Bodež snova

Nekoliko dana pošto joj je poklonio onu vezicu svilenog cveća nije joj donosio poklone, i učinilo mu se kako počinje da primećuje naznake razočarenja kada dolazi praznih ruku. A onda, četiri dana po odlasku iz Džuradora, taman što je sunce provirilo preko obzorja i zaputilo se bezmalo potpuno vedrim nebom, izvukao je nju i Selukiju iz purpurnih kola. Pa, hteo je samo Tuon, ali Selukija kao da se pretvori u njenu senku kada pokuša da ih razdvoji. Jednom je izneo opasku o tome, šaleći se, a obe žene su samo nastavile da razgovaraju kao da nije ni progovorio. Dobro je što zna da Tuon ume da se smeje na šale, jer ponekad izgleda kao da uopšte nema smisla za humor. Selukija, umotana u zeleni vuneni plašt, s kapuljačom toliko navučenom preko glave da joj je skoro u potpunosti skrila crvenu maramu, odmerila ga je sumnjičavo – mada, to skoro uvek radi. Tuon se nije potrudila da poveže maramu, ali ispod podignute kapuljače plavog plašta njena kratka kosa nije bila toliko upadljiva.

„Zatvori oči, Prekrasna“, kaza joj on. „Imam iznenađenje za tebe.“

„Volim iznenađenja“, odgovori mu ona, pa šakama prekri krupne oči. Na tren se nasmeši u iščekivanju, ali svega na tren. „Neka iznenađenja, Igračko.“ To mu je zvučalo kao upozorenje. Selukija je stajala pored njenog ramena i mada je prsata žena izgledala potpuno opušteno, nešto mu je govorilo da je napeta kao mačka pred skok. Pretpostavljao je da ona ne voli iznenađenja.

„Sačekaj ovde“, reče joj, pa zamače iza purpurnih kola. Kada se vratio, vodio je za uzde Kockicu i brijača, osedlane i sa đemovima. Kobila je bila živog koraka i rzala je zbog mogućeg izleta. „Sada možeš da pogledaš. Mislio sam da bi ti se možda dopalo da malo jašeš.“ Imaju sate na raspolaganju; koliko je bilo ljudi među kolima, reklo bi se da je predstava napuštena. Iz tek nekoliko dimnjaka na kolima dizao se dim. „Tvoja je“, dodade i ukoči se kada se skoro zagrcnu na tim rečima.

Ovoga puta nije bilo nikakve sumnje. Kazao je da je konj njen i kockice u njegovoj glavi malo su se stišale. Nije da su se usporile; u to je bio siguran. U glavi mu je čangrljalo više skupova kockica. Jedan se zaustavio kada se dogovorio s Aludrom a drugi kada je kazao Tuon da je kobila njena. To je samo po sebi čudno – kako je moguće da je za njega sudbonosno to što joj je poklonio konja? Ali, Svetlosti, bilo je dovoljno gadno kada je morao da brine zbog jednog skupa kockica. Koliko ih sada i dalje skakuće u njegovoj lobanji? Koliko još sudbonosnih trenutaka čeka da se sruči na njega?

Tuon smesta priđe brijaču i ozarena od osmeha krenu da zagleda kobilu jednako temeljno kao što je on to činio. Naposletku, uvežbavala je konje zabave radi. Svetlost mu pomogla, konje i damane. A tada shvati da ga Selukija posmatra, lica potpuno bezizražajnog. Da li zbog konja, ili zbog toga što se ukočio kao pritka?

„Ona je brijač“, objasni Met, tapšući Kockicu po zatupastoj gubici. Škopac se dovoljno istrčavao, ali izgleda da ga je zarazio brijačev polet. „Domanski krvorođeni vole brijače i nije verovatno da ćeš videti još jednog van Arad Domana. Kako ćeš je nazvati?“

„Ako daš konju ime pre nego što ga pojašeš, to donosi lošu sreću“, odgovori Tuon, prihvatajući uzde. I dalje je bila sva ozarena. Krupne oči su joj blistale. „Veoma je lepa, Igračko. Predivan dar. Ili imaš dobro oko, ili si veoma srećan.“

„Imam dobro oko, Prekrasna“, oprezno joj odgovori. Izgleda mu da je previše razdragana, čak i više nego što brijač to zavređuje.

„Ako ti tako kažeš. Gde je Selukijin konj?“

O, pa šta da se radi. Vredelo je pokušati. Ali pametan čovek ne drži sva jaja u istoj kotarici, tako da na oštar zvižduk dotrča Metvin vodeći osedlanog šarca. Met zanemari širok kez na njegovom bledom licu. Crvenruka iz Kairhijena bio je siguran da mu neće poći za rukom da ostavi Selukiju, ali nije bilo nikakve potrebe da se izruguje zbog toga. Met je ocenio da je uškopljeni šarac, deset godina star, dovoljno miran za Selukiju – koliko se on seća, služavke i sobarice su retko kada dobri jahači – ali žena je konja pregledala jednako temeljno kao Tuon. A kada je završila, Metu je uputila pogled koji je govorio da će jahati tog konja da ne bi dizala dževu, ali da je – što se nje tiče – konj prepun mana. Žene umeju da mnogo toga sabiju u jedan pogled.