Bodež snova

Lijus Terin je sada tkao samo smrtokapije i vatrene strele. Troloci su se previše približili majuru da bi koristio ognjene pupoljke. Neki Aša’mani izgleda nisu to odmah shvatili. Odaja se zatrese, a za njom i čitava kuća, kao da je udari neki ogroman malj, zatrese se kao da će se raspasti, nakon čega više nije bilo tih prasaka, izuzev kada pukne vatrena kugla ili kada se zemlja rasprši i odbaci Troloke u vazduh, kao slomljene igračke. S neba su munje sevale gusto kao kiša. Srebrno-plave strele neprestano su se zarivale u zemlju tako blizu kuće da su se Randu dlačice na rukama i prsima nakostrešile, a kosa je htela da mu se digne na glavi.

Neki Troloci uspeše da razvale vrata jednog ambara i pokuljaše unutra. On pomeri ruke i treperavim crvenim pipcima saseče one koji su bili i dalje napolju, stvarajući rupe u njima. Neki uspeše da uđu, ali Saldejci će morati da sami izađu na kraj s njima. Na drugom ambaru i na jednoj staji plamen palacnu po rogozini, a ljudi su kašljali od jetkog dima dok su odapinjali strele s lukova.

Slušaj me, Lijuse Terine. Vatra. Moraš nešto da uradiš!

Lijus Terin ništa ne odgovori, već samo nastavi da tka svoje mreže koje su ubijale Troloke i Mirdraale.

„Logane“, viknu Rand. „Požari! Pogasi ih!“

Ni on nije odgovarao, ali Rand vide tkanja koja su izvlačila vrelinu iz plamenova i gušila ih. Vatra samo nestade, ostavljajući za sobom hladnu pocrnelu rogozinu, s koje se čak ni pramičci dima nisu dizali. Smrt je hodila među Trolocima, ali oni su sada bili tako blizu da se kuća tresla čak i od vatrenih kugli.

Odjednom se jedan Mirdraal pojavi pored prozora, bledog bezokog lica staloženog kao da je Aes Sedai, a crni mač mu polete da proburazi Randa. Dva bačena aijelska koplja zariše mu se u grudi, a bačeni nož mu sevnu u grkljanu, ali on se samo zatetura pre nego što nastavi da bode. Rand skupi prste i tren pre nego što će ga sečivo dodirnuti stotine vatrenih strela proleteše kroz Mirdraala, odbacujući ga dvadeset koraka unazad, tako da pade na zemlju izrešetan ranama iz kojih se cedila crna krv. Mirdraali retko kada odmah umiru, ali ovaj se nije ni trznuo.

Rand žurno stade da traži nove mete, ali onda shvati da je Lijus Terin prestao da usmerava. I dalje se ježio, što mu je govorilo da Kecuejn i Alivija i dalje drže Moć, a takođe je i dalje osećao saidin u Loganu, ali ni on nije više ni tkao ni ispredao mreže. Napolju je zemljište bilo posuto telima i delovima tela, od polja pa skoro sve do kućnih zidova. Sve do nekoliko koraka od njih. Nekoliko konja koje su do maločas jahali Mirdraali, i dalje je stajalo, jedan hramljući kao da mu je prednja noga slomljena. Jedan bezglavi Mirdraal još se teturao, divlje mlatarajući mačem, a tu i tamo poneki Trolok bi se trznuo ili bezuspešno pokušao da se pridigne – ali ništa se drugo nije ni mrdalo.

Gotovo je, pomislio je. Gotovo je, Lijuse Terine. Sada možeš da pustiš saidin. Harilin i Enaila stajale su na stolu, zabrađene i s kopljima u rukama. Min je stajala pored njih, smrtno ozbiljnog lica, s po nožem za bacanje u obe šake. Veza je bila preplavljena strahom, ali bio je ubeđen da ona to nije strahovala za sebe. One su mu spasle život, ali on sada mora ponovo da ga spase.

„Bilo je blizu“, promrmlja Logan. „Da se ovo desilo pre nego što sam stigao... Bilo je blizu.“ Prenu se i pusti Izvor, pa se okrenu od svog prozora bez stakla. „Jesi li nameravao da zadržiš ta nova tkanja za svoje miljenike, kao što Taim radi? One kapije. Kuda smo poslali one Troloke? Samo sam do tančina oponašao tvoja tkanja.“

„Nije bitno kuda su otišli“, rasejano odgovori Rand. Sva pažnja bila mu je usredsređena na Lijusa Terina. Luđak, krvavi glas u njegovoj glavi, otpi još malo Moći. Pusti, čoveče. „Nakot Senke ne može da preživi prolazak kroz kapiju.“

Hoću da umrem, odgovorio je Lijus Terin. Hoću da se pridružim Ilijeni.

Ako zaista želiš da umreš, zašto si ubijao Troloke?, pomisli Rand. Zašto si ubio onog Mirdraala? „Ljudi će samo nalaziti skupine mrtvih Troloka, a možda i ponekog Mirdraala, bez belega na njima“, naglas reče.

Kao da pamtim umiranje, promrmljao je Lijus Terin. Pamtim kako sam to učinio. Povuče još više moći i Rand oseti blagi bol u slepoočnicama.

„Ali ne previše njih najednom mestu. Odredište se menja svaki put kada se smrtokapija otvori.“ Rand protrlja slepoočnice. Onaj bol je upozorenje. Blizu je količine saidina koju može da drži a da ne umre ili pregori. Ne možeš još da umreš, kazao je Lijusu Terinu. Moramo da stignemo do Tarmon Gai’dona, ili će svet umreti.