2001: Odiseja u Svemiru

Pola časa kasnije pilot objavi: “Kontakt kroz deset minuta. Molim vas da proverite bezbednosni pojas.”

Flojd posluša i odloži papire. Pokušavati da se čita za vreme nebeske tačke žongliranja, koja je trajala poslednjih tri stotine milja, značilo je samo tražiti neprilike; najbolje je bilo zaklopiti oči i opustiti se dok se svemirska letelica povodila napred-nazad uz kratka uključenja raketa.

Nekoliko minuta kasnije on prvi put spazi Svemirsku stanicu jedan udaljenu svega nekoliko milja. Sunčeva svetlost bleštala je i iskričila se na uglačanoj metalnoj površini diska prečnika tri stotine jardi, koji se sporo okretao. Nedaleko odatle, krećući se istom orbitom, nalazio se svemiroplan “Titov V”, zabačenih krila, a odmah uz njega jedan gotovo loptasti “Arijes-1B”, svemirska tegleća raga, sa četiri zdepaste noge koje su mu štrčale sa jedne strane — amortizeri za spuštanje na Mesec.

Svemirska letelica “Orion III” spuštala se sa više orbite, tako da se iza stanice pružao spektakularan prizor Zemlje. Sa visine od dve stotine milja Flojd je mogao da obuhvati pogledom zamašan deo Afrike i Atlantskog okeana. Iako je bilo prilično oblačno, on je ipak uspeo da razabere plavo-zelene obrise Zlatne Obale.

Središnja osa Svemirske stanice, sa ispruženim pristajnim kracima, sada je lagano plivala ka njima. Za razliku od konstrukcije iz koje je nicala, ona nije rotirala — ili, bolje rečeno, okretala se u suprotnom smeru stopom koja je predstavljala tačnu protivtežu vrtenju stanice. To je omogućavalo da se svemirska letelica koja dolazi u posetu spoji sa njom, da bi se izvršilo prebacivanje putnika i tereta, bez opasnosti da ovi pogubno budu zavitlani i odbačeni.

Uz najblaži udar, brod i stanica se spojiše. Spolja su doprli metalni, škripavi šumovi, a potom se začulo i kratkotrajno pištanje vazduha dok su se pritisci izjednačavali. Nekoliko sekundi kasnije vrata vazdušne komore su se otvorila i u kabinu stupi jedan čovek u svetlim, pripijenim pantalonama i košilji sa kratkim rukavima — odeći koja je gotovo predstavljala uniformu osoblja Svemirske stanice.

“Milo mi je što smo se upoznali, dr Flojde. Ja sam Nik Miler iz obezbeđenja stanice; staraću se o vama sve dok vam šatl ne krene.”

Oni se rukovaše, a onda Flojd uputi osmeh stjuardesi i reče: “Molim vas, prenesite moje čestitke kapetanu Tajnsu i zahvalite mu na udobnom letu. Možda ćemo se videti i na povratnom putovanju.”

Veoma oprezno — proteklo je više od godinu dana od kako je poslednji put boravio u bestežinskom stanju i moraće da prođe izvesno vreme pre no što ponovo postane vičan življenju u svemiru — on se, ruku po ruku, izgura iz vazdušne komore, ulebdevši u veliku, kružnu prostoriju u osi svemirske stanice. Sala je bila debelo postavljena, a na zidovima je imala mnoštvo udubljenih rukohvata; Flojd se čvrsto uhvati za jedan od njih u času kada je cela prostorija stala da se vrti, da bi konačno sustigla rotiranje stanice.

Kako je sticala brzinu, slabašni i utvarni gravitacioni prsti počeše da ga stežu dok je lagano plutao ka kružnom zidu. Sada je stajao, njišući se napred-nazad blago poput vlati morske trave kada naiđe plima, na onome što je na čaroban način postalo zakrivljeni pod. Centifugalna sila okretanja stanice stekla je vlast nad njim; ovde je bila sasvim slabašna, budući da se osa nalazila vrlo blizu, ali će se postojano pojačavati kako se bude udaljavao od središnjeg dela.

Krenuo je za Milerom iz središnje prelazne prostorije niz zakrivljene stepenice. U početku mu je težina bila tako slaba da je gotovo morao da se otiskuje nadole, koristeći kao uporište gelender. Tek kada je stigao do salona za putnike, na spoljnjem omotaču velikog diska koji se okretao, stekao je dovoljno težine da se gotovo normalno kreće.

Salon je bio preuređen od kada je posljednji put bio tu, a i prilično obogaćen. Pored uobičajenih stolica, malih stolova, restorana i pošte sada su se tu nalazili još berbernica, dragstor, bioskop i dućan sa suvenirima u kome su se prodavali fotografije i slajdovi Mesečevih i planetnih predela, kao i zajamčeno pravi komadići “Lunjika”, “Rendžera” i “Survejora”, svi zgodno umetnuti u plastiku i prekomerno skupi.

“Mogu li da vam donesem nešto dok čekate?” upita Miler. “Ukrcavamo se kroz tridesetak minuta.”

“Voleo bih da dobijem šolju crne kafe — dve kocke šećera — a i da pozovem Zemlju.”

“Vrlo dobro, doktore — ja ću vam doneti kafu — a telefoni su tamo.”

Živopisne kabine nalazile su se na svega nekoliko jardi od pregrade sa dva ulaza iznad kojih je stajalo: DOBRO DOŠLI U SEKTOR SJEDINJENIH DRŽAVA i DOBRO DOŠLI U SOVJETSKI SEKTOR. Ispod toga nalazilo se obaveštenje koje je bilo ispisano na engleskom i ruskom, kao i na kineskom, francuskom, nemačkom i španskom.

MOLIMO VAS, PRIPREMITE

Pasoš

Vizu

Medicinsko uverenje

Dozvolu za prevoz

Deklaraciju o težini