Bodež snova

„Sada“, kaza Edara i ognjene kugle se kao kiša prosuše po Šaidoima u podnožju padine. Mudre i Aes Sedai počeše da što brže mogu vitlaju obema rukama kao da nešto bacaju i svaki put se po jedna ognjena kugla diže s vrhova njihovih prstiju. Naravno, mnoge od njih prebrzo su prasnule. Mudre Šaidoa trudile su se da brane svoje. Ali algai’d’sisvaji bili su daleko bliži grebenu, tako da su imali manje vremena za izbegavanje. Ognjene kugle padoše među njih, bacajući ljude u vazduh, kao i otkinute ruke i noge. Srebrnasto-plave munje razgranaše se po njima i mahom pogodiše svoje mete. Perinu se dlačice na rukama nakostrešiše. Čak i kosa na glavi pokuša da mu se digne. Vazduh kao da je pucketao od pražnjenja munja.

Prosipajući smrt po ljudima u dnu grebena, Edara i ostale nastaviše da odbijaju napade neprijateljskih Mudrih, a Dvorečani su sve vreme odapinjali strele što brže mogu. Uvežban čovek za minut može da odapne dvanaest strela, a domet je sada kraći. Šaidoima ne treba više od dve stotine koraka pa da stignu do početka grebena. Njihove strele i dalje nisu mogle da dosegnu Perina, ali dvorečanske su na tom dometu svaki put pogađale metu. Naravno, svaki lukonoša je birao svoj cilj, tako da je Perin viđao kako algai’d’sisvaji padaju pogođeni s dve, tri, pa i sa četiri strele.

Postoji mera onoga što živ čovek može da podnese. Šaidoi počeše da se povlače. To nije bio potpuni poraz. Nisu bežali. Mnogi su odapinjali strele ka grebenu, iako nije bilo nikakve nade da ga dosegnu. Ali okrenuli su se kao na zapovest i potrčali, pokušavajući da umaknu dvorečanskim strelama i kiši ognja i munja što ih je progonila. I krila su se povlačila, dok su kopljanici izlazili između drveća obrazujući redove hiljadu konja široke i lagano napredujući dok su vatra i munje padale po Šaidoima.

„Po redovima“, viknu Tam, „tri koraka napred i odapni!“

„Korakom napred!“, zaurla Arganda.

„Za mnom!“, viknu Masema.

Perin je trebalo da napreduje lagano, skupa sa ostalima, ali on poče da korača niz padinu sve brže i brže. Kapija ga privlači. Krv počinje da mu ključa. Elijas tvrdi da je to prirodan osećaj kada se čovek nalazi u životnoj opasnosti, ali po njemu nije tako. Jednom se skoro udavio u Vodenoj šumi i nije osetio ništa ni izbliza slično uzbuđenju koje ga sada ispunjava. Neko iza njega pozva ga po imenu, ali on samo potrča; sve brže i brže. Vadeći čekić iz petlje za pojasom, levom rukom izvadi nož iz korica. Shvati da Aram trči pored njega, ali on je bio usredsređen samo na kapiju, na Šaidoe koji su i dalje između njega i Faile. Oganj, munje i strele padaju po njima kao grad i oni se više ne okreću da bi odapinjali lukove, premda se često osvrću. Mnogi od njih pridržavaju ranjenike, ljude koji vuku nogu ili se drže za bok iz kojeg štrči dvorečanska strela – a on ih sustiže.

Odjednom, šestorica ljudi s velovima preko lica okrenuše se čvrsto držeći koplja i potrčaše prema njemu i Aramu. To što nisu koristili lukove značilo je da su potrošili sve strele. On je čuo priče o zatočnicima, ljudima koji odlučuju o ishodu bitke dvobojem koji se odvija između dve vojske, koje će poštovati ishod tog dvoboja. Aijeli nemaju takve priče. Ali nije usporio. Krv mu se pretvorila u plamen. On se pretvorio u plamen.

Dvorečanska strela pogodi jednog Šaidoa posred grudi, a dok je on padao najmanje po desetak strela načička još trojicu. Ali on i Aram sada su preblizu preostaloj dvojici. Bilo ko sem najboljih lukonoša mogao bi da pogodi njega ili Arama ako bi odapeo. Aram tečnim pokretima pođe na jednog Šaidoa, kao da pleše, mašući sečivom tako brzo da se pretvorilo u blesak, ali Perin nije imao vremena da gleda druge kako se bore sve i da je to želeo. Čovek s velom preko lica, za glavu viši od njega, krenu da ga ubode kratkim kopljem koje je držao blizu samog kraja kopljišta. Zaustavljajući udarac nožem, Perin zamahnu čekićem. Šaido pokuša da štitom zaustavi udarac, ali Perin neznatno promeni ugao pod kojim je čekić padao i začu kako podlaktica tog čoveka prska ispod deset funti čelika kojima maše kovačka ruka. Sada se već našao na dohvatu koplja, pa i ne usporavajući zakla tog čoveka. Krv zalipta, a on je još trčao, i ne sačekavši da ovaj padne. Mora da stigne do Faile. Oganj mu je u krvi, oganj mu je u srcu. Oganj mu je u glavi. Niko i ništa ga neće sprečiti da stigne do Faile.

30 Izvan kapije