Bodež snova

Bene se namršti, ali ne zbog čaja. To kao da nije ni primetila. „Kako to misliš, dete, da Šejin nije nigde pogrešila? Ma nikada nisam čula da je neko više zabrljao u sličnim okolnostima.“

„Dobrano pre Trećeg rata za Garenov zid“, odgovori Egvena vraćajući se da sedne na svoju stolicu, „Šejin je radila tačno ono što bi joj Dvorana rekla i nije radila ništa što joj nisu rekle.“ Možda je slaba u drugim istorijskim poljima, ali Sijuan ju je temeljno podučila greškama drugih Amirlin. A baš to pitanje pružilo joj je priliku za napad. Morala se iz petnih žila potruditi da sedne kao što to obično čini.

„O čemu to pričaš?“

„Pokušala je da Kulom upravlja gvozdenom rukom, da nikome ne izlazi u susret, da gazi svako protivljenje. Dvorani je na kraju to dosadilo, ali nisu mogle da se dogovore o zameni pa su umesto da je svrgnu učinile nešto gore. Ostavile su je na položaju i prisilile je na pokoru kad god bi pokušala da izda ma kakvo naređenje. Ma kakvo.“ Znala je da zvuči kao da ona drži predavanje, ali morala je da sve to izbaci iz sebe. Bilo joj je teško što nije mogla da lepo sedne na tvrdu drvenu stolicu. Dočekaj bol s dobrodošlicom. „Dvorana je upravljala i njom i Kulom. Ali i one su u mnogo čemu pogrešno postupile, mahom stoga što su svi ađasi imali svoje ciljeve, a nije bilo nikoga da ih sve uobliči u cilj Kule. Šejinina vladavina obeležena je ratovima koji su posvuda izbijali. Na kraju je nesposobnost Dvorane dosadila i sestrama. U jednoj od šest pobuna u istoriji Kule, svrgnute su i Šejin i Dvorana. Znam da je ona navodno umrla u Kuli prirodnom smrću, ali zapravo je ugušena u svom krevetu u izgnanstvu, pedeset jednu godinu kasnije, nakon otkrića spletke koja je za cilj imala da ona bude vraćena na mesto Amirlin Tron.“

„Pobune?“, s nevericom upita Bene. „Šest pobuna? Izgnana i ugušena?"

„Sve je to zabeleženo u tajnim istorijama, u trinaestom spremištu. Mada pretpostavljam da to nije trebalo da ti kažem.“ Egvena srknu čaj i namršti se. Skoro da se pokvario. Nije ni čudo što Bene nije pipnula svoj.

„Tajne istorije? Trinaesto spremište? Da tako nešto postoji, mislim da bih znala za to – i zašto nije trebalo da mi kažeš?“

„Zato što za zakon o postojanju tajnih istorija, i njihov sadržaj mogu da znaju samo Amirlin, Čuvarka i Predstavnice. To jest, one i bibliotekarke koje vode beleške. Čak je i taj zakon pohranjen u trinaestom spremištu, tako da pretpostavljam da ni to nije trebalo da ti kažem. Ali ako ti nekako pođe za rukom da mu pristupiš, ili ako pitaš nekoga ko za to zna i ko će ti reći, videćeš da sam u pravu. Šest puta u istoriji Kule, kada je Amirlin izazivala opasan razdor, ili kada je bila opasno nesposobna, a Dvorana ništa nije preduzimala u vezi s tim, sestre su se digle na noge da je svrgnu.“ Eto. Nije mogla dublje zasaditi to seme, sve i da je imala motiku. Niti da ga dublje zarije, sve i da je tresnula čekićem.

Bene je na jedan dugi trenutak samo zurila u nju, da bi onda prinela šolju usnama. Zagrcnu se čim joj čaj dodirnu jezik i rasprska ga na sve strane, a onda poče da briše mrlje na haljini jednom tananom čipkanom maramicom. „Veliki zimski rat“, poče promuklim glasom, spustivši šoljicu na pod pored stolice, „počeo je krajem godine šest stotina sedamdeset prve...“ Više nije spominjala tajne zapise ili pobune, ali nije ni morala. Nekoliko puta za vreme časa zaćutala bi i namrštila se na nešto iza Egvene, a Egvenu nisu mučile velike sumnje o tome šta je to.

Kasnije tog dana, Lirena Dojrelin je kazala: „Da, Elaida je tu načinila veliku grešku“, koračajući napred-nazad ispred ognjišta u svojoj primaćoj sobi. Kairhijenjanka je bila tek nešto malo niža od Egvene, ali zbog toga kako je usplahireno šestarila pogledom, izgledala je kao nečija lovina, kao vrabac prestravljen od mačaka i ubeđen da gomila njih vreba u njegovoj blizini. Na njenoj tamnozelenoj suknji bile su samo četiri neupadljive crvene pruge, iako je nekada bila Predstavnica. „Onaj njen proglas, povrh pokušaja da ga otme, nije mogao da bude bolje proračunat da natera mladog Al’Tora da se drži što je dalje moguće od Kule. O, grešila je Elaida.“

Egvena htede da pita za Randa i tu otmicu – otmicu? Međutim, Lirena joj nije dala prilike, nastavljajući da priča o mnogim Elaidinim greškama, sve vreme koračajući napred-nazad, lutajući pogledom i trzajući šakama, a da nije bila svesna šta radi. Egvena nije baš bila sigurna je li se taj sastanak mogao nazvati uspehom, ali bar nije bio neuspeh. Sem toga, naučila je nešto.

Naravno, nisu sve njene borbe prošle tako dobro.