2001: Odiseja u Svemiru

Hal je podjednsko pomno bio uvežban za ovu misiju kao i njegove ljudske kolege — ali na to uvežbavanje otišilo je znatno manje vremena, budući da on, pored svojstvene brzine, uopšte nije spavao. Njegov glavni zadatak bio je vođenje nadzora nad sistemima za održavanje života, neprekidno proveravanje pritiska kiseonika, temperature, pojava otvora na trupu, zračenja i svih ostalih međusobno povezanih činilaca od kojih su zavisli životi krhkog ljudskog tovara. Bio je kadar da izvršava složene navigacione ispravke i da obavlja neophodne manevre u toku leta kada bi došlo vreme za promenu kursa. Takođe je mogao da nadzire hiberisane članove posade, da vrši neophodna podešavanja njihove sredine i da im ubrizgava sićušne količine intravenoznih tečnosti koje su ih održavale u životu.

Prva pokolenja računara primala su podatke posredstvom znamenitih tastatura, sličnih onima sa pisaćih mašina, a odgovarala su preko veoma brzih štampača i vizuelnih displeja. Hal je i to mogao činiti kada bi bilo neophodno, ali pretežan deo njegovog opštenja sa ostalim putnicima odigravao se izgovorenim rečima. Pul i Boumen mogli su da razgovaraju sa Halom kao da je posredi ljudsko biće, a on je uzvraćao na besprekornom idiomatskom engleskom koji je naučio tokom kratkotrajnih nedelja svog elektronskog detinjstva.

Je li Hal stvarno kadar da misli — na to pitanje odgovorio je britanski matematičar Alen Taring još tokom četrdesetih godina dvadesetog veka. Taring je istakao da ako neko vodi duži razgovor sa mašinom — svejedno da li posredstvom tastature ili mikrofona — a pri tom nije kadar da uoči razliku između odgovora koje dobija i onih koje bi dao neki čovek, onda mašina uistinu misli, prema svakoj suvisloj definiciji ovog pojma. Hal je lako mogao da prođe Taringov test.

Možda će čak kucnuti čas kada će Hal preuzeti zapovedništvo nad brodom. U slučaju opasnosti, ukoliko niko ne bi reagovao na njegove signale, on bi najpre pokušao da probudi usnule članove posade električnim i hemijskim podsticajima. Ako ni oni ne bi odgovorili, Hal bi radiom pozvao Zemlju da dobije daljna uputstva.

Konačno, ako ni sa Zemlje ne bi ništa stizalo, on bi preduzeo mere koje nađe za shodno da sačuva brod i nastavi misiju — čiju je pravu svrhu jedino on znao i koju njegove kolege-ljudi nikada ne bi ni naslutili.

Pul i Boumen često su, ne bez humora, isticali da su oni samo nadzornici i pazikuće na jednom brodu koji je, u stvari, kadar da se sam stara o sebi. Zapanjili bi se i ne malo rasrdili kada bi otkrili koliko je istine bilo u toj šali.

17. OBIČAJI PLOVLJENJA

Svakodnevno upravljanje brodom veoma je pomno bilo isplanirano, tako da su — bar teorijski — Boumen i Pul tačno znali šta im valja činiti u svakom trenutku tokom dvadeset četiri časa. Radili su u dvanaestočasovnim smenama, neizmenice, tako da se nikada nije događalo da obojica spavaju u isto vreme. Oficir na dužnosti ostajao bi na kontrolnom mostu, dok bi njegov zamenik vodio računa o opštem održavanju, obilazio brod, hvatao se ukoštac sa neobičnim zadacima koji su svaki čas iskrsavali ili se odmarao u svojoj kabini.

Iako je Boumen bio nominalni kapetan u ovoj fazi misije, nijedan spoljnji posmatrač ne bi to mogao da zaključi. On i Pul u potpunosti su razmenjivali uloge, činove i odgovornosti svakih dvanaest časova. Ovo ih je obojicu održavalo u punoj formi, sasvim je smanjivalo mogućnosti da dođe do trvenja i doprinosilo je da se postigne željena stopostotna redundantnost.

Boumenov dan počinjao je u šest časova po brodskom vremenu — opštem efemeridnom vremenu astronoma. Ukoliko bi se uspavao, Hal je raspolagao raznovrsjem bipova i zvonjenja da ga podseti na dužnosti, ali tim sredstvima nikada nije pribegnuto. Testa radi, Pul je jednom isključio uređaj za buđenje, no Boumen se automatski digao u pravo vreme.

Prvi zvanični korak po buđenju bio je da pomeri za dvanaest časova glavni hibernacioni hronometar. Ukoliko bi ova operacija izostala dva puta uzastopce, Hal bi izveo zaključak da su on i Pul onesposobljeni i preduzeo bi neophodne mere predviđene za ovakav slučaj.

Boumen bi potom otišao u toalet, zatim bi pristupio izometrijskim vežbanjima, a onda bi se latio doručka i čitanja jutarnjeg radio-izdanja “World Times-a”. Na Zemlji nikada nije tako pomno čitao novine kao sada; čak i najsitnije vesti iz rubrike društvena govorkanja, kao i najbeznačajnija politička šuškanja, neizostavno su mu plenili pažnju dok su promicali ekranom.

U sedam časova zvanično bi smenio Pula na komandnom mostu, donevši mu kafu iz kuhinje u tubi na istiskanje. Ako — kao što je obično bivao slučaj — ne bi bilo ničega da se izvesti, niti kakvih mera koje je valjalo preduzeti, on bi otpočeo proveravanje pokazatelja svih uređaja i obavljanje niza testova čija je svrha bila da se uoče mogući kvarovi. Ovaj posao bio bi okončan u deset, a onda bi usledilo razdoblje učenja.