Bodež snova

„Pa naravno da je traže. Zar si očekivao da je neće tražiti? Tome, to je rešenje moje najveće muke. Kada se približimo, moći ću da ostavim priredbu i da odem u šumu. Tuon i Selukija mogu da nastave put s Lukom. Luki će se dopasti to što će ispasti heroj koji im je vratio njihovu Kćer Devet meseca.“

Tom ozbiljno odmahnu glavom. „Mete, traže uljeza. Nekoga ko tvrdi da je Kćer Devet meseca. Samo što joj opis predobro odgovara. Ne pričaju otvoreno o tome, ali uvek ima ljudi koji previše piju, a neki od njih tada uvek previše pričaju. Nameravaju da je ubiju čim je pronađu. Nešto u vezi sa spiranjem sramote koju je nanela.“

„Svetlosti!" ote se Metu. „Tome, kako je to moguće? Koji god da vojskovođa zapoveda tom vojskom mora da joj zna lik, zar ne? A to valjda važi i za druge, niže zapovednike. Mora da ima plemića koji je poznaju.“

„To joj svejedno ništa ne bi vredelo. Čak će je i najniži vojnik zaklati ili će joj smrskati glavu čim je pronađu. Mete, čuo sam to od tri različita trgovca. Čak i da svi oni greše, jesi li spreman da se igraš s tim?“

Met na to nije bio spreman, pa počeše da kuju planove uz vino. Mada nisu mnogo pili. Ma koliko Tom obilazio gostionice i krčme, u poslednje vreme retko pije, a Met je hteo da mu glava bude čista.

„Koliko god da mu platiš, Luka će vrištati kao da ga dereš ako mu budeš tražio dovoljno konja za sve“, u jednom trenutku reče Tom. „A ako ćemo u šumu, biće nam potrebni i tovarni konji.“

„Onda ću početi da ih kupujem. Dok dođe trenutak kada budemo morali da krenemo, imaćemo dovoljno konja. Kladim se da ću i ovde moći da nađem nekoliko dobrih životinja. Vanin ima dobro oko. Ne brini, pobrinuću se da ih plati.“ Tom sumnjičavo klimnu glavom. Nije baš bio siguran u to koliko je Vanin preporođen čovek.

„Aludra ide s nama?“, iznenađeno upita sedokosi čovek malčice kasnije. „Ona će hteti da ponese svu svoju opremu. To znači da će nam biti potrebno još tovarnih konja.“

„Tome, imamo vremena. Granica s Murandijom je još daleko. Nameravam da krenem na sever, u Andor – ili na istok, ako Vanin zna neki prolaz kroz planine. Bolje na istok. A svaki put koji bi Vanin mogao da zna svakako je neka krijumčarska staza ili putanja za beg konjokradica. Duž takvih puteva biće daleko manji izgledi da nalete na nekoga. Seanšani bi mogli biti skoro svuda u Altari, a put na sever proveo bi ga bliže toj vojsci nego što mu se dopada.

Tuon i Selukija priđoše iz zadnjeg dela trpezarije, a on ustade uzimajući Tuonin plašt sa njene stolice. I Tom ustade, dižući Selukijin plašt. „Polazimo“, reče Met, pokušavajući da ogrne Tuon plaštom. Selukija mu ga ote iz ruke.

„Još nisam videla nijednu tuču“, pobuni se Tuon preglasno. Nekoliko ljudi se okrenu da je zgranuto pogleda, kako trgovci tako i služavke.

„Objasniću ti napolju“, tiho joj reče on. „Podalje od radoznalih ušiju.“

Tuon ga bezizražajno pogleda. Zna on da je ona opasna, ali sićušna je kao neka lepa lutka i veoma je lako poverovati da bi se slomila od pregrubog postupanja prema njoj. Učiniće sve što je neophodno da bi se postarao da se ona nikada ne nađe u opasnosti da bude slomljena. Šta god da je potrebno. Ona naposletku klimnu i pusti da je Selukija ogrne plavim plaštom. Tom pokuša da isto to učini sa žutokosom ženom, ali ona mu otrgnu plašt i sama se ogrnu. Met nije mogao da se seti da ju je ikada video kako je pustila nekoga da joj pomogne s plaštom.

Vijugava ulica ispred gostionice bila je potpuno prazna, bar kada je o ljudima reč. Jedan smeđi pas, toliko mršav da su mu rebra ispala, bojažljivo ih je pogledao, pa otrčao iza najbliže krivine. Met skoro jednako brzo krenu u suprotnom smeru, usput objašnjavajući šta su saznali. Da je očekivao zatečenost ili obeshrabrenost, grdno bi se razočarao.

„Iza toga bi mogle biti Ravaši ili Čimal“, zamišljeno reče ženica, kao da to što je čitava seanšanska vojska juri da je ubije tek blaga smetnja. „Moje dve sestre najbliže po godinama. Mislim da je Aurana premlada, pošto ima samo osam godina. Vi biste rekli – četrnaest. Čimal je tiha u svojoj želji za napredovanjem, ali Ravaši je oduvek smatrala da je ona trebalo da bude imenovana, samo zbog toga što je starija. Lako je moguće da je poslala nekoga da raširi glasine u slučaju da nestanem na neko vreme. To je zaista pametno od nje. Ako je ona ta.“ Pričala je hladno kao da naglas razmišlja hoće li padati kiša.

„Sa ovom zaverom lako bi se izašlo na kraj da je visoka gospa u Tarezinskoj palati, gde joj je mesto“, reče Selukija, a sva staloženost ispari iz Tuon.