Bodež snova

Pogled mu polete ka njenom licu i tada se drugi put zaprepasti. Njeno lice, uokvireno kapuljačom njenog plašta, bilo je veoma mladoliko, ali ona nosi prsten, a malo njih je dovoljno ludo da to čini ako nema prava. I ranije je viđao mlade Aes Sedai, dva ili tri puta. Ne, nije se iznenadio zbog njene mladosti. Ali na čelu nosi ki’sain – crvenu tačku udate žene. Ne izgleda kao Malkijerka. Ne zvuči kao Malkijerka. Mnogi mlađi ljudi govore s naglascima Saldeje ili Kandora, Arafela ili Šijenara – i on zvuči kao Saldejac – ali ona uopšte ne zvuči kao Krajiškinja. Sem toga, ne može da se seti kada je poslednji put čuo da je neka malkijerska devojčica otišla u Belu kulu. Kula je izneverila Malkijer kada mu je bila potrebna, te su joj stoga Malkijerci okrenuli leđa. Svejedno, užurbano ustade. Uvek je pametno biti ljubazan prema Aes Sedai. Njene tamne oči su sevale. Da, pametno je biti ljubazan.

„Kako mogu da ti pomognem, Aes Sedai? Želiš li da svojim golubovima za tebe pošaljem poruku? Biće mi zadovoljstvo.“ Takođe je pametno pružati Aes Sedai sve usluge koje traže, a golub je veoma mala usluga.

„Poruku svim trgovcima s kojima si u dodiru. Tarmon Gai’don će ubrzo nastupiti.“

On nelagodno slegnu ramenima. „Aes Sedai, to nema nikakve veze sa mnom. Ja sam trgovac.“ Ona traži poprilično golubova. On razmenjuje pisma s trgovcima čak u Šijenaru. „Ali poslaću tvoju poruku.“ Uradiće to, ma koliko ptica za to bilo potrebno. Samo budale ne ispunjavaju obećanja data Aes Sedai. Sem toga, hoće da se otarasi i nje i njene priče o Poslednjoj bici.

„Prepoznaješ li ovo?“, upita ona, vadeći kožnu vrpcu obešenu oko vrata ispod haljine.

Dah mu zastade i pruži ruku, pa vrhom prsta pređe preko debelog zlatnog pečatnog prstena na vrpci. Preko ždrala u letu. Kako je došla do toga? Pod Svetlošću, kako? „Prepoznajem“, odgovori joj, odjednom promukao.

„Ja sam Ninaeva al’Mera Mandragoran. Želim da se pošalje sledeća poruka: moj suprug jaše s Kraja sveta prema Tarvinovom procepu, prema Tarmon Gai’donu. Hoće li jahati sam?“

On zadrhta. Nije znao da li da se smeje ili da plače. Možda i jedno i drugo. Ona je njegova žena? „Moja gospo, poslaću tvoju poruku, ali ona nikakve veze nema sa mnom. Ja sam trgovac. Malkijer je mrtav. Mrtav, kad ti kažem.“

Njene oči kao da još jače sevnuše i jednom rukom zgrabi svoju dugu i debelu pletenicu. „Lan mi je jednom rekao da Malkijer živi sve dok jedan čovek nosi hadori u znak zaveta da će se boriti protiv Senke, sve dok jedna žena nosi ki’sain u znak zaveta da će poslati svoje sinove u boj protiv Senke. Ja nosim ki'sain, gazda Aldragorane. Moj suprug nosi hadori. Kao i ti. Hoće li Lan Mandragoran sam jahati u Poslednju bitku?“

Zaista se smejao – tresao se od smeha. Ali osećao je kako mu suze klize niz obraze. To je ludilo! Potpuno ludilo! Ali bilo je to jače od njega. „Neće, moja gospo. Ne mogu da tvrdim za bilo koga drugoga, ali zaklinjem ti se pod Svetlošću i u moju nadu u ponovno rođenje i spasenje – neće jahati sam.“ Ona ga na tren pogleda u lice, pa onda jednom odlučno klimnu i okrenu se. On munjevito pruži ruku za njom. „Moja gospo, mogu li da te ponudim vinom? Moja žena će hteti da te upozna.“ Alida je Saldejka, ali sigurno bi želela da upozna suprugu Nekrunisanog kralja.

„Hvala ti, gazda Aldragorane, ali danas moram da obiđem još nekoliko gradova, a večeras moram da se vratim u Tir.“

On trepnu za njenim leđima dok ona kao da odlebdi ka vratima prikupljajući oko sebe svoj plašt. Danas ima da obiđe još nekoliko gradova, a večeras mora da se vrati u Tir? Zaista, Aes Sedai su sposobne za čudesa!

Trpezarijom je vladala tišina. Njih dvoje nisu pričali tiho, tako da je čak i devojka s dulčimerom prestala da svira. Svi su zurili u njega. Većina stranaca razjapila je usta od zabezeknutosti.

„Pa, Managane, Goreneline“, zatraži da čuje od njih, „sećate li se ko ste? Sećate li se čija vam krv teče u venama? Ko jaše sa mnom za Tarvinov procep?“

Na trenutak mu se činilo da ni jedan ni drugi neće odgovoriti, ali onda Gorenelin skoči na noge, sa suzama u očima. „Zlatni ždral leti ka Tarmon Gai’donu“, tiho kaza.

„Zlatni ždral leti ka Tarmon Gai’donu!“, viknu Managan i skoči tako brzo da preturi svoju stolicu.

Smejući se, Aldragoran im se pridruži i sva trojica zavikaše koliko ih grlo nosi. „Zlatni ždral leti za Tarmon Gai’don!“

21 U Kamenu