Bodež snova

Odjednom ugleda munje kako udaraju nešto van grada, ka zapadu, pa. spusti mešinu i zagleda se u tom smeru. Neposredno izvan grada. Iz vedrog neba. A ponekad i nisu udarale. Mnoge od tih račvastih srebrnastih munja uz gromoglasnu tutnjavu prštale su daleko iznad zemlje. Ognjene kugle letele su preko neba i ponekad se takođe raspadale u vazduhu, što je bilo propraćeno bukom nalik na grmljavinu. Neko se bori pomoću Moći! Ali ko? Je li to Perin našao dovoljno Aes Sedai ili Aša’mana da napadne tabor? Ali nešto je tu veoma čudno. On dobro zna koliko Mudrih u logoru može da usmerava, tako da ni munja ni vatrenih kugli nije bilo ni izbliza dovoljno. Možda ipak nije reč o Perinu. Među Mudrima postoje podele. Ne samo na one koje podržavaju Sevanu ili joj se suprotstavljaju, već i između septi sa starim savezništvima ili neprijateljstvima. Možda se borbe vode između nekih od njih. To joj deluje krajnje neverovatno, ali opet verovatnije nego da je Perin našao dovoljno Aes Sedai da napadne, a da se Mudre ne brane svim silama.

„Kada su munje počele da sevaju, Rolan je kazao da je došlo do bitke“, odgovori Aravina na Failino pitanje. „To je sve. Niko nije hteo da ide da sazna nešto više sve dok ti nisi na bezbednom.“

Faila stisnu zube, sva besna od osećaja osujećenosti. Čak i da ne mora da se nosi s Rolanom, šta god da se dešava van zidina otežaće joj bekstvo. Kad bi samo znala o čemu se radi, možda bi nekako mogla da smisli kako to da izbegne. Ili da iskoristi. „Aravina, niko nikud neće ići. Možda to bude opasno.“ A možda i nenamerno u povratku dovedu Šaidoe do nje. Svetlosti, šta se to dešava?

Majgdin se zatetura pored Kinuina, trljajući se po boku. „Uštinuo me je!“ Glas joj beše promukao, ali u njemu se svejedno jasno čula uvređenost. Faila oseti ujed... Ne ljubomore. Svakako ne toga. Taj krvavi čovek može da štipa koju god ženu hoće. On nije Perin.

Mršteći se, pruži mešinu s vodom ženi kose boje sunca, a Majgdin žurno ispra usta pre nego što stade da se žedno napije. Trenutno joj kosa više nije bila nalik na sunce, pošto su joj se kovrdže ulepile od znoja i uprljale od prašine, baš kao znojem obliveno lice. Trenutno nije čak ni lepa.

Arela izađe iz ruševine, trljajući se po zadnjici i izgledajući sumorno kao smrt, ali svejedno željno prihvati mešinu s vodom koju joj je Aldin pružio. Visoki mladi Amadičanin, čovek mišićavih ramena koji pre liči na vojnika nego na računovođu, što je bio, nije skidao pogled s nje dok je pila. Arela nije tako volela muškarce, ali Aldin je odbijao da prihvati kako je ne može ubediti da se uda za njega. Lejsila se pojavi – trljajući se po zadnjici – a Džoradin joj pruži drugu mešinu s vodom, prelazeći prstom niz njen prljavi obraz. Ona mu se nasmeši pre nego što poče da pije. Već priprema povratak u njegovu ćebad, ako se Rolan pokaže tvrdoglavim. Bar Faila misli da ona to radi.

Naposletku i Alijandra ljutitim koracima prođe pored Kinuina, a ako se nije trljala, njen izraz ledene srdžbe jasno je govorio šta se desilo. Kinuin se povuče iz otvora i ustade, a Rolan poče da se vraća preko opasne gomile nagorelog drveta.

„Milostiva“, uznemireno joj se obrati Aravina, a Faila se okrenu i ugleda tu ženu punačkog lica kako kleči na kaldrmi i diže Majgdininu glavu na svoje krilo. Majgdin zatrepta, ali kapci su joj bili smo napola otvoreni. Usne joj se slabašno pomeriše, ali s njih se začu samo mrmljanje.

„Šta se desilo?“, upita Faila, žureći da klekne pored njih.

„Ne znam, milostiva. Pila je kao da se namerila da isprazni mešinu, kad se odjednom zateturala – a onda se samo srušila.“ Aravinine šake tresle su se kao lišće na vetru.

„Mora da je veoma umorna“, reče Faila, gladeči kosu svojoj služavci i pokušavajući da ne misli o tome kako će je izvesti iz logora ako ne bude mogla da hoda. To ima da se uradi, pa makar morale da je nose. Svetlosti, i njoj se malčice vrti u glavi. „Aravina, ona nas je spasla.“ Amadičanka ozbiljno klimnu glavom.

„Faila Bašer, sakriću te do noćas na nekom bezbednom mestu“, kaza Rolan, prikopčavajući poslednje kopče svog remena na kojem mu je bila navlaka za luk. Smeđa šoufa već mu je bila obmotana oko glave. „A onda ću te odvesti u šumu.“ Prihvatajući od Džoradina tri kratka koplja, zadenu ih kroz remen tako da su mu dugi vrhovi kopalja, blešteći na suncu, štrcali iznad glave.

Faila se od olakšanja skoro skljoka pored Majgdin. Neće biti nikakve potrebe da bilo šta krije od Perina. Ali sada ne može da priušti sebi nikakvu slabost. „Naše potrepštine“, poče – i kao da je zvuk njenog glasa bio poslednja slamka, čitava zgrada zacvili i zaječa, pa se sruši uz tresak koji na tren zagluši grmljavinu.

„Postaraću se da dobiješ sve što ti bude potrebno“, odgovori joj Rolan, nameštajući crni veo preko lica. Džoradin mu pruži još jedno koplje i mali štit, koji on zakači pored noža za pojasom pre nego što je uhvati za desnu ruku i diže na noge. „Moramo brzo da krenemo. Ne znam s kime plešemo kopljima, ali Mera’dini će danas plesati.“