Bodež snova

Izgleda da su dva čoveka koja besposleno hodaju prema njima bila sasvim dovoljna da zaustave Šaidoe. Pa, možda ne besposlena, uzevši u obzir Aramov mač. Morali bi da budu slepi pa da ne vide kako se sunce belasa po dugom sečivu. Na pola puta niz padinu, on stade.

„Opusti se“, reče Aramu. „Tako ćeš se umoriti.“

Drugi čovek klimnu glavom, ne skidajući pogled sa Šaidoa, i ukopa se. Mirisao je kao lovac na tragu opasne lovine, rešen da je obori.

Trenutak kasnije, jedno šest Šaidoa lagano krenu prema njima. Nisu namakli velove. Verovatno su se nadali da se on i Aram neće uplašiti pa dati u beg. Među šatorima, ljudi su počeli da pokazuju na dve budale na padini.

Zvuk čizama u trku, bat kopita i frktanje konja nateraše ga da se osvrne. Argandini Geldanci prvi izroniše iz magle, u uglačanim oklopnim prsnicima i s kalpacima na glavama, jašući iza razvijorenog crvenog barjaka s tri šestokrake geldanske srebrne zvezde, a za njima se pojaviše Krilati stražari u svojim crvenim oklopima iza majenskog zlatnog jastreba na plavom polju. Između njih, Danil poče da razmešta Dvorečane u tri reda. Svi su za pojasevima nosili po dva bremenita tobolca, kao i zavežljaje strela, koje su vrhovima nadole zarili u padinu ispred sebe pre nego što su rasekli vrpce da zavežljaje razdreše. Nosili su duge i kratke mačeve, ali halebarde i ostalo oružje na kopljištima tog jutra je ostavljeno na taljigama. Jedan od njih doneo je barjak s crvenom vučjom glavom, ali držalje je bilo iskosa zariveno u tle iza njih. Niko ne može da se odvoji da nosi to čudo. I Danil je držao luk u rukama.

Masema i kopljanici koji su mu bili telohranitelji zauzeli su položaj desno od Krilatih stražara, a njihovi konji propinjali su se i otimali, pošto su jahači loše upravljali njima. Na oklopima su im se videle smeđe mrlje gde je rđa bila samo oguljena umesto da je očiščena kako treba. Na čelu im je bio lično Masema, s mačem za pojasom – ali bez kalpaka i oklopnog prsnika. Ne, njemu ne nedostaje hrabrosti. Pogledom je streljao Majence, među kojima je Perin jedva mogao da razazna Berelajn, okruženu šumom kopalja. Nije joj lepo video lice, ali zamišljao je da je i dalje ledeno. Iz sve snage se bunila zbog toga što njeni vojnici neće učestvovati u borbi, tako da je morao da bude veoma strog prema njoj kako bi je naterao da se dozove pameti. Svetlosti, ta žena samo što mu otvoreno nije rekla da će ih možda povesti u juriš!

Mudre i dve Aes Sedai nalazile su se između Geldanaca i Dvorečana, u pratnji Devica, kojima su oko mišica bile vezane crvene trake toliko duge da su im padale do zapešća. Nije mogao da razabere Avijelin među njima, ali po tome koliko ih je reklo bi se da je sigurno tamo, bez obzira na to što je tek Izlečena. Lica su im bila pokrivena crnim velovima, tako da su im se samo oči videle, ali on nije morao da im vidi lica ili oseti mirise da bi znao kako su na smrt uvređene. Oznake su bile neophodne kako bi se izbegli nesrećni slučajevi, ali Edara je morala da pribegne pretnjama kako bi ih naterala da ih nose.

Narukvice od zlata i belokosti zazvečaše kada Edara namesti svoj tamni šal. Zbog glatkog lica preplanulog od sunca, koje je zbog njene bledožute kose delovalo još tamnije, izgledala je tek nešto malo starije od Perina, ali njene plave oči bile su nepokolebljivo spokojne. On pretpostavlja kako je daleko starija nego što izgleda. Te oči su mnogo toga videle. „Mislim da će uskoro početi, Perine Ajbara“, kaza mu.

Perin klimnu. Kapija ga doziva.

Pojava bezmalo dve hiljade kopljanika i dve stotine i nešto lukonoša bila je dovoljna da natera Šaidoe da nameste velove i da se rašire, a još njih poče da dotrčava iz logora kako bi im se pridružilo u zbijenom i sve dužem bojnom redu. Uprti prsti i uprta koplja duž tog reda nateraše ga da se ponovo osvrne.