Bodež snova

Dakle, devetnaest nas protiv trinaest njih, mislila se Jukiri previše strpljivo. Čak je i to kako je nameštala svoj šal zračilo strpljenjem. Čemu valja pridodati one koji motre da niko ne ometa njihov sastanak. Lopovi uvek najviše čuvaju svoje kese. To je tako zvučalo kao neka stara izreka, da joj je išlo na živce. „Najbolje bi bilo da kažemo da smo brojčano ravnopravne, ali da je verovatnije da su one u prednosti. Koliko će nas poginuti da bi ubilo ili zarobilo koliko njih? Još važnije, koliko će njih pobeći? Seti se da se one sastaju pod kukuljicama. Ako samo jedna pobegne, nećemo znati ko je, ali ona će znati ko smo mi, što će se ubrzo proneti čitavim Crnim ađahom. Meni to manje zvuči kao odsecanje glave nekom piletu a više kao rvanje s leopardom u mraku.“

Pevara zinu, ali bez reči opet zatvori usta. Jukiri je u pravu. Trebalo je da sama sračuna brojeve i dođe do istog zaključka. Ali žarko želi da zada udarac – nekome, nečemu – što nije nimalo čudno. Glava njenog ađaha možda je luda; naređeno joj je da pripremi da Crvene, koje po drevnom običaju nikoga ne vezuju, vežu ne muškarce, već Aša'mane; a lov na Prijatelje Mraka u Kuli naleteo je na kameni zid. Da udari? Ma progrizla bi rupe u ciglama.

Mislila je da se njihov sastanak završio – došla je samo da bi saznala kako napreduju stvari s Maris, što se ispostavilo gorkom žetvom – kad je Jukiri dodirnu za ruku. „Prošetaj se malo sa mnom. Predugo smo ovde, a hoću da te nešto pitam.“ U današnje vreme, kada Predstavnice različitih ađaha predugo stoje zajedno, glasine se prošire kao pečurke posle kiše. Iz nekog razloga, razgovor pri šetnji uzrokuje mnogo manje glasina. To nema nikakvog smisla, ali tako je.

Jukiri nije žurila da postavi pitanje. Podne pločice prešle su iz zeleno-plavih u žuto-smeđe dok su njih dve šetale jednim od glavnih hodnika što se nežno obavijao oko Kule, niz pet spratova a da pritom nikoga nisu videle, pre nego što je progovorila. „Jesu li Crvene čule nešto od neke koja je otišla s Tovejn?“

Pevara se skoro spotače o sopstvene papučice. Ali trebalo je da to očekuje. Tovejn sigurno nije jedina koja je poslala pismo iz Kairhijena. „Javila se lično ona“, odgovori i ispriča skoro sve iz Tovejninog pisma. U tim okolnostima, ništa drugo nije ni mogla da uradi. Zadržala je za sebe optužbe protiv Elaide, kao i pre koliko vremena je pismo stiglo. Ono prvo je i dalje stvar njenog ađaha, bar se tako nadala, dok bi drugo možda dovelo do nezgodnog objašnjavanja.

„Nama se javila Akura Vajet.“ Jukiri narednih nekoliko koraka pređe u tišini, a onda promrmlja: „Krv i krvavi pepeo!“

Pevara zgranuto izvi obrve. Jukiri često zna da bude prizemna, ali nikada ranije nije bila prosta. Primetila je da ni ona nije kazala kada je Akurino pismo stiglo. Jesu li u Sivi ađah stigla i druga pisma iz Kairhijena od sestara koje su se zavetovale Ponovorođenom Zmaju? To ne može da pita. Poverile su živote jedna drugoj u tom lovu, ali ađaška posla su i dalje ađaška posla. „Šta nameravate da uradite s tim vestima?“

„Čutaćemo zarad dobra Kule. Samo Predstavnice i glava našeg ađaha znaju za to. Evanelejn je za to da se Elaida zbog ovoga svrgne, ali u ovom trenutku to ne sme da se dopusti. Pošto Kula mora da se zaceli, a Seanšani i Aša'mani da se poraze, možda se to nikada ne sme dogoditi.“ Nije zvučala srećno zbog toga.

Pevara suzbi razdraženost koju je osećala. Ne voli Elaidu, ali ne moraš da voliš Amirlin Tron. Čitav niz veoma mrskih žena nosio je ešarpu i doneo dobro Kuli. Ali da li je slanje pedeset jedne sestre u zatočeništvo dobro? Jesu li Dumajski kladenci, gde su četiri sestre poginule a preko dvadeset palo u zatočeništvo jednog ta'verena, dobro? Nije bitno. Elaida je Crvena – bila je Crvena – a previše je prošlo otkad je jedna Crvena došla do ešarpe i štapa. Svi brzopleti postupci i nepromišljene odluke kao da pripadaju prošlosti otkad su se pojavile pobunjenice, a spasavanje Kule od Crnog ađaha iskupiće njene neuspehe.

Ali naravno da to nije tako sročila. „Jukiri, ona je počela lov; zaslužuje da ga dovrši. Svetlosti, sve što smo do sada otkrile bilo je slučajno, i sada smo potpuno stale. Ako ćemo da postignemo još nešto, potrebna nam je podrška Amirlin Tron.“

„Ne znam“, kolebljivo odgovori druga žena. „Sve četiri kažu da Crni zna sve što se dešava u Elaidinoj radnoj sobi.“ Ugrize se za usne i nelagodno slegnu ramenima. „Možda ako budemo mogle da se sastanemo s njom nasamo, izvan te prostorije... “

„Tu ste. Svuda sam tražila.“

Pevara se mirno okrenu kada se taj glas iznenada začu iza njih, ali Jukiri se lecnu i promrmlja nešto sočno sebi u bradu. Ako tako nastavi, biće gora od Dosine. Ili Cutame.