Bodež snova

„Držim se, moj lorde.“ Taj čovek preplanuo od sunca i oprljen vetrom zvučao je kao da je potpuno iznuren. Tako zaklonjen maglom, izgledao je starije od Tama.

„Pa, čim završiš ovde, pridruži se Mišimi. Hoću da ga neko drži na oku. Neko od koga se previše pribojava da bi pomislio kako može da promeni ono na šta su pristali.“ Voleo bi da može da kaže Grejdiju da zaveže svoju kapiju. Tako bi začas mogao da odvede Failu u Dve Reke. Ali ako stvari pođu po zlu, to bi značilo da i Šaidoi mogu začas da stignu tamo.

„Milostivi, ne znam da li bih trenutno i mačku uplašio, ali učiniću sve što mogu.“

Mršteći se, Tam je gledao Grejdija kako nestaje u sivilu. „Voleo bih da sam mogao da nekako drugačije stignem ovamo“, kaza. „Ljudi kao on posetili su Dve Reke pre izvesnog vremena. Jedan se zvao Mazrim Taim, što je ime koje smo svi čuli. Lažni Zmaj. Samo što sada nosi crni kaput s kitnjastim vezom i naziva sebe M’hejl. Svuda su pričali o tome kako uče muškarce da usmeravaju, kao i o toj nekoj Crnoj kuli.“ Tu reč je izgovorio s velikim jedom. „Seoski saveti pokušali su to da zaustave, kao i ženski krugovi, ali na kraju su poveli sa sobom četrdeset muškaraca i mladića. Hvala Svetlosti što su neki bili spremni da poslušaju pametnije od sebe, ili bi oni odveli desetostruko toliko.“ A onda pogleda Perina. „Taim kaže da ga je Rand poslao. Kaže da je Rand Ponovorođeni Zmaj.“ To je bilo izgovoreno pomalo upitno, možda i s malčice nade da će čuti poricanje, a možda i sa zahtevom da čuje zašto je Perin ćutao o tome.

One boje u Perinovoj glavi uskomešaše se, ali on ih odagna i odgovori tako što zapravo nije odgovorio. Šta je, tuje. „Tame, tu se sada ništa ne može.“ Prema Grejdiju i Niejldu, Crna kula ne pušta tek tako ljude kada joj jednom pristupe.

Tuga oboji Tamov miris, mada mu se na licu nije ništa videlo. Zna kakva je sudbina muškaraca koji mogu da usmeravaju. Grejdi i Niejld tvrdili su da je muška polovina Izvora sada čista, ali Perin jednostavno nije u stanju da shvati kako je to moguće. Šta je, tu je. Radiš posao koji ti je dodeljen i ideš putem kojim moraš – i to je to. Nema svrhe žaliti se zbog žuljeva ili kamenja pod nogama.

Perin nastavi. „Ovo su Bertajn Galen, lord kapetan Krilatih stražara, i Džerard Arganda, prvi kapetan Legije Zida.“ Arganda nelagodno slegnu ramenima. Taj naziv ima svoju političku težinu u Geldanu, a Alijandra očigledno nije mislila da je dovoljno snažna da bi mogla objaviti kako ponovo uspostavlja Legiju. Ali Balver ima nos da nanjuši tajne. Ova tajna je osigurala da Arganda neće pomahnitati pokušavajući da stigne do svoje kraljice. „Galene, Arganda, ovo je Tam al’Tor. On je moj prvi kapetan. Tame, jesi li pogledao kartu i razmotrio moj plan?“

„Jesam, moj lorde“, suvo odgovori Tam. Naravno da jeste. „To mi izgleda kao dobar plan – bar dok strele ne polete.“

Arganda zadenu nogu u stremen. „Sve dok je on tvoj prvi kapetan, milostivi, nemam primedaba.“ Ranije ih je imao mnogo. Ni njemu ni Galenu nije bilo po volji to što je Perin postavio nekoga iznad njih.

S padine se začu oštri krik crnokrile rugalice. Ali samo jedan. Da je to bila prava ptica, zov bi se ponovio.

Perin se pope uz padinu što je brže mogao. Arganda i Galen prođoše ga na svojim konjima, ali skrenuše svako ka svojim ljudima, ne stajući u gustoj sivoj izmaglici. Perin nastavi do vrha grebena i pređe preko njega. Danil je stajao skoro na ivici magle i posmatrao tabor Šaidoa. Upre prstom, ali razlog za uzbunu bio je očigledan. Velika skupina algai’d’sisvaja napuštala je šatore, njih oko četiri stotine ili nešto malo više. Šaidoi često šalju pljačkaške družine, ali ova se zaputila pravo ka Perinu. Samo hodaju, ali neće im biti potrebno mnogo da stignu do grebena.

„Danile, vreme je da ih pustimo da nas vide“, reče pa otkopča svoj plašt i prebaci ga preko jednog niskog žbuna. Kasnije će se vratiti po njega. Ako bude mogao. Sada će mu samo smetati. Danil se na tren pokloni pre nego što odjuri u drveće, a Aram se pojavi s mačem u ruci. Mirisao je žudno. Perin skide kopču s plašta i pažljivo je stavi u džep. To mu je Faila poklonila. Ne želi da je izgubi. Napipa kožnu vrpcu na kojoj je vezivao po jedan čvor za svaki dan koji je ona provela u zarobljeništvu. Izvadi je i ne gledajući pusti je da padne na zemlju. Tog jutra ta vrpca je vezana u poslednji čvor.

Zadenuvši palčeve za široki pojas za koji su mu bili zakačeni čekić i nož, izađe iz magle. Aram izađe za njim, hodajući na prstima, već u jednom od onih mačevalačkih stavova. Perin je samo hodao. Jutarnje sunce, zaista već na pola puta do svog podnevnog vrhunca, sijalo mu je u oči. Nosio se mišlju da on bude na istočnom grebenu, a da tu stavi Masemine ljude, ali tako bi mu gradska kapija bila dalje. To je glup razlog, ali ta ga kapija privlači kao magnet opiljke. Olabavi čekić u petlji na pojasu, a onda i nož u koricama. Sečivo tog noža dugačko je koliko njegova šaka.