Bodež snova

Zlatokosa žena diže glavu i zatrese je da skloni kosu s lica, usput ostavši bez još nekoliko ogrlica. Njene oči, koje su pogledom streljale Failu, bile su kao zeleni oganj iznad parčeta tkanine vezanog oko njenih usta. Bazdila je na bes. „Sevana od Džumaji Šaidoa.“ Tajlin glas bio je pun zadovoljstva. „To mi je ponosno kazala. A mogu ti reći i da nije kukavica. Dočekala nas je u svilenoj odori i draguljima, ali pošlo joj je za rukom da probode kopljem dvojicu mojih Altaraca pre nego što sam joj ga oduzela.“ Sevana zareža, iako su joj usta bila zapušena, i poče da se bacaka kao da će se baciti s konja. Bar dok je Tajli ne opauči po zadnjici. Nakon toga, zadovoljila se time da sve oko sebe strelja pogledom. Obline su joj lepe, mada on to ne bi trebalo da primećuje kada mu je žena tu, pored njega. Samo što mu je Elijas kazao kako će ona očekivati da on takve stvari primeti, pa je stoga naterao sebe da je otvoreno odmerava.

„Polažem pravo na sadržaj njenog šatora“, obznani Faila, oštro ga gledajući. Možda nije trebalo da bude toliko otvoren. „Tamo ima ogroman kovčeg pun dragulja – i ja ih želim. Ne gledaj me kao da sam luda, Perine. Moramo da nahranimo stotinu hiljada ljudi, da ih obučemo i da im pomognemo da se vrate svojim kućama. Najmanje stotinu hiljada.“

„Želim da pođem s tobom, milostiva, ako mi dozvoliš“, javi se mladić koji je do maločas nosio Majgdin. „Ako nas prihvatiš, neću biti jedini.“

„Pretpostavljam da je to tvoja gospa supruga, moj lorde“, reče Tajli, odmeravajući Failu.

„Jeste. Faila, dopusti da ti predstavim general-barjaktarku Tajli Kirgan, u službi carice Seanšana.“ Možda je i on postao malo uglađen. „General-barjaktarko, moja supruga – gospa Faila ni Bašer t’Ajbara.“ Tajli se pokloni u sedlu, a Faila pade u plitak naklon, neznatno klimnuvši glavom. Bez obzira na prljavo lice, bila je kao kraljica. Što ga podseti na Slomljenu krunu. O toj sitnici moraće kasnije da porazgovaraju. Nema sumnje da će to biti poduža rasprava. Mislio je da mu ovoga puta verovatno neće biti teško da digne glas kako je ona očigledno želela. „A ovo je Alijandra Marita Kigarin, kraljica Geldana, blagoslovena Svetlošću, braniteljka Garenovog zida – i moja vazalka. Geldan je pod mojom zaštitom.“ To je bilo glupo reći, ali svejedno je moralo da se kaže.

„Naš sporazum ne bavi se time, moj lorde“, oprezno mu kaza Tajli. „Ne odlučujem ja kuda Svepobednička vojska ide.“

„To je čisto da znaš, general-barjaktarko. I reci onima koji su iznad tebe da ne mogu da dobiju Geldan.“ Alijandra mu se nasmeši tako široko i tako zahvalno da njemu dođe da prasne u smeh. Svetlosti, i Faila mu se smešila.

I to ponosno. On se počeša po nosu. „Zaista bi trebalo da krenemo pre nego što ti drugi Šaidoi stignu. Ne želim da se nađem ispred njih, a da su iza mene svi oni zarobljenici koji se nose mišlju da se ponovo late kopalja.“

Tajli se zasmeja. „Imam malo više iskustva s tim ljudima od tebe, moj lorde. Kada se jednom predaju, tri dana se neće boriti ili pokušavati da pobegnu. Sem toga, naredila sam svojim Altarcima da čisto za svaki slučaj naprave lomače od njihovih kopalja i lukova. Imamo vremena da razmestimo snage. Moj lorde, nadam se da nikada neću morati da se s tobom suočim na bojnom polju“, reče pa skide čeličnu oklopnu rukavicu sa desne šake. „Bila bi mi čast ako bi me oslovljavao s Tajli.“ Pognu se preko Sevane i pruži mu ruku.

Perin je na tren samo zurio u nju. Čudan je to svet. Prišao joj je misleći da se dogovara s Mračnim – i Svetlost zna da su neke stvari koje Seanšani rade više nego ogavne, ali ta žena je nepokolebljiva i verna svojoj reči.

„Ja sam Perin, Tajli“, reče i prihvati joj ruku. Veoma čudan svet.

Skidajući potkošulju, Galina je baci povrh svilene odore i sagnu se da uzme jahaću haljinu koju je izvukla iz bisaga. Haljina je skrojena za nešto krupniju ženu, ali odgovaraće joj dok ne proda jedan od granata.

„Lina, ne mrdaj odatle“, začu se Teravin glas i Galina odjednom nije mogla da se uspravi pa ni da šuma gori oko nje. Ali mogla je da vrišti. „Ćuti.“ Zagrcnu se kada joj vrisak zamre u grlu. I dalje je mogla da nemo plače, tako da suze počeše da padaju po lišćem zastrtom šumskom tlu. Nečija ruka grubo je ošamari. „Nekako si se dokopala štapa“, kaza Terava. „U suprotnom, ne bi bila ovde. Daj mi ga, Lina.“

Suprotstavljanje nije ni dolazilo u obzir. Galina izvadi štap iz bisaga i pruži ga oštrookoj ženi, dok su joj se suze slivale niz obraze.

„Lina, prestani da cmizdriš. I stavi svoju ogrlicu i okovratnik. Moraću da te kaznim zbog toga što si ih skinula.“

Galina se lecnu. Čak ni Teravina zapovest nije mogla da joj zaustavi suze, a znala je da će i zbog toga biti kažnjena. Izvadi zlatnu ogrlicu i okovratnik iz bisaga, pa ih stavi na sebe. Stajala je tu odevena samo u blede vunene čarape i meke bele čizme, a granatima orošeni okovratnik i opasač kao da su bili toliko teški da su je obarali na zemlju. Pogled joj se zalepi za beli štap u Teravinim rukama.