Bodež snova

Rand je prvi put primetio da nema stražara kada je blatište donjeg grada ustuknulo pred kaldrmama kod bedema Tira. Uprkos visokim kamenim zidinama i kulama, grad je slabije branjen od stedinga Šangtai, gde je njemu i svim ostalim ljudima nežno ali odlučno u praskozorje zabranjen ulaz. Ovde su streljane na kulama bile prazne. Gvožđem okovana vrata četvrtaste sive stražare odmah iza široke kapije bila su širom otvorena, a jedna namrgođena žena u gruboj vunenoj odeći, rukava podvrnutih uz mršave ruke, sedela je tu za drvenim koritom i ribala odeću. Izgleda da se tu nastanila, pošto je dvoje prljave dece sisalo prste i razrogačeno gledalo njega i njegove saputnike. Bolje reći, njihove konje.

Tai’daišar i jeste za gledanje – vitak crni pastuv širokih grudi. To je konj koji privlači pažnju, ali svejedno je rešio da ga jaše. Ako Izgubljeni mogu da ga nađu sa istom lakoćom kao što su ga pronašli u Algarinovoj kući, nema nikakve svrhe da se krije. Ili bar da se preterano trudi oko toga. Nosio je crne jahaće rukavice da bi sakrio zmajske glave na šakama i čaplje utisnute u dlanove. Kaput mu je bio od tamnosive vune, bez trunčice veza, sedlo njegovog pastuva jednostavno, a balčak i kanije mača obavijeni neobrađenom svinjskom kožom otkad ih je dobio, tako da ni po čemu nije bio upadljiv. Kecuejn, u jednostavnoj haljini od sive vune, duboko je namakla kapuljaču svog tamnozelenog plašta kako bi sakrila svoje lice Aes Sedai, ali Min, Ninaeva i Alivija nisu morale da se kriju. Doduše, možda Minin cvetnim vezom ukrašen crveni kaput i uske čakšire privuku malo pažnje, a njene crvene čizme s visokom potpeticom ne treba ni spominjati. Viđao je žene u Kairhijenu da se tako oblače, oponašajući je, ali činilo se malo verovatnim da se njena moda raširila do Tira, gde vlada skromnost – bar u javnosti. Ninaeva je bila u plavoj svilenoj haljini sa žutim prugama, tek delimično sakrivenoj plavim plaštom, ali Tir je pun svilene odeće. I imala je sav svoj nakit, a htela da nosi i šal! Ali ipak je završio u njenim bisagama. Za to je bilo potrebno samo malo truda.

Drugo što je primetio beše zvuk, ravnomerno klepetanje praćeno povremenim prodornim zvižducima. Isprva slabašno, kao da se sve više približavalo. Premda je bilo rano, sve ulice koje je s kapije mogao da vidi behu zakrčene. Polovina ljudi u njegovom vidokrugu kao da bejahu Morski narod – muškarci golih prsa, žene u jarkim lanenim bluzama, a svi su imali duge kanice, šarenije od onih kakve nose Tairenci niskog roda. Kao da su svi bili okrenuti prema tom zvuku. Deca su jurcala kroz gomilu, izbegavajući kola koja su najčešće vukli volovi širokih rogova, i trčala prema buci. Nekoliko lepo odevenih ljudi i žena izašlo je iz svojih nosiljki i stalo s nosačima da gleda. Jedan trgovac račvaste brade i sa srebrnim lančićima preko nedara napola je iskočio kroz prozor jedne crvene kočije, vičući na kočijaša da obuzda zapregu koja je plahovito poigravala dok se on upinjao da bolje vidi.

Belokrili golubovi, jednim naročito oštrim zviždukom prenuti sa šiljatih krovova pokrivenih crepom, odjednom poleteše u vazduh – i dva velika jata tresnuše jedno o drugo, a svet na ulici zasuše ošamućene ptice. Sve i jedan golub pade. Nekoliko ljudi čak prestade da zuri prema sve bližoj buci i zgranuto se zagleda u nebo. Međutim, iznenađujući broj njih zgrabi popadale ptice i zavrnu im šije, i to ne samo bosonogi ljudi u iznošenoj odeći. Jedna žena u svili i čipci, koja je stajala pored jedne nosiljke, brzo pokupi pet ili šest golubova pre nego što opet pogleda prema buci, dok su joj ptice koje je držala za noge visile iz šake.

Alivija se iznenađeno zagrcnu. „Je li to sreća ili nesreća?“, otegnuto upita. „Mora da je nesreća. Sem ako golubovi ovde nisu drugačiji.“ Ninaeva je preko pogleda, ali ništa ne reče. Ućutala se otkad je Lan juče nestao, a o tome je bila dvostruko mučaljiva.

„Neki od ovih ljudi umreće od gladi“, tužno kaza Min. Veza je podrhtavala od tuge. „Vidim nešto o svakom od njih.“

Kako da se sakrijem?, zasmejao se Lijus Terin. Ja sam ta’veren!

Ti si mrtav, oštro pomisli Rand. Ljudi ispred njega će gladovati, a on se smeje? Naravno, tu se ništa ne može, ne kada je Min rekla svoje, ali smeh je nešto drugo. Ja sam ta’veren. Ja!

Šta se još dešava u Tiru zbog njegovog prisustva? To što je ta’veren nema uvek uticaja, ali kada ima – to može da zahvati čitav grad. Najbolje da nastavi sa onim zbog čega je došao pre nego što pogrešni ljudi prokljuve šta stvari kao što su golubovi koji naleću jedan na drugoga znače. Ako Izgubljeni šalju vojske Troloka i Mirdraala za njim, vrlo je verovatno da će Prijatelji Mraka iskoristiti svaku moguću priliku da mu prosviraju rebra strelom. To što se malo trudi da se sakrije nije isto kao da se ne trudi nimalo.