2001: Odiseja u Svemiru

Zabeležena je, saglasno onome što se odavno znalo, izvesna atmosfera. Kada je tamni rub satelita prešao preko jedne zvezde, ona se nakratko zatamnila pre no što će biti pomračena. A na nekim područjima postojali su nagoveštaji oblaka — možda izmaglica amonijačnih kapljica nastala u retkim metanskim vetrovima.

Podjednako brzo kao što je suknula iz neba pred njima, Evropa je začas ostala iza njih; sada se sam Jupiter nalazio na udaljenosti od svega dva časa. Hal je krajnje brižljivo odredio orbitu broda, tako da nije bilo potrebe za dodatnim ispravkama brzine sve do trenutka najvećeg približenja. No, bez obzira na ovu izvesnost, ipak je bilo potrebno imati čvrste živce pred prizorom narastanja džinovskog globusa iz minuta u minut. Bilo je teško poverovati da se “Otkriće” ne survava pravo ka njemu, odnosno da ih ogromno gravitaciono polje planete ne privlači ka neumitnom uništenju.

Kucnuo je čas da se lansiraju atmosferske sonde — koje je trebalo, nadali su se njihovi tvorci, da opstanu dovoljno dugo kako bi uputile informacije ispod jovijanskog pokrova oblaka. Dve zdepaste kapsule oblika bombi, optočene toplotnim štitnicima, blago su upućene orbitama koje su prvih nekoliko hiljada milja sasvim zanemarljivo odstupale od putanje “Otkrića”.

No, konačno su ipak počele da se odvajaju: sada se, najzad, i golim okom moglo razabrati ono što je Hal sve vreme tvrdio. Brod se nalazio na orbiti koja će gotovo okrznuti atmsoferu, ali se neće sudariti sa njom. Razlika je, doduše, iznosila svega nekoliko stotina milja — što je praktično ništa u slučaju planete sa prečnikom od devedeset hiljada milja — ali i to je bilo dovoljno.

Jupiter je sada ispunjavao celo nebo; bio je toliko ogroman da mu razmere više ni oko ni um nisu mogli pojmiti, tako da su odustali od pokušaja. Da nije bilo izuzetne raznovrsnosti boja — crvene, ružičaste, žute, narandžaste, pa čak i grimizne — u atmosferi pod njima, Boumen bi lako poverovao da leti povrh pokrova oblaka na Zemlji.

A sada, prvi put na celom putovanju, predstojao im je gubitak Sunca. Iako je bilo bledo i smanjeno, predstavljalo je neprekidnog pratioca “Otkrića” od kada se brod otisnuo od Zemlje, pre pet meseci. No, orbita ga je sada vodila u Jupiterovu senku i uskoro mu je predstojao prelaz iznad noćne strane planete.

Hiljadu milja ispred, traka sumraka stala je da hita ka njima; pozadi, Sunce je brzo uranjalo u Jupiterove oblake. Zraci su mu se razmakli duž obzorja poput dva plamena roga, okrenuta nadole, a zatim su se skupili i zgasli u kratkotrajnom blesku hromatske slave. Spustila se noć.

Pa ipak — veliki svet što se pružao dole nije bio potpuno taman. Oblivala ga je fosforescencija koja je iz minuta u minut postajala sve sjajnija, kako su im se oči navikavale na prizor. Prigušene reke svetlosti tekle su od obzorja do obzorja, poput sjajnih brazdi brodova na nekom tropskom moru. Mestimično su se sabirale u jezerca tečnog plamena, podrhtavajući od siline ogromnih podmorskih poremećaja koji su navirali iz skrovitog srca Jupitera. Bio je to prizor koji je u toj meri ulivao strahopoštovanje da su ga Pul i Boumen satima mogli netremice posmatrati; da li je ovde posredi, pitali su se oni, samo ishod hemijskih i električnih sila dole, u tom uzavrelom kotlu — ili je možda reč o nuzproizvodu nekog fantastičnog oblika života? Bila su to pitanja o kojima će naučnici verovatno još raspravljati i kada se stoleće što je upravo počelo bude približavalo svršetku.

Kako su ponirali sve dublje i dublje u jovijansku noć, sjaj pod njima postajao je sve izrazitiji. Boumen je jednom prilikom leteo iznad severne Kanade u vreme kada se predstava aurore nalazila u punom zamahu; snegom prekriven predeo bio je podjednako pust i blistav poput ovoga. A ta arktička divljina, podseti se on, bila je preko stotinu stepeni toplija od područja preko kojih su sada hitali.

“Signal sa Zemlje brzo slabi”, objavi Hal. “Ulazimo u prvu difrakcionu zonu.”

Očekivali su to — štaviše, posredi je bio jedan od zadataka misije, budući da će absorbovanje radio-talasa pružiti korisne informacije o jovijanskoj atmosferi. Ali pošto su se sada stvarno obreli iza planete, što je uslovilo prekid svih veza sa Zemljom, najednom su iskusili neizmernu usamljenost. Ovaj prekid potrajaće samo jedan sat, a onda će ponovo izroniti iz pomračujućeg štitnika Jupitera i opet uspostaviti kontakt sa ljudskom rasom. Taj sat, međutim, biće jedan od najdužih u njihovom životu.

Iako su bili srazmerno mladi, Pul i Boumen već su imali iza sebe desetak svemirskih putovanja; no, sada su se osećali kao početnici. Upuštali su se u nešto prvi put; nijednom još neki brod nije putovao takvom brzinom, niti je prkosio tako snažnom gravitacionom polju. I najmanja navigaciona greška u ovoj kritičnoj tački — i “Otkriće” će stati da ubrzava prema dalekim granicama Sunčevog sistema bez ikakve nade u izbavljenje.