je karantin zaveden i 1998. zbog mutiranog virusa gripa. Mnogi su oboleli — ali niko nije umro. A to je uistinu sve što mogu da vam kažem”, zaključi on odlučno.

Gospođica Simon se ljupko osmehnu i ispravi.

“Hvala vam, u svakom slučaju, doktore. Žao mi je što sam vam dosađivala.”

“Uopšte mi niste dosađivali”, uzvrati on galantno, ali ne odveć ubedljivo. Zatim se zadubi u beskrajne tehničke izveštaje, u uobičajenom nastojanju da u poslednji čas nadoknadi propušteno.

Više neće imati vremena za čitanje kada stigne na Mesec.

8. ORBITALNI RANDEVU