Bodež snova

I dalje stojeći, rastumačila je druge dve poruke i saznala da i Jukiri i Dosina spavaju u sobama zaštićenim od upada. To nije iznenađivalo – u današnje vreme teško da ima sestre u Kuli koja spava bez štitova – ali to znači da će biti daleko teže oteti jednu od njih. To je uvek najlakše kada usred noći izvedu sestre koje pripadaju ađahu te žene. Još se može ispostaviti da su oni pogledi bili slučajnost, ili da ih je umislila. Mora da razmotri tu mogućnost.

Uzdahnu, pa izvadi još knjižica iz kovčega i nežno se spusti na jastuče napunjeno guščjim paperjem na stolici za pisaćim stolom. Ali ne dovoljno nežno da se ne lecne. Ona priguši jecaj. Isprva je mislila da je poniženje zbog Silvijaninog šibanja daleko gore od bola, ali bol više ne bledi. Zadnjica joj je gomila modrica. A nadzornica polaznica će joj sutra napraviti još. Kao i prekosutra i posle toga... Pred njom se pruža sumoran niz beskrajnih dana urlanja pod Silvijaninom šibom i borbe sa sobom da pogleda u oči sestre koje znaju za njene posete Silvijaninoj radnoj sobi.

Pokušavajući da odagna te misli, umoči pero čeličnog vrha u mastilo i na tankim listovima hartije poče da piše šifrovana naređenja. Naravno, Tejlin se mora pronaći i vratiti. Ako se jednostavno uplašila, mora biti kažnjena i pogubljena, a ako ne, ako je nekako našla način da izneveri svoje zavete... Alvijarin se držala te nade dok je izdavala naređenja da se Jukiri i Dosina stave pod pomnu prismotru. Mora naći neki način da ih se dočepa. A ako je reč samo o sticaju okolnosti i uobrazilji, nešto će se već proizvesti iz onoga što imaju da kažu, šta god to bilo. Ona će upravljati tokovima u krugu. Nešto će moći da se proizvede.

Pisala je žustro i gnevno, ne shvatajući da je slobodnu ruku digla do čela i da prstima traži beleg.

Popodnevni zraci sunca probijali su se kroz krošnje visokog drveća na grebenu iznad ogromnog tabora Šaidoa, bacajući senke, a s grana se čula pesma ptica. Crvenperke i plave ševe promicale su vazduhom, kao šareno bleštanje, a Galina se smešila. Tog jutra je pljusnula kiša i u vazduhu se još osećala svežina ispod retkih i lenjih belih oblaka. Njena siva kobila, vitkog vrata i živahnog koraka, verovatno je bila vlasništvo neke plemkinje ili makar bogate trgovkinje. Niko drugi, sem neke sestre, ne bi mogao da priušti sebi tako dobrog konja. Uživala je da jaše na toj kobili kojoj je nadenula ime Brza, jer će je jednoga dana brzo odneti u slobodu; baš kao što uživa u tom vremenu koje provodi sama sa sobom, razmišljajući o tome šta će učiniti kada se bude dokopala slobode. Već je skovala planove da vrati milo za drago svima koji su je izneverili, počevši od Elaide. Razmišljanje o tim planovima i o tome kako će vremenom uroditi plodom, bilo je veoma ugodno.

Ako ništa drugo, uživala je u tom jahanju sve dok joj je polazilo za rukom da zaboravi kako je ta pogodnost jednako veliki beleg i znak da se nalazi u Teravinom vlasništvu, koliko bela odora od debele svile i opasač i okovratnik načičkani granatima. Osmeh joj se lagano pretvori u mrštenje. Reč je o ukrasima za mezimca, da se zabavlja njima kada ne mora da zabavlja svog vlasnika. A čak ni tu ne može da skine sa sebe te draguljima porošene belege. Neko bi mogao da je vidi. Tuda je jahala da bi se izmakla od Aijela, ali oni se mogu sresti čak i u šumi. Terava možda sazna da je to učinila. Ma koliko bilo teško da prizna sebi, do srži je prestravljena od oštrooke Mudre. Snovi su joj puni Terave i nikada nisu prijatni. Često se budi jecajući, oblivena znojem. Buđenje iz tih košmara uvek joj donosi olakšanje, bez obzira na to hoće li uspeti da prespava ostatak noći ili ne.

Nikada nije dobijala naređenje da ne utekne prilikom jahanja, koje bi morala da posluša – i upravo taj nedostatak naredbe izazivao je gorčinu. Terava zna da će se ona vratiti, ma koliko bila ponižavana, u nadi da će Mudra jednoga dana možda ukloniti onaj prokleti zavet na poslušnost. Onda će moći da usmerava kada i kako ona želi. Sevana je ponekad tera da usmeravanjem obavlja prizemne i težačke poslove, ili samo da bi pokazala kako može da joj zapoveda, ali to se dešava tako retko da ona žudi čak i za prilikom da samo prigrli saidar. Terava joj ne dozvoljava da dodirne Moć ako je pre toga ne preklinje i puzi pred njom, ali onda joj ne da dozvolu ni nit da usmeri, iako se potpuno ponizila, moljakala i preklinjala samo da bi joj ta mrvica bila dopuštena. Shvati da škrguće zubima i natera sebe da prestane.

Možda će Štap zakletvi u Kuli moći da je razreši tog zaveta isto kao štap koji Terava ima i koji je skoro istovetan onome u Kuli, ali jednostavno nije sigurna. Ta dva štapa nisu ista. Razlike su samo u obeležjima, ali šta ako to označava da je zavet položen na jednom štapu vezan samo za njega? Ne usuđuje se da ode bez Teravinog štapa. Mudra ga često ostavlja da tek tako stoji u njenom šatoru, ali kazala joj je: „Nikada ga nećeš uzeti.“