Bodež snova

Tokovi Vazduha odgurnuše dvokrilni prozor ispred njega i smrskano staklo i slomljeno drvo razlete se u kiši krhotina. Moje ruke, prodahta Lijus Terin. Zašto ne mogu da pomerim ruke. Moram da podignem ruke! Zemlja, Vazduh i Vatra upleše se u tkanje koje Randu nije bilo poznato, u šest tkanja odjednom. Samo što ga on prepozna čim ugleda kako se ispreda. Ognjeni pupoljak. Među Trolocima se pojavi šest uspravnih crvenih kopalja, deset stopa visokih i tanjih od Randove podlaktice. Troloci najbliži njima začuće oštro pištanje, ali neće shvatiti da to čuju smrt, sem ako ne prenose sećanja čak na Rat Senke. Lijus Terin izatka i poslednju nit Vazduha i vatra se rascveta. Uz riku od koje se majur zatrese, svako crveno koplje za tren oka se raširi u trideset stopa širok kameni disk. Glave s rogovima i gubicama letele su kroz vazduh, kao i ruke i noge, bilo u čizmama ili sa šapama i kopitarna. Troloci su padali i po preko stotinu koraka daleko od prasaka, a samo su neki od njih opet ustajali. I dok je tkao te mreže, Lijus Terin je izatkao još šest drugih, mešajući Duh s Vatrom kako bi izatkao kapiju, ali onda dodajući pomalo Zemlje, na tačno određeni način. Poznati srebrno-plavi uspravni procepi se pojaviše, ne predaleko od kuće, što je bilo tle Randu dobro znano, pa se okrenuše i pretvoriše – ne u otvore, već u maglovite pozadine kapija, stranica četiri koraka sa četiri koraka. Mesto da ostanu otvorene, zavrteše se i zatvoriše, otvarajući se i zatvarajući se neprestano. A mesto da ostaju na jednom mestu, poleteše prema Trolocima. Kapije, ali istovremeno i nešto drugo. Smrtokapije počeše da se pomeraju, Lijus Terin zaveza mreže u čvorove, ali labavo, tako da će čvorovi trajati svega nekoliko minuta pre nego što se tkanja ne rasprše, pa poče opet da tka. Još smrtokapija, još ognjenih pupoljaka, od kojih su se zidovi tresli dok su raznosili Troloke i obarali ih s nogu. Prve smrtokapije su hrlile: zariše se u Troloke i rasekoše prazne redove kroz njih. Nije reč bila samo o rubovima kapija koje su se neprestano otvarale i zatvarale. Tamo kuda smrtokapija prođe, jednostavno ne ostaje Troloka. Moje ruke!, zaurla luđak. Moje ruke!

Rand lagano diže ruke i gurnu ih kroz razvaljeni prozor. Lijus Terin smesta izatka Vatru i Zemlju u zamršeni obrazac i crveni pipci blesnuše s vrhova Randovih prstiju, po deset sa svakog, šireći se ispred njega. To su bile vatrene strele. Znao je. Čim te prve strele nestadoše, pojavi ih se još, i to tako brzo da je izgledalo kao da trepere mesto da nestaju. Troloci pogođeni tim pipcima stadoše da se trzaju kada meso i krv, za tren oka proključali, prasnuše iz njih, da se trzaju i da padaju, sa ogromnim rupama u svojim debelim telesinama. Često se dešavalo da po dvojica ili po trojica padnu pre nego što pipak utrne. On raširi prste i lagano pomeri ruke u stranu, šireći smrt duž čitavog bojnog reda. Pojaviše se ognjeni pupoljci koje nije on izatkao, kao i smrtokapije neznatno manje od onih koje je tkao Lijus Terin, a i ognjene strele koje mora da su bile Loganove. Ostali Aša’mani su obraćali pažnju, ali malo je njih bilo na položaju odakle bi mogli da vide kako se poslednje dve mreže tkaju.

Troloci su ginuli na stotine, na hiljade, kidani munjama i vatrenim kuglama, ognjenim pupoljcima, smrtokapijama i vatrenim strelama, tako da je i zemlja letela u vazduh pod njihovim stopama, ali i dalje su hrlili, urlajući i mlatarajući oružjem, dok su Mirdraali jahali odmah iza njih, s crnim mačevima u rukama. Stigavši do pomoćnih zgrada, neki Troloci ih okružiše, pa stadoše da lupaju na vrata, mačevima i kopljima da kidaju daske sa zidova i da bacaju baklje na krovove od rogozine. Saldejci su bili na njima, odapinjući strele sa svojih konjaničkih lukova što brže mogu, pa su udarcima nogu obarali te baklje s krovova, ali neke su se zadenule za strehe, tako da se plamen proširio čak i po mokroj rogozini.

Vatre, pomislio je Rand Lijusu Terinu. Saldejci će izgoreti! Učini nešto!

Lijus Terin ništa ne odgovori već samo nastavi da tka smrt što brže može i da na Troloke baca smrtokapije i vatrene strele. Jedan Mirdraal, pogođen sa šest crvenih pipaka, odlete iz sedla, a odmah za njim i drugi. Treći izgubi glavu od vatrene strele, od koje mu proključaše i krv i meso, ali taj nastavi da jaše dalje vitlajući mačem, kao da i ne zna da je mrtav. Rand ih je tražio. Ako svi Mirdraali budu ubijeni, možda se Troloci daju u beg.