Bodež snova

„Alis ti nije rekla?“ Sve dok Faila nije bila oteta, uvek se sporo ljutio. A sada, osećao je kako srdžba ključa u njemu. Ključa kao rastopljeno usijano železo. „Kazala je da će vas povesti sa sobom kada bude odlazila, ali obećala je da će ti reći da odeš u tvrđavu kada vidiš maglu na grebenima i čuješ vukove kako zavijaju po danu. Kunem se da je to otvoreno rekla. Plamen me spalio, čovek ne može da veruje Aes Sedai ni za lek.“

Faila baci pogled ka zapadnom grebenu, koji je još bio prekriven gustom maglom, pa se namršti. „Ne Alis, Perine. Galina. Ako i to nije slagala. Mora da je to ona bila. I mora da je iz Crnog ađaha. O, kako samo želim da joj znam pravo ime.“ Ona pomeri levu ruku i lecnu se. Jeste povređena. Perin shvati kako želi da opet ubije onog krupnog Šaidoa. Ali Faila nije dozvolila da je povreda uspori. „Terile, dolazi ovamo. Vidim te kako viriš iza kapije.“

Jedan žgoljavi mladić stidljivo izađe iza ugla gradske kapije. „Otac mi je kazao da ostanem i pazim na tebe, milostiva“, naglasak mu je bio tako grub da ga je Perin jedva razumeo.

„Bilo kako bilo“, strogo mu reče Faila, „sada ćeš da otrčiš do tvrđave što brže možeš i da onima koje tamo zatekneš kažeš kako je lord Perin rekao da dođu. Hajde, trči.“ Dečak prinese ruku čelu u znak da ju je razumeo i odjuri.

Za nekih četvrt časa, ili tako nešto, vratio se – i dalje trčeći – a za njim su stigli Seonid, Ban i ostali. Ban se pokloni Faili i slatkorečivo promrmlja kako mu je drago što je opet vidi, a onda naredi Dvorečanima da se postave u zaštitni prsten oko kapije, spremnih lukova i halebardi zabijenih u zemlju. To je naredio svojim uobičajenim glasom. On je još jedan od onih koji pokušavaju da postanu uglađeni. Selanda i ostali Failini čankolizi nabiše se oko nje, trtljajući od uzbuđenja i govoreći joj koliko su bili zabrinuti kada se nije pojavila nakon što su vukovi počeli da zavijaju.

„Idem po Masuri“, izjavi Kirklin kao da izaziva nekoga da mu se usprotivi. Ali nije čekao na to, već je jednostavno isukao mač i potrčao duž zida ka severu.

Talanvor kriknu kada vide da onaj visok mladić nosi Majgdin, tako da su morali da ga ubeđuju kako je ona samo iscrpljena. Svejedno je prihvati od onog čoveka i prigrli uza se, šapćući joj.

„Gde je Čijad?“, htede da čuje Gaul. Saznavši da nije ni bila s njima, stavi veo preko lica. „Device su me prevarile“, zlokobno reče, „ali naći ću je pre njih.“

Perin ga uhvati za ruku. „Tamo ima mnogo ljudi koji mogu da pomisle da si Šaido.“

„Moram da je nađem pre njih, Perine Ajbara.“ Bilo je nešto u Aijelovom glasu, nešto u njegovom mirisu, što je Perin mogao da nazove samo slomljenim srcem. Razume on tugu koja dolazi od pomisli da si zauvek izgubio ženu koju voliš. On pusti Gaulu rukav, a čovek projuri kroz red lukonoša, držeći u rukama koplje i mali štit.

„Idem ja s njim.“ Elijas se isceri. „Možda ću moći da ga sačuvam od nevolje.“ Izvlačeći iz korica dugi nož po kojem su ga vukovi prozvali Dugi Zub, potrča za visokim Aijelom. Ako njih dvojica ne mogu bezbedno proći kroz onaj logor, onda to ne može niko.

„Ako si završio s naklapanjem, možda bi sada stao mirno da te Izlečim“, reče Seonid Perinu. „Izgledaš kao da ti je potrebno. Farn i Teril stajali su joj za petama, držeći se za balčake i kružeći pogledima oko sebe. Njihov stav kao da je govorio da je lepo i krasno što je oko njih prsten Dvorečana, ali Seonidina bezbednost njihova je briga. Podsećali su na leoparde koji uz nogu prate domaću mačku. Samo što ona nije domaća mačka.

„Postaraj se najpre za Failu“, odgovori joj on. „Ruka joj je povređena.“ Faila je razgovarala sa Alijandrom, a obe su bile tako besne da bi im repovi bili nakostrešeni, samo da ih imaju. Nesumnjivo besne na Alis, ili Galinu – ili kako se već zvaše.

„Ne vidim da ona krvari kao zaklana svinja.“ Seonid ga obema rukama uhvati za glavu i ona predobro poznata jeza udari ga, kao da je odjednom upao u baru koja samo što se nije zaledila. Oštro uzdahnu i trže se, mlatarajući rukama, ali kada ga je pustila, rane mu behu zacelile, premda krv na licu, kaputu i čakširama nije nestala. Takođe se osećao kao da bi mogao sam pojesti čitavog jelena.

„Šta si ono rekla?“, sićušna Zelena okrenu se od njega prema Faili. „Jesi li to spomenula Galinu Kazban?“

„Ne znam joj prezime“, odgovori Faila. „Aes Sedai okruglastog lica, punih usana, crne kose i krupnih očiju. Lepa na neki sebi svojstven način, ali neprijatna žena. Poznaješ je? Mislim da je sigurno iz Crnog ađaha.“

Seonid se ukoči, pa obema šakama čvrsto zgrabi svoje suknje. „To liči na Galinu. Crvena i veoma neprijatna. Ali zašto bi iznela takvu optužbu? Tako nešto se ne stavlja olako na teret nekoj sestri, čak ni neprijatnoj kao Galina.“

Kada Faila poče da objašnjava, počevši od prvog susreta s Galinom, Perin oseti kako sve više besni. Ta žena ju je ucenjivala, pretila joj, lagala je, pa onda pokušala da je umori. Pesnice je toliko jako stisnuo da su mu se ruke tresle. „Slomiću joj ja šiju kada mi padne šaka“, procedi kada Faila završi.