Bodež snova

Svejedno, protiv Elaide je učinila sve što je mogla. Katerinine vesti o toj bici širile su se po Crnom ađahu, a već i van njega. Čula je sestre koje nisu Crne kako pričaju o pojedinostima onoga što se desilo kod Dumajskih kladenaca, a ako su te pojedinosti narasle prenoseći se od usta do usta – utoliko bolje. Ubrzo će se i vesti iz Crne kule raširiti Belom kulom, verovatno na isti način. Šteta što ni jedno ni drugo neće biti dovoljno da Elaida bude osramoćena i svrgnuta, pošto su one proklete pobunjenice gotovo pred mostovima, ali Dumajski kladenci i propast u Andoru visiće joj nad glavom i sprečiće je da popravi ono što je Alvijarin učinila. Naređeno joj je da skrši Belu kulu iznutra. Da raznese metež i neslogu u svaki kutak Kule. Delimično je osećala bol zbog te zapovesti, ali svejedno ju je izvršila, jer je odanija Velikom gospodaru. Elaida je načinila prvu pukotinu u Kuli, ali ona je pola Kule smrskala tako da ne može da zaceli.

Odjednom shvati kako opet trlja čelo i smesta spusti ruku. Tu nema belega – nema ničeg što se može napipati ili videti. Nije mogla a da ne pogleda svaki put kada se zagleda u ogledalu. A opet, ponekad joj se činilo da je ljudi gledaju u čelo i vide nešto što njene oči ne mogu. To je nemoguće i nerazumno, ali ta misao joj se stalno vraća ma koliko je terala. Brišući suze s lica rukom u kojoj je držala poruku s tapiserije, izvadi druge dve iz torbice za pojasom i priđe pisaćem stolu prislonjenom uza zid.

Bio je to jednostavan sto, neukrašen, kao sav njen nameštaj. Pretpostavljala je da je nešto njenog nameštaja zapravo loše napravljeno, ali to je beznačajno – sve dok nameštaj ispunjava svrhu za koju je načinjen, ništa drugo nije bitno. Bacivši tri poruke na stočić, pored jedne zdelice od kovanog bakra, izvadi ključ iz torbice, pa otključa kovčeg s mesinganim okovima koji se nalazio na podu pored stola i poče da prebira po knjižicama s kožnim koricama u njemu sve dok ne nađe tri koje su joj bile potrebne. Svaka od njih beše zaštićena tako da mastilo na njihovim stranicama nestane ako ih tuđa ruka dodirne. U upotrebi je previše šifara da bi ih ona sve pamtila. Bilo bi bolno da izgubi te knjige i naporno da ih zameni, pa otud izdržljiv kovčeg i brava. Veoma dobra brava. Dobre brave nisu beznačajne.

Brzo skide tanane listove hartije u koje je poruka iza tapiserije bila umotana, pa ih prinese plamenu svetiljke i baci u zdelu da izgore. To su samo uputstva gde da se poruka ostavi, svako namenjeno za jednu ženu u nizu, a dodatni listovi su samo tu da sakriju kroz koliko ruku poruka mora da prođe da bi stigla do primaoca. Predostrožnosti ne može da bude previše. Čak ni sestre iz njenog srca u nju nemaju ništa više poverenja od tih drugih. Samo tri u Visokom savetu znaju ko je ona, a da je bilo moguće – i to bi izbegla. Nikada ne može da bude previše predostrožnosti, naročito ne sada.

Kada je razabrala poruku, saginjući se da je prepiše na drugom listu hartije, videla je da se u njoj govori o onomešto je očekivala još od sinoć, kada se Tejlin nije pojavila. Ta žena je juče rano ujutro otišla iz odaja Zelenih, noseći bremenite bisage i jedan kovčežić. To nije nosio nikakav sluga, već je to uradila sama. Izgleda da niko ne zna kud je otišla. Pitanje je da li se uplašila zbog toga što je pozvana pred Visoki savet ili je reč o još nečemu? Ipak je o još nečemu reč, zaključila je Alvijarin. Tejlin jeste gledala Jukiri i Dosinu kao da od njih očekuje... možda smernice. Sigurna je da joj se to nije pričinilo. Da li joj se možda pričinilo? To je veoma sitno seme nade. Mora da tu ima još nečega. Potrebna joj je pretnja Crnom, ili će Veliki gospodar povući svoju zaštitu.

Besno otrže ruku sa čela.

Nije ni pomislila da upotrebi mali ter'angreal koji je sakrila, pa da njime pozove Mesanu. Kao prvo – i veoma bitno – ta žena zacelo namerava da je ubije, vrlo verovatno ne obazirući se na zaštitu Velikog gospodara. A ako tu zaštitu izgubi, istog trena. Videla je Mesanino lice i zna za njeno poniženje. Nema te žene koja bi to zaboravila, naročito ne kada je reč o jednoj od Izabranih. Svake noći sanja da ubija Mesanu, a često i po javi sanjari o tome kako da to uspešno izvede, ali to će morati da sačeka dok je ne pronađe, a da ta žena ne primeti da je pronađena. U međuvremenu, potrebno joj je još dokaza. Moguće je da ni Mesana ni Šajdar Haran neće videti Tejlin kao potvrdu bilo čega. I ranije se dešavalo da se sestre uplaše i pobegnu, mada retko, a opasno je pretpostaviti da Mesana i Veliki gospodar ne znaju za to.

Prinese najpre šifrovanu poruku i rastumačeni prepis plamenu svetiljke, nakon čega je i jedno i drugo držala za krajeve sve dok ta dva lista hartije nisu izgorela skoro do njenih prstiju, pa ih je bacila na pepeo u zdeli. Glatkim crnim kamenom koji joj je inače služio kao teg za hartiju, smrvila je pepeo i promešala ga. Sumnja da iko može ponovo obrazovati reči iz pepela, ali svejedno...