Bodež snova

Iako beše kasno, Siejn i Firejna izlazile su iz odaja, šalova prebačenih preko ruku; Sijen joj je još uputila smešak pun saosećanja, zbog čega je njoj došlo da ubije Predstavnicu, koja uvek gura svoj šiljati nos tamo gde je nepoželjan. Na Firejninom licu nije se videlo saosećanje. Mrštila se s takvom srdžbom kakvu nijedna sestra ne bi smela da dozvoli sebi da pokaže. Alvijarin je mogla jedino da pokuša da ne obraća pažnju na tu ženu bakarne puti, a da to ne bude upadljivo. Niska i zdepasta, obično blagog izraza na dežmekastom licu i nosa umrljanog mastilom, Firejna se ne uklapa u opštu predstavu o Domankama, ali Prvi razbirač imala je plamenu domansku narav. Sasvim je u stanju da odredi pokoru za ma kakav prekršaj, naročito sestri koja je „osramotila" i sebe i Beli.

Ađah duboko oseća posramljenost zbog toga što je ona lišena ešarpe Čuvarke. Mnoge su bile besne i zbog gubitka uticaja. Previše su je streljale pogledima, pa čak i sestre koje su toliko ispod nje da bi trebalo da skaču da je poslušaju ako im zapovedi. Druge su joj namerno okretale leđa.

Laganim i ravnomernim korakom, ne žureći, prolazila je kroz sve to mrštenje i izbegavanje, ali osećala je kako počinje da crveni. Pokušala je da se utopi u spokoj odaja Belih. Na jednostavnim belim zidovima, uz koje su bili postavljeni redovi posrebrenih podnih ogledala, bilo je svega nekoliko tapiserija – predstave snegom zastrtih planinskih vrhova, senovitih šuma i gajeva bambusa kroz koje promiču zraci sunca. Otkad je stekla šal, služila se tim slikama da bi lakše našla spokoj u trenucima kada je pod velikim pritiskom. Veliki gospodar ju je obeležio. Čvrsto je zgrabila suknje, da ne bi digla ruke. Dlan kao da joj gori od one poruke. Ravnomeran, lagan korak.

Dve sestre kraj kojih je prošla nisu obratile pažnju na nju jednostavno zato što je nisu primetile. Astrela i Tesan raspravljale su o kvarenju hrane. Bolje reći svađale su se, lica bezizražajnih ali pogleda grozničavih i glasova na rubu toga da padnu u vatru. Njih dve su aritmetičarke, kao da se logika može svesti na brojeve, i izgleda da se ne slažu u vezi s time kako te brojeve valja koristiti.

„Računajući pomoću Radunove mere odstupanja, brzina je jedanaest puta veća nego što bi trebalo da bude“, napeto reče Astrela. „Štaviše, to mora da nagoveštava uplit Senke... “

Tesan je prekide, a đinđuve u pletenicama joj zazveckaše kada odmahnu glavom. „Senka, da, ali Radunova mera, zastarela je. Moraš da koristiš Kovanenovo prvo pravilo srednjih vrednosti i da odvojeno računaš za meso koje se kvari i za ono koje se već pokvarilo. Kao što rekoh, ispravni odgovori su trinaest i devet. Još ga nisam primenila na brašno ili na pasulj i sočivo, ali čini mi se intuitivno očiglednim... “

Astrela se nadu, a budući da je reč o punačkoj ženi sa pozamašnim prsima, nadula se zadivljujuće. „Kovanenovo prvo pravilo?“, prekide je zamuckujući. „To još nije dokazano kako treba. Ispravne i dokazane metode uvek su bolje od aljkavih... “

Alvijarin se skoro nasmeši nastavljajući da korača. Dakle, neko je napokon primetio da je Veliki gospodar položio svoju ruku na Kulu. Ali to što sada znaju za to neće im pomoći da išta promene. Možda se i jeste nasmešila, ali smesta je ugušila taj osmeh kada neko progovori.

„Ramesa, i ti bi se mrštila da te šibaju svakog jutra pre doručka“, kaza Norin, preglasno i očigledno nameravajući da je Alvijarin čuje. Ramesa, visoka i vitka žena sa srebrnim zvoncima ušivenim niz rukave haljine izvezene belim koncem, kao da se iznenadila što joj se ova obratila – a verovatno se i jeste iznenadila. Norin ima malo prijateljica, a možda ih uopšte i nema. Nastavila je, gledajući Alvijarin ispod oka kako bi videla da li ju je ova čula. „Iracionalno je nazivati pokoru privatnom i pretvarati se da se ništa nije desilo kada ju je Amirlin Tron nametnula. Mada, po mom mišljenju, njena racionalnost je oduvek bila precenjena.“

Srećom, Alvijarin je bila skoro pred svojim odajama. Ona pažljivo zatvori spoljna vrata i povuče rezu. Niko je neće uznemiravati, ali ona nije preživela toliko dugo stavljajući glavu na panj kada ne mora. Svetiljke su bile upaljene, a vatrica u belom mermernom ognjištu raspaljena, pošto je rano prolećno veče bilo sveže. Ako ništa drugo, bar sluge vrše svoje dužnosti. Ali čak i sluge znaju.

Neme suze poniženja orosiše joj obraze. Došlo joj je da ubije Silvijanu, ali to bi samo značilo da će je nova nadzornica polaznica šibati svakoga jutra dok se Elaida ne smiluje. Samo što se Elaida nikada neće smilovati. Bilo bi pametnije da ubije nju, ali takva ubistva se moraju pažljivo razraditi. Previše neobjašnjenih smrti moglo bi da uzrokuje pitanja, i to čak opasna pitanja.