Bodež snova

„Možda petnaest ili dvadeset Mudrih nije pilo čaj“, kaza Edara, „inače bi ih se do sada mnogo više uključilo u bitku. Koliko vidim, samo devet žena usmerava. Ostale mora da su u logoru.“ Sporazum koji je on postigao sa Seanšanima mrzak joj je skoro koliko je mrzak i za Aes Sedai, ali glas joj je bio potpuno staložen. Što se nje tiče, Šaidoi su prekršili đi’e’toh u tolikoj meri da je već upitno da li se oni uopšte mogu još smatrati Aijelima. Što se nje tiče, oni su nešto što mora biti isečeno iz aijelskog tela, a njihove Mudre jesu ono najgore u toj bolesti, jer su dopustile da se sve to desi. Masuri diže ruku, ali Edara je uhvati za rame. „Ne još, Masuri Sokava. Reći ćemo ti kada.“ Masuri poslušno klimnu glavom, mada joj se u mirisu osećala nestrpljivost.

„Pa, što se mene tiče – osećam se kao da sam u opasnosti“, odlučno reče Anura, pa diže ruku iza sebe, kao da hoće nešto da baci. Edara je bezizražajno pogleda. Trenutak kasnije, Aes Sedai spusti ruku. Njene mnogobrojne sitne pletenice sa umetnutim đinđuvama zazveckaše kada odsečno okrenu glavu kako bi izbegla pogled Mudre. U mirisu joj se osećala jaka nelagoda. „Možda i mogu da sačekam još malo“, promrmlja.

Ognjene kugle što su stremile preko neba nastaviše da se raspadaju visoko nad zemljom, kao i munje koje su hitale ka grebenu, ali Šaidoi u podnožju nisu čekali. Uz krik, glavni deo potrča prema grebenu – pevajući na sav glas. Perin je čisto sumnjao da iko drugi na padini može da razazna bilo šta sem urlika, ali njegove uši slabašno su razaznavale reči. Pevali su u dva glasa.

Spirajmo koplja...
... dok sunce k nebu stremi.
Spirajmo koplja...
... dok noč smenjuje dan.
Spirajmo koplja...
... Ko se boji smrti?
Spirajmo koplja...
... Niko meni znan!

On prestade da obraća pažnju na taj zvuk, dok mu je pogled lutao iza gomile zabrađenih prilika koja je jurila ka njemu, prema maldenskoj kapiji. Kao gvozdeni opiljci koje privlači magnet. Prilike u podnožju grebena kao da usporiše za pola koraka, mada je on znao da se to zapravo nije dogodilo. U takvim okolnostima, njemu sve izgleda nekako sporije. Koliko li će još vremena proći pre nego što stignu u domet? Prevalili su nešto malo više od polovine rastojanja do grebena.

„Dugi lukovi, dižite se! Na moj znak!“, viknu Tam. „Dugi lukovi, dižite se! Na moj znak!“

Perin odmahnu glavom. Prerano je. Iza njega hiljade tetiva zabruja. Strele mu u luku poleteše preko glave. Nebo se zacrne od njih. Nekoliko trenutaka kasnije, polete još jedan talas strela, a za njime i treći. Ognjene kugle progoreše putanje kroz njih, ali svejedno na hiljade strela padoše kao smrtonosni grad na Šaidoe. Naravno. Zaboravio je da su lukonoše na visini. To im je dalo još malo dometa. Naravno da je to Tam smesta uvideo. Jeste da nije svaka strela pogodila čoveka. Mnoge su se samo zarile u zemlju. Možda je polovina strela pala na algai’d’sisvaje, zarivajući im se u ruke ili noge, probadajući tela. Ranjeni Šaidoi gotovo da nisu ni usporili, čak ni kada su morali da se dižu sa zemlje. Ali na stotine njih ostalo je da nepomično leži, dok je drugi talas strela oborio još stotine i stotine, kao i treći, za kojim su odmah usledili četvrti i peti. Šaidoi su nastavili da naviru, naginjući se napred kao da jurišaju kroz kišu, dok su ognjene kugle i munje njihovih Mudrih praskale visoko u vazduhu. Prestali su da pevaju. Neki digoše lukove i odapeše strele. Jedna okrznu Perinu levu ruku, ali ostale padoše van dometa. Doduše, ne daleko van dometa. Još dvadeset koraka i...

Ošto glasanje seanšanskih rogova privuče mu pogled na sever i jug taman na vreme da vidi kako tle bukti od ognjenih vodoskoka koji se pojaviše među krilima Šaidoa. Munje se kao koplja zariše u njih. Damane su za sada među drvečem, ali su svejedno smrtonosne. Iznova i iznova, oganj ili munje razvejavale su ljude kao vihor slamčice. Ti algai’d’sisvaji nisu mogli da imaju predstave odakle napadi dolaze. Pojuriše prema drveću, prema svojim ubicama. Neke ognjene kugle iz logora poleteše prema šumi gde su bile damane i munje blesnuše prema drveću, ali takođe bez ikakvog učinka, kao što je bio slučaj kada su padale ka grebenu. Tajli je tvrdila da se damane koriste za raznorazne stvari, ali istina je da su one oružje koje se koristi za rat – u čemu su one i sul’dam veoma dobre.