Bodež snova

Katerina i druga Crvena pojaviše se u dovratku. „Šta se ovde dešava?" zatraži da čuje sestra vrane kose. Oči ove druge razrogačiše se kada ugleda šta to Egvena radi. Vrlo je malo verovatno da bilo jedna bilo druga mogu toliko razdeliti tokove.

Naravno, sve polaznice skočiše na noge i padoše u naklon kada Aes Sedai uđoše. Egvena ostade da sedi.

Idrela raširi suknje opervažene višebojnim prugama, sva pocrvenela i zadihana od muke. „Neće da prestane“, zakuka. „Kazala sam joj, ali ona neće!“

„Egvena, prestani s tim“, odlučno joj naredi Katerina.

Egvena je nastavila da tka sve dok ta žena nije opet otvorila usta. Tek tada pusti saidar i ustade.

Katerini se usta odsečno zatvoriše i ona duboko udahnu. Lice joj povrati spokojnost jedne Aes Sedai, ali oči joj zaiskriše. „Otrčaćeš do Silvijanine radne sobe i reći ćeš joj da nisi slušala svoju učiteljicu i da si ometala čas. Kreči!“

Zastavši da ispravi suknje – kada se pokorava, ne sme da izgleda kao da to radi žurno ili s voljom – Egvena se provuče pored dve Aes Sedai i skladnim koracima zaputi se niz hodnik.

„Rekla sam ti da trčiš“, žustro reče Katerina iza nje.

Tok Vazduha udari je po još osetljivoj zadnjici. Prihvati bol. Još jedan udarac. Upijaj bol kao vazduh. Treći udarac, dovoljno snažan da se od njega zatetura. Dočekaj bol dobrodošlicom.

„Džezrejl, skidaj ruke s mene“, procedi Katerina.

„Ne pada mi na pamet“, odgovori druga sestra, s jakim tairenskim naglaskom u glasu. „Katerina, otišla si predaleko. Dopušteno je da je šibneš jednom ili dvaput, ali dalje kažnjavanje prepušteno je nadzornici polaznica. Svetlosti, kako si krenula, ona neće moći da hoda pre nego što stigne do Silvijane.“

Katerina duboko uzdahnu. „U redu“, naposletku kaza. „Ali na spisak svojih prestupa može da doda i to što nije poslušala jednu sestru. Raspitaću se, Egvena, pa zato i ne pomišljaj da to ne pomeneš.“

Kada je ušla u radnu sobu nadzornice polaznica, Silvijana je iznenađeno digla obrve. „Već si se vratila? Dete, donesi papuču iz kredenca i ispričaj mi šta si sada uradila.“

Nakon još dva časa i još dve posete Silvijani – nije dozvoljavala da joj se rugaju i ako neka Prihvaćena ne želi da ona nešto radi bolje nego što ta Prihvaćena može, onda ta žena ne bi trebalo ni da traži to od nje – kao i njenog unapred zakazanog podnevnog sastanka između, ta žena strogog lica zaključila je da će ona morati da svaki dan počinje Lečenjem.

„U suprotnom, ubrzo ćeš imati toliko modrica da neću moći da te tučem a da te ne raskrvarim. Ali nemoj misliti kako to znači da ću biti popustljiva prema tebi. Ako moraš da budeš Lečena tri puta dnevno, samo ću te jače tući da bih to nadomestila. Ukoliko bude bilo potrebe, preći ću na remen ili na šibu. Veruj mi kad ti kažem, dete – dovešću te ja u red.“

Ta tri časa, nakon kojih su tri Prihvaćene bile veoma posramljene, imala su još jednu posledicu. Njeno podučavanje prebačeno je na samostalne sastanke sa Aes Sedai, što se obično radi samo s Prihvaćenima. To je značilo da mora da se penje dugačkim kružnim hodnicima, zidova zastrtih tapiserijama, koji vode do ađaških odaja, na čijim ulazima sestre stoje kao stražari. Zapravo, i jesu stražari. Najblaže rečeno, posetiteljke iz drugih ađaha nisu dobrodošle. Zapravo, nikada nije videla nijednu Aes Sedai blizu odaja nekog drugog ađaha.

Ako se izuzmu Predstavnice, retko kada je videla sestre u hodnicima van odaja njihovog ađaha, a da nisu u skupinama – i to uvek sa šalovima i obično sa Zaštitnicima iza njih; ali to nije kao strah koji je zahvatio tabor ispred zidina. Ovde su uvek sestre iz istog ađaha zajedno, a kada dve skupine prolaze jedna pored druge, ćute kao da prolaze pored stranog groblja, ako već ne streljaju jedne druge pogledima. I po najgoroj letnjoj vrućini u Kuli je sveže, ali vazduh kao da uzavri i postane zagušljiv kada se sestre iz različitih ađaha previše približe jedne drugima. Čak i Predstavnice koje su joj poznate hodaju žustrim koracima. Ono malo njih koje su shvatile ko je ona odmeravale su je dugo i pomno, ali većina njih delovala je rasejano. Pevara Tazanovni, punačka i lepuškasta Predstavnica Crvenih, jednog dana skoro da je naletela na nju – nije imala namere da se sklanja čak ni Prestavnicama – ali Pevara je samo nastavila dalje kao da to nije ni primetila. U jednom drugom trenutku, Doesina Alvejn, vitka kao dečak ali skladno odevena, uradila je isto to dok je bila duboko uneta u razgovor s jednom drugom Žutom sestrom. Ni jedna ni druga nisu je dvaput pogledale. Žarko je želela da ima makar neke predstave ko je bila ta druga Žuta.

Znala je imena deset „lasica" koje su Šerijam i ostale poslale u Kulu da pokušaju da podriju Elaidu i veoma bi volela da uspostavi vezu s njima, ali nije znala kako izgledaju, a samo bi privukla pažnju na njih da se o njima raspitivala. Nadala se da će je jedna od njih povući u stranu i tutnuti joj neku poruku u ruke, ali nijedna to nije učinila. Bitku će morati da vodi sama, izuzev Leane, sem ako ne načuje nešto što će joj omogućiti da neka od tih imena uklopi s licima.