Bodež snova

Nije često bio sam u šatoru. Nakon Nalesinove smrti, prihvatio je Lopina za svog slugu, a zdepasti Tairenac, četvrtastog lica i brade koja mu je skoro dosezala do grudi, stalno je promaljao svoju proćelavu glavu u šator i pitao šta „milostivi" želi za svoj naredni obrok ili da li bi „milostivi" hteo vina ili čaja, ili bi mu možda prijao tanjir ušećerenih suvih smokava koje je nekako odnekud nabavio. Lopin je bio tašt zbog svoje sposobnosti da nađe poslastice čak i tamo gde se čini da je to nemoguće. Ili je to radio, ili je preturao po kovčezima sa odećom kako bi video treba li nešto da se zakrpi, očisti ili ispegla. Po njegovoj proceni, uvek je nešto od toga trebalo da se uradi, mada je Metu sve izgledalo sasvim dobro. Nerim, Talmanesov utučeni sluga, često ga je pratio, mahom stoga što je žgoljavom sedokosom Kairhijenjaninu bilo dosadno. Metu nikako nije bilo jasno kako nekome može da bude dosadno ako nema posla, ali Nerim je bio pun žalosnih primedaba o tome kako je jadnom Talmanesu bez njega, tugaljivo uzdišući jedno pet puta dnevno da je Talmanes njegovo nameštenje začelo dao nekome drugom i bio je spreman da se rve s Lopinom za svoj deo čišćenja i krpljenja. Čak je hteo da na smenu i čisti i maže Metove čizme!

Noel je navraćao da mu priča svoje naduvane priče, a Olver da igraju kamenova ili zmije i lisice, kada ne igra s Tuon. Tom je dolazio da igra kamenova, kao i da mu prenosi glasine koje je pokupio u selima i varošima, gladeći duge bele brkove svaki put kada bi stigao do sočnijih delova. Džuilin je dolazio da mu uruči svoje izveštaje, ali on je uvek dovodio Amateru. Nekadašnja panarh Tarabona bila je dovoljno lepa da Met razume zašto se hvatač lopova toliko zanima za nju, s tim usnama kao pupoljak ruže, kao stvorenim za ljubljenje, a i držala se Džuilinove ruke tako čvrsto da možda deli neka od njegovih osećanja, ali njene krupne oči stalno su bojažljivo gledale prema Tuoninim kolima, čak i kada su svi bili u Metovom šatoru, a Džuilinu je i dalje jedva polazilo za rukom da je spreči da ne padne na kolena i priljubi lice uz zemlju svaki put kada spazi Tuon ili Selukiju. Isto to radi kada je reč o Egeanin, ali i kada je reč o Betamin i Seti. Uzevši u obzir da je Amatera bila da’kovejl svega nekoliko meseci, Met se od toga sav ježio. Tuon ne misli zaistinski da od njega načini da’kovejl kada se uzmu. Zar ne?

Ubrzo im je rekao da prestanu da mu prosleđuju glasine o Randu. Odupiranje bojama u glavi iziskivalo mu je previše truda, a bitke je gubio u jednakoj meri kao što ih je dobijao. Ponekad je to bilo u redu, ali ponekad bi uhvatio slike Randa i Min, a izgleda da to dvoje ne mogu a da se neprestano ne ljubakaju. Bilo kako bilo, sve glasine su zapravo iste. Ponovorođeni Zmaj je mrtav, a ubile su ga Aes Sedai, Aša’mani, Seanšani ili na desetine drugih ubica. Ne, krije se, u tajnosti prikuplja vojsku, radi neku glupost koja se razlikuje od sela do sela, a počesto i od gostionice do gostionice. Jedino je jasno da Rand više nije u Kairhijenu i da niko nema nikakve predstave gde je. Ponovorođeni Zmaj je nestao.

Čudno je koliko se tih altarskih seljaka i varošana brine zbog toga, isto koliko i trgovci koji su samo u prolazu i muškarci i žene koji za njih rade. Niko od svih tih ljudi ne zna ništa više o Ponovorođenom Zmaju sem tih priča koje prenose, ali prestravljeni su zbog njegovog nestanka. Tom i Džuilin su mu to jasno stavljali do znanja sve dok ih nije naterao da prestanu. Šta svet da radi ako je Ponovorođeni Zmaj mrtav? Izgleda da je to pitanje koje ljudi ujutro postavljaju sebi za doručkom, uveče uz pivo, a verovatno i pre spavanja. Met bi im mogao reći da je Rand živ – u to je uveren zbog onih svojih krvavih priviđenja – ali sasvim je drugo kako da im objasni otkud to zna. Čak ni Tom ni Džuilin nisu znali šta da misle o bojama. Trgovci i oni ostali smatrali bi ga luđakom. A sve i da mu poveruju, proneli bi glasine o njemu, a verovatno bi i Seanšani počeli da ga progone. Sve što želi jeste da mu te krvave boje izađu iz glave.

Članovi priredbe počeli su da ga veoma čudno merkaju zbog toga što se premestio u šator, a nije ni čudo. Najpre je bilo da je pobegao sa Egeanin – Lejlvin, ako je već uporna u tome da je tako oslovljava – a Domon je navodno bio njen sluga, ali sada se udala za Domona, a Met je u potpunosti napustio ta kola. Neki izvođači izgleda misle da ništa drugo nije ni zaslužio zbog toga što juri Tuon, ali iznenađujući broj njih je saosećao s njim. Nekoliko muškaraca izrazilo mu je saučešće zbog ženske nestalnosti – bar kada u blizini nije bilo žena da ih čuju – a neke od neudatih žena, artistkinje, akrobatkinje i švalje, počele su da ga previše merkaju. Možda bi u tome i uživao da ga nisu tako vatreno gledale ispred Tuon. Kada se to prvi put dogodilo, toliko se zabezeknuo da oči samo što mu nisu ispale. Tuon je to bilo ni manje ni više nego smešno! Izgledalo je tako. Ali samo budala misli da zna šta je u ženinoj glavi samo zbog toga što ju je video da se smeši.