Bodež snova

Ninaeva, sa svim svojim draguljima ukrašenim ter’angrealima, kao i onim čudnim angrealom u obliku prstenova spojenih s narukvicom, promeškolji se u svojoj stolici ispred drugog kamina, a onda se vrati posmatranju Alivije. Povremeno bi bacala pogled ka prozorima i cimala svoju debelu pletenicu, ali izgledalo je kao da je uglavnom usredsređena na žutokosu Seanšanku. Stojeći pored vrata kao stražar, Alivija se na tren nasmeši. Nekadašnja damane znala je da se Ninaeva nakinđurila zbog nje. Ali pogled njenih plavih očiju – kao neke ptice grabljivice – ni u jednom trenutku nije postao manje oštar. Otkad su joj u Kaemlinu skinuli okovratnik, to se retko kada desilo. Dve Device koje su blizu nje čučale i igrale se, Harilin od Gvozdene planine Taardada i Enaila od Džara Čarina, bile su nakinđurene na svoj način. Šoufe su im bile obmotane oko glava a crni velovi visili su im niz grudi. Obe su kroz remenje koje im je na leđima držalo navlaku za luk zadenule po tri ili četiri kratka koplja, a na podu pored njih bili su im mali štitovi od bivolje kože. U vlastelinskoj kući bilo je pedeset Devica, nekoliko od njih iz klana Šaido, a sve kao da su bile spremne da za tren oka zaplešu kopljima. Možda i s njim. Kao da su bile rastrzane između razdraganosti što ga opet štite i nezadovoljstva zbog toga koliko ih je dugo izbegavao.

Što se njega tiče, nije bio u stanju nijednu od njih da pogleda a da se ne seti litanije žena koje su zbog njega poginule i žena koje je on ubio. Moiraina Damodred. Ona iznad svih. Njeno ime mu je u glavi bilo zapisano ognjenim pismenima. Lija od Kosaida Carina, Sendara od Gvozdene planine Taardada, Lamela od Dimne vode Mijagoma, Andilin od Crvene soli Gošijena, Desora od Musara Rejn... Tako mnogo imena. Ponekad se usred noći probudi mrmljajući taj spisak, dok ga Min grli i smiruje ga kao da teši dete. Uvek bi joj govorio da je dobro i da hoće da se vrati na spavanje, ali nakon što sklopi oči, ne bi mogao da zaspi dok u sebi ne završi taj spisak. Ponekad bi ga Lijus Terin pojao s njim.

Min diže pogled s toma koji je bio otvoren na stolu, jedne od knjiga Herida Fela. Kao da je proždirala te knjige, a ne čitala – a poruku koju je on poslao Randu pre nego što je ubijen, u kojoj mu kaže da je Min za njega smetnja jer je previše lepa – koristila je da obeležava stranicu na kojoj je stala. Njen kratki plavi kaput, po rukavima i suvratku izvezen belim cvećem, bio je skrojen tako da joj grli nedra, a kremasta svilena bluza ispod kaputa bila je raskopčana tako da se vidi samo malo izreza. Na licu uokvirenom tamnim kovrdžama koje su joj padale do ramena, zadovoljno su sjaktale njene krupne tamne oči. Osećao je njeno zadovoljstvo kroz vezu. Volela je da je gleda. Nema sumnje da joj je veza stavljala do znanja koliko on uživa u tome. Za divno čudo, kroz vezu se pronosio i osećaj da i ona voli da gleda njega. Lepa? Protrlja se po uhu i zapevuši. Ona je prelepa. I vezana je za njega više nego ikada ranije. Ona, Elejna i Avijenda. Kako sada da ih sačuva? Natera sebe da joj se nasmeši, ne vadeći lulu iz usta, ali nije bio siguran koliko je njegova varka bila uspešna. Pomalo razdraženosti uđe u vezu s njenog kraja, mada nikako nije shvatao zašto ona postaje razdražena kad god pomisli kako se on brine za nju. Svetlosti, ona bi htela da zaštiti njega!

„Loijale, Rand nije baš pričljiv“, kaza ona, ali više se nije smešila. U njenom tihom, skoro melodičnom glasu, nije se čuo gnev – ali veza je pričala drugu priču. „Zapravo, ponekad je pričljiv koliko neka školjka.“ Rand uzdahnu kada vide kako ga gleda. Izgleda da će biti poprilično priče kada budu nasamo. „Što se mene tiče, ne mogu mnogo da ti kažem, ali sigurna sam da će ti Kecuejn i Verin reći sve što te zanima. A reći će ti i drugi. Bolje pitaj njih, ako nećeš samo potvrdne i odrične odgovore.“

Zdepasta sitna Verin, koja je sedela u stolici pored Ninaeve i plela, kao da se prenula začuvši svoje ime. Trepnu, kao da se pita gde je. Na suprotnom kraju stola, sa otklopljenom kotaricom za šivenje pored sebe, Kecuejn diže pogled s veza samo na toliko da kratko pogleda Loijala. Zlatni ukrasi zanjihaše se na kao gvožđe sivoj punđi na njenoj glavi. Beše to samo pogled, a ne mrštenje, ali Loijalu se uši trznuše. Aes Sedai uvek ostavljaju snažan utisak na njega, a Kecuejn više od ma koje druge.