2001: Odiseja u Svemiru

Pul i Boumen posmatrali su ekran u tišini pola minuta. Slika je dolazila do njih posredstvom TV kamere sa dugačkom žižom, postavljene na ivici velike radio-zdele; krst končića u njenom središtu pokazivao je tačnu upravljenost antene. Ukoliko snop tanak poput olovke ne bi išao pravo prema Zemlji, oni ne bi mogli ni da šalju, ni da primaju poruke. Emisije u oba smera promašile bi metu i produžile bi, nesaslušane i neviđene, kroz Sunčev sistem, pa dalje u prazninu što se pružala izvan njegovih međa. Ako bi ikada i bile primljene, to bi bilo tek stolećima kasnije — a i oni koji bi ih uhvatili ne bi bili ljudi.

“Znaš li gde je kvar?” upita Boumen.

“Nepostojan je i ne mogu ga lokalizovati. Ali, kako izgleda, odnosi se na jedinicu AE-35.”

“Koji postupak predlažeš?”

“Najbolje bi bilo zameniti jedinicu rezervnom, kako bismo je mogli ispitati.”

“Dobro — daj nam kopiju.”

Informacija blesnu na displeju; istovremeno, jedan list hartije skliznu iz proreza neposredno ispod njega. I pored svih elektronskih očitavala, bilo je trenutaka kada se dobar, staromodan, štampani materijal pokazivao kao najpogodniji vid registrovanja.

Boumen se na trenutak udubio u proučavanje dijagrama, a onda zviznu.

“Mogao si nam to reći”, primeti on. “Ovo pretpostavlja izlazak iz broda.”

“Žao mi je”, uzvrati Hal. “Smatrao sam da znate da se jedinica AE-35 nalazi na postolju antene.”

“Verovatno sam i znao, ali pre godinu dana. Ovde, međutim, ima osam hiljada podsistema. U svakom slučaju, posao izgleda jednostavan. Sve što treba jeste da podignemo jedan poklopac i da stavimo novu jedinicu.”

“Meni to odgovara”, reče Pul, koji je kao član posade imao dužnost da obavlja rutinske vanbrodske delatnosti. “Uopšte mi neće smetati mala promena sredine. Samo bez uvrede, molim.”

“Da vidimo da li se kontrola misije slaže sa tim”, reče Boumen. Sedeo je nepomično nekoliko sekundi, prebirajući po mislima, a onda poče da diktira poruku.

“Kontroli misije — ovde iks-zrak-delta-jedan. U dva-nula-četiri-pet brodski centar za predviđanje kvarova u našem devet-nula-nula-nula računaru ukazao je na verovatno zakazivanje jedinice alfa-eho-tri-pet kroz sedamdeset dva časa. Molimo proverite preko telemetrijske kontrole i predlažemo ispitajte jedinicu u vašem simulatoru brodskih sistema. Takođe, potvrdite odobrenje našeg plana za izlazak iz broda radi zamene jedinice alfa-eho-tri-pet pre kvara. Kontroli misije — ovde iks-zrak-delta-jedan, dva-jedan-nula-tri, kraj emitovanja.”

Zahvaljujući višegodišnjem upražnjavanju, Boumen je stekao sposobnost da se, istog trena čim bi se za tim ukazala potreba, bez po muke prebaci na ovaj žargon — koji je neko jednom prilikom nazvao “tehniš” — a zatim da se ponovo vrati na normalan govor, bez ikakve škripe mentalnih zupčanika. Sada je preostalo jedino sačekati na potvrdu, do čijeg će prijema proteći najmanje dva časa dok signali budu prevaljivali svoj dvosmeran put pokraj Jupiterove i Marsove orbite.

Poruka je prispela dok je Boumen pokušavao, bez mnogo uspeha, da pobedi Hala u jedoj od igara sa geometrijskim oblicima, koje su bile uskladištene u memoriji računara.

“Iks-zraku-delti-jedan — ovde kontrola misije, potvrđujemo vaš dva-jedan-nula-tri. Ispitujemo telemetrijske informacije na našem simulatoru misije i upućujemo savet.

Zeleno za vaš plan da iziđete iz broda i zamenite jedinicu alfa-eho-tri-pet pre mogućeg kvara. Razrađujemo kontrolne postupke za ispitivanje zakazale jedinice.”

Pošto je ozbiljan deo posla okončan, kontrolor misije vratio se normalnom engleskom.

“Žao nam je, momci, što ste zapali u malu nevolju i ne želimo da vam otežavamo situaciju. Ali, ako vam to nije teško pre izlaska iz broda, imamo jednu molbu iz Informativnog. Možete li da nam pripremite kratak snimak za javno emitovanje, u kome biste opisali situaciju i objasnili šta je to što radi AE-35. Neka zvuči što je moguće bezazlenije. I mi to možemo da obavimo, razume se — ali delovaće znatno uverljivije iz vaših usta. Nadamo se da se ovo neđe rđavo odraziti na vaš društveni život. Iks-zraku-delti-jedan, ovde kontrola misije, dva-jedan-pet-pet, kraj emitovanja.”

Boumen nije mogao da obuzda smešak povodom ove molbe. Bilo je trenutaka kada je Zemlja pokazivala neobičnu neuviđavnost i odsustvo takta. “Što je moguće bezazlenije!” — nije nego!

Kada mu se Pul pridružio, pošto mu se okončalo razdoblje spavanja, proveli su deset minuta u sastavljanju i doterivanju odgovora. U ranim fazama misije svi mediji javnog informisanja obasipali su ih zahtevima za intervjue, rasprave — u stvari, za bilo čim što bi oni bili voljni da kažu. Ali kako su stale da protiču nedelje u kojima se ništa nije događalo, a vremenski razmak se povećavao sa nekoliko minuta na preko jedan čas, zanimanje je lagano stalo da jenjava. Posle uzbudljivog prolaska kraj Jupitera, pre više od mesec dana, napravili su svega tri ili četiri snimka za javno emitovanje.

“Kontroli misije, ovde iks-zrak-delta-jedan. Evo snimka za medije koji ste tražili.