Bodež snova

„Moja gospo“, kolebljivo zausti Aravina, „kazao je da je Galina gurnula jedno brvno kada je izašla. Kaže da je bilo namešteno kao poluga. Rekao je da je ona namestila da se zgrada sruši.“

„Zašto bi ona to učinila?“, htede da čuje Alijandra. Pomogla je Majgdin da ustane i pridržavala ju je dok su prilazile Faili. Lejsila i Arela im se pridružiše, naizmenice se smejući i plačući. Alijandrino lice bilo je natmureno kao olujni oblak.

Faila se namršti. Koliko li je puta za poslednjih nekoliko sati poželela da nije ošamarila tu ženu? Galina je obećala! Je li moguće da je ta žena zapravo iz Crnog ađaha? „To sada nije bitno. Ovako ili onako, vratiću joj za to.“ Potpuno je drugo pitanje kako će to učiniti. Naposletku, Galina jeste Aes Sedai. „Aravina, koliko si ljudi povela? Možeš li...“

Krupne šake uhvatiše Aravinu za ramena i pomeriše je. „Dosta priče.“ U procepu se pojavi Rolanovo lice, a videla mu se i šoufa oko vrata, kao i veo koji mu je visio preko nedara. Rolan! „Faila Bašer, ništa ne možemo da rasklonimo dok ti stojiš tu. Ovo može da se sruči čim počnemo. Idi na suprotan kraj prostorije i pribij se uza zid.“

„Šta ti tražiš ovde?“, zatraži ona da čuje.

Čovek se zasmeja. Zasmeja! „Ženo, i dalje si u belom. Radi kako ti je rečeno, ili ću te istući po zadnjici kad te izvadim odatle. A onda ću ti možda smiriti jecaje igrom s poljupcima.“

Ona mu pokaza zube, nadajući se da on to neće shvatiti kao osmeh. Ali bio je u pravu kada je kazao kako moraju da se sklone odatle, pa je stoga povela ostale žene preko kamenom popločanog poda posutog nagorelim daskama sve do suprotnog kraja podruma, gde su čučnule i pribile se uza zid. Čula je žamor glasova napolju. Verovatno raspravljaju kako da raščiste prolaz, a da joj ne sruše na glavu ostatak zgrade.

„Sve ovo ni za šta“, ogorčeno reče Alijandra. „Šta misliš, koliko je gore Šaidoa?“

Začu se glasna škripa drveta, a naherena hrpa greda i dasaka još malo krenu ka unutrašnjosti podruma. Glasovi se opet začuše.

„Nemam predstave“, odgovori joj Faila. „Ali mora da su sve to Mera’dini, a ne Šaidoi.“ Šaidoi se ne mešaju s Bezrodnima. „Možda to daje neku nadu.“ Rolan će ih začelo pustiti kada čuje za Dairainu. Naravno da hoće. A u slučaju da i dalje bude tvrdoglav... U tom slučaju, ona će učiniti sve što bude bilo neophodno kako bi ga ubedila da ih pusti. Perin nikada neće morati da sazna za to.

Opet se začu škripa drveta po drvetu, a hrpa nagorelih greda i čađavih dasaka još malčice kliznu ka unutrašnjosti podruma.

Sunce je bilo skriveno maglom, ali po Perinovoj proceni mora da je bila već sredina jutra. Grejdi će ubrzo doći. Trebalo bi da je već stigao. Ako se čovek toliko umorio da ne može da otvori još jednu kapiju... Ne. Grejdi će doći. Ubrzo. Ali ramena su mu ukočena kao da je čitav dan radio za nakovnjem, ako ne i duže.

„Kad ti kažem, ovo mi se nimalo ne dopada“, progunđa Galen. U gustoj magli, njegov crveni povez preko oka bio je samo još jedna senka. Njegov mišićavi dorat gurnu ga glavom u leđa, nestrpljiv da se krene, a on ga rasejano potapša po vratu. „Ako Masema zaista želi da ubije gospu Prvu – onda sam ja za to da ga smesta dokrajčimo. Brojčano smo nadmoćniji. Možemo da nadvladamo njegove telohranitelje za nekoliko minuta.“

„Budalo“, procedi Arganda, bacajući pogled udesno, kao da kroz uskovitlano sivilo može da vidi Masemu i njegove ljude. Za razliku od Majenca, on je stavio na glavu svoj posrebreni kalpak s tri debele bele perjanice. I kalpak i oklopni prsnik, ukrašeni zlatom i srebrom, presijavali su se od nakupljene vlage. Bez obzira na maglu, taj njegov oklop skoro kao da sija. „Misliš da možemo bešumno da ubijemo dve stotine ljudi? Vika će se čuti s druge strane ovog grebena. Ti svoju vladarku možeš da okružiš sa devet stotina ljudi i da je možda izvučeš. Alijandra je i dalje u onom krvavom gradu – i okružena Šaidoima.“

Galen se nakostreši, a šaka mu pođe ka balčaku, kao da će malo vežbati na Argandi pre nego što pređe na Masemu.

„Danas nećemo ubijati nikoga sem Šaidoa“, odlučno kaza Perin. Galen zagunđa, ali i ne pokuša da se raspravlja. Međutim, bazdio je na nespokoj i neslaganje. Čuvanje Berelajn značiće da Krilati stražari neće učestvovati u borbi.

Negde s leve strane pojavi se plavičasti blesak, prigušen gustom maglom, a napetost u Perinovim ramenima malo popusti. Grejdi se pojavi u magli, osvrćući se oko sebe. Ubrza korak kada ugleda Perina, ali se teturao. Još jedan čovek je bio s njim i vodio visokog mrkog konja. Perin se nasmeši prvi put za dugo vremena.

„Tame, drago mi je što te vidim“, reče.

„I meni je drago što tebe vidim, moj lorde.“ Tam al’Tor, i dalje jedan zdepasti čovek koji je izgledao kao da može da neumorno radi od jutra do mraka, beše potpuno osedeo otkad ga je Perin poslednji put video, a na preplanulom licu je imao još nekoliko bora. Ravnodušno pogleda Argandu i Galena. Kitnjasti oklopi na njega ne ostavljaju neki utisak.

„Grejdi, kako se držiš?“, upita Perin.