2001: Odiseja u Svemiru

A onda kamera uhvati tračak jednog veoma čudnog prizora čiji je izgled bio nelagodno zamućen zbog udaljenosti. Mnogo milja odatle, zlatni predeo uzdizao se u neobično simetričnu kupu, sličnu kakvoj vulkanskoj planini. Oko vrha te kupe stajao je oreol sazdan od malih, paperjastih oblaka — koji su svi bili približno iste veličine, svi jasno uočljivi i izdvojeni. Postojalo je nešto uznemirujuće i neprirodno u vezi sa njima — ako je reč “prirodno” uopšte mogla da se primeni na ovu panoramu koja je ulivala strahopoštovanje.

A tada, zahvaćena nekim poremećajem u atmosferi koja se brzo zgušnjavala, sonda se okrenu ka drugoj četvrti obzorja i nekoliko sekundi na ekranu se nije videlo ništa drugo do zlatne zamućenosti. No, slika se brzo upostojila; “more” je postalo znatno bliže, ali i dalje podjednako zagonetno. Sada se moglo primetiti da je mestimično bilo prošarano mrljama tame koje su mogle predstavljati rupe ili procepe što su vodili do još dubljih slojeva atmosfere.

Sondi nije bilo suđeno da stigne do njih. Sa svakom miljom udvostručavala se gustina gasa oko nje, a uporedo sa time vrtoglavo je rastao pritisak kako je robot ponirao sve dublje i dublje ka skrivenoj površini planete. I dalje se nalazio visoko iznad onog tajanstvenog mora, kada najednom, kao predznak, slika zatrepta, a onda je nestade u času kada je prvi istraživač sa Zemlje bio satrven pod težinom mnogo milja atmosfere što se pružala iznad njega.

Tokom svog kratkog veka, sonda je omogućila uvid u možda milioniti deo Jupitera i jedva da se imalo približila površini planete udaljenoj mnogo stotina milja u sve gušćoj magli. Pošto je slike nestalo sa ekrana, Boumen i Pul ostali su da sede bez reči, dok im se u glavi motala ista pomisao.

Ljudi starine postupili su bolje nego što su i slutili kada su ovaj svet nazvali po gospodaru svih bogova. Ako je dole postojao život, koliko će vremena biti potrebno da se on samo pronađe? A potom, koliko će stoleća proteći pre no što ljudi dođu u priliku da krenu stopama ovog prvog pionira — i u kakvoj vrsti brodova?

Ali ove stvari nisu se neposredno ticale “Otkrića” i njegove posade. Njihovo odredište bio je jedan još neobičniji svet, gotovo dvostruko udaljeniji od Sunca — od koga ih je razdvajalo novih pola milijarde milja praznine koju su pohodile jedino komete.

Četvrti deo PROVALIJA

21. ROĐENDANSKA PROSLAVA

Poznati zvuci melodije “Srećan rođendan”, upućeni kroz sedam stotina miliona milja svemira brzinom svetlosti, zamirali su među video ekranima i uređajima kontrolnog mosta. Pulova porodica, okupljena prilično snebivljivo oko rođendanske torte na Zemlji, najednom utonu u tišinu.

A onda, gospodin Pul, senior, reče oporim glasom: “Pa, Frenk, ne pada mi na pamet šta bih ti još mogao reći u ovom trenutku, osim da smo u mislima s tobom i da ti stvarno želimo srećan rođendan.”

“Čuvaj se, dušo”, dodade gospođa Pul plačno. “Bog te štitio.”

Grupa je u horu kazala “Do viđenja”, a onda je slike nestalo sa video ekrana. Baš je neobično, reče Pul u sebi, da se sve ovo zbilo pre više od jednog časa; u međuvremenu, članovi porodice ponovo su se razišli i sigurno su već miljama daleko od kuće. No, na izvestan način ovaj vremenski razmak, iako je mogao da izaziva osujećenost, ipak je predstavljao sreću u nesreći. Kao i svi ljudi tog doba, Pul je uzimao zdravo za gotovo da može da razgovara trenutno, sa svakim na Zemlji, čim bi to poželeo. Pošto ovo više nije važilo, ispostavilo se da su se javile ozbiljne psihološke posledice. On je prešao u novu dimenziju udaljenosti, tako da su gotovo sve emocionalne veze postale zategnute preko granice kidanja.

“Žao mi je što prekidam proslavu”, reče Hal, “ali imamo jedan problem.”

“Šta je bilo?” upitaše Pul i Boumen istovremeno.

“Javljaju se poteškoće u održavanju kontakta sa Zemljom. Problem je u jedinici AE-35. Moj centar za predviđanje kvarova izveštava da do zakazivanja može doći kroz sedamdeset dva časa.”

“Pobrinućemo se o tome”, uzvrati Boumen. “Da vidimo optičku upravljenost.”

“Evo je, Dejve. Za sada je još sve u redu.”

Na displeju se pojavi savršeni polumesec, veoma sjajan spram zaleđa gotovo lišenog zvezda. Bio je prekriven oblacima i nije posedovao nikakve geografske pojedinosti koje su se mogle prepoznati. Štaviše, na prvi pogled lako se mogao pobrkati sa Venerom.

Ali ne i na drugi, budući da se pokraj njega nalazio pravi Mesec koji Venera nije imala — četvorostruko manji od Zemlje i u tačno istoj meni. Bilo je lako zamisliti da su dva tela majka i dete, kao što su mnogi astronomi i verovali pre no što se ispitivanjem lunarnih stena bespogovorno dokazalo da Mesec nikada nije sačinjavao deo Zemlje