Bodež snova

Ali to ne znači da je kroz grad prolazio bez nesrečnih slučajeva. Ispred njega se jedan pekarski šegrt sapleo i pao, tako da mu je kotarica odletela u vazduh; a kada se dečak digao s kaldrme dok je Rand jahao pored njega, ukočio se a da se nije do kraja uspravio, razjapivši usta, zureći u duge vekne koje su pored kotarice stajale uspravljene tako da su im se vrhovi dodirivali u gruboj kupi. Jedan čovek u košulji koji je sedeo na prozoru na spratu gostionice, izgubio je ravnotežu i prevrnuo se, padajući ka ulici uz vrisak koji se naglo prekinuo kada se taj čovek dočekao na noge ni deset koraka od Tai’daišara, i dalje držeći krčag u ruci. Rand ga je ostavio razrogačenog, kako se začuđeno prepipava. Talasanje izmenjenih slučajnosti sledilo je Randa i širilo se po čitavom gradu.

Neće svi događaji biti bezopasni kao onaj s veknama, ili blagodarni kao što se desilo da se čovek dočeka na noge, a ne da padne na glavu. Ti talasi mogli bi obično teturanje od kojeg ni modrica ne bi nastala pretvoriti u nesreće koje će se završiti sa slomljenim kostima ili čak vratom. Zavade koje će trajati čitavog života mogli bi otpočeti ljudi koji će izgovoriti neke reči za koje nikada ne bi ni pomislili da bi ih mogli prevaliti preko jezika. Žene bi mogle rešiti da otruju svoje muževe zbog beznačajnih prestupa koje su dobroćudno trpele godinama. O, možda neki čovek nađe natrulu vreću punu zlata u podrumu, a da pritom i ne zna zašto je uopšte rešio da tamo kopa, ili možda neki drugi zaprosi i dobije ruku žene kojoj nikada pre toga nije prišao, jer nije imao hrabrosti. Ali jednak broj ljudi će zadesiti propast i blagostanje. Min je to zvala ravnotežom. Po jedno dobro da dovede u ravnotežu svako zlo. Što se njega tiče, on pre vidi po jedno zlo za svako dobro. Mora završiti posao u Tiru i otići odatle što je pre moguće. Galopiranje tim zakrčenim ulicama nije dolazilo u obzir, ali poterao je konja u takav korak da su Device morale da potrče.

Njegovo odredište bilo mu je na vidiku davno pre nego što je zašao u grad: gomila kamena nalik na jalovu liticu koja se pružala od reke Erinin pravo u srce grada, pokrivajući osam ili devet marševa – dobru kvadratnu milju, ako ne i više – i ubedljivo je vladalo gradskim nebom. Kamen Tira je najstarija utvrda čovečanstva, najstarija građevina na svetu, načinjena pomoću Jedne moći u poslednjim danima samog Slamanja. To zdanje je načinjeno od jednog jedinog komada kamena, bez ijedne spojke, mada mu je više od tri hiljade godina kiše i vetra ogrubelo lice. Prvi grudobrani behu na stotinu koraka iznad tla, mada su streljane i ispod toga bile brojne, kao i kameni ispusti za zasipanje napadača ključalim uljem ili rastopljenim olovom. Nijedna opsada ne bi mogla sprečiti da se Kamen snabdeva preko svojih bedemima zaštićenih pristaništa, a u njemu su i kovačnice u kojima se može zameniti ili popraviti sve moguće oružje, za slučaj da se istroše zalihe u oružarnicama. Na najvišem tornju, koji se dizao iz samog srca Kamena, nalazio se barjak Tira – napola crven, napola zlatan, s tri srebrna polumeseca u iskošenoj liniji – tako veliki da se mogao jasno razaznati dok se vijorio na jakom vetru. Taj vetar mora da je bio jak da bi zavijorio toliki barjak. Niži tornjevi nosili su manje barjake, ali na njima se barjak Tira smenjivao s drugim razvijenim barjakom, drevnim znamenjem Aes Sedai, crno-belim na crvenom polju. Barjak Svetlosti. Neki su ga zvali Zmajev barjak, kao da već ne postoji jedan koji se tako zove. Izgleda da se visoki lord Darlin razmeće svojom odanošću. To je dobro.

Alana je tamo, a moraće tek da otkrije je li to dobro ili ne. Nije bio onako oštro svestan nje kao pre nego što su ga Elejna, Avijenda i Min zajednički vezale za sebe – mislio je da nije; one su je nekako potisle kako bi preuzele prvenstvo, a ona mu je kazala da od njega oseća tek nešto malo više od pukog prisustva – ali i dalje mu je u glavi, kao zavežljaj osećanja i telesnih čula. Činilo mu se da je dosta vremena prošlo otkad je poslednji put bio dovoljno blizu nje da bi to osetio. Veza s njom opet mu je ostavljala utisak uljeza, samoživog otimača njegove veze s Min, Elejnom i Avijendom. Alana je iznurena, kao da u poslednje vreme ne spava dovoljno, i ispunjena osujećenošću, kao i jakim besom i nadurenošću. Da li pregovori idu po zlu? Uskoro će saznati. Ona je takođe svesna da je on u gradu i da joj je sve bliže, ako već ničega drugog. Min je jednom pokušala da ga nauči nečemu što se zove zamagljivanje i što bi moglo navodno da ga sakrije od veze, ali njemu nikada nije pošlo za rukom da to izvede. Naravno, priznala mu je kako nikada nije ni njoj.