Bodež snova

Pošto nije mogla da spava i pošto joj nešto nije davalo mira, sama se obukla u prvo što joj je palo šaka – tamnosivu jahaću haljinu – pa je krenula da se prošeta kako bi uživala u spokoju palate u sitne jutarnje sate, kada čak i sluge spavaju a treperavi plamen podnih svetiljaka jedino što se mrda u hodnicima – sem nje. Sem nje i njenih telohraniteljki, ali naučila je da ne obraća pažnju na njihovo prisustvo. Zaista je uživala u samoći, sve dok je dve žene nisu srele i upoznale je s tužnim vestima na koje bi inače čekala do zore. Povela ih je u svoju manju primaću sobu kako bi o tome razgovarale pod zaštitom od prisluškivanja.

Sumeko se promeškolji u naslonjači i ošinu Alisu pogledom. „Riejna ti je dozvoljavala da isprobavaš dokle možeš da ideš, ali kao Najstarija, očekujem...“

„Ti nisi Najstarija, Sumeko“, hladno joj odvrati sitnija žena. „Ti ovde imaš uticaj, ali po Pravilu, Kružok pletilja sastoji se od trinaest najstarijih među nama u Ebou Daru. Više nismo u Ebou Daru, tako da više nema Kružoka pletilja.“

Sumekino okruglo lice bilo je kao granit. „Bar priznaješ da imam uticaj.“

„I očekujem od tebe da ga koristiš kako bi sprečila da još nas bude ubijeno. Sumeko, nagoveštaji nisu dovoljni, ma koliko snažno ti to nagoveštavala, kako kažeš da radiš. To nije dovoljno.“

„Raspravljanje nas nikuda neće odvesti“, primeti Elejna. „Znam da ste na ivici. I ja sam.“ Svetlosti, tri su žene ubijene pomoću Jedne moći za poslednjih deset dana, a vrlo verovatno da je pre toga ubijeno još sedam. To je dovoljno da i nakovanj bude na ivici živaca. „Ali međusobno režanje sada je najgore što možemo da uradimo. Sumeko, moraš da budeš stroga. Ne zanima me koliko žele samoću – više nijedna ne može da bude sama ni na trenutak. Alisa, posluži se svojim moćima ubeđivanja.“ Ubeđivanje baš i nije odgovarajuća reč. Alisa ne ubeđuje. Ona jednostavno očekuje da ljudi rade onako kako im ona kaže, što se bezmalo uvek i dešava. „Ubedi ostale da je Sumeko u pravu. Vas dve zajedno morate da...“

Vrata se otvoriše i Deni uđe, pa zatvori za sobom i pokloni se, s jednom rukom na balčaku mača, a drugom na svojoj dugoj palici. U crveno obojeni oklopni prsnici i kalpaci, opervaženi belom, stigli su tek juče, i zdepasta žena nije prestajala da se smeši otkad ih je stavila na sebe, ali sada je iza vizira delovala smrtno ozbiljno. „Izvinite što prekidam, milostiva, ali jedna Aes Sedai zahteva da razgovara s tobom. I to Crvena, ako je suditi po njenom šalu. Kazala sam joj da verovatno spavaš, ali bila je spremna da uđe i da te lično probudi.“

Crvena. S vremena na vreme bilo je izveštaja o Crvenima u gradu, mada ne tako često kao nekada – većina Aes Sedai u gradu nije nosila šalove, krijući tako iz kog su ađaha – ali šta jedna Crvena hoće od nje? Začelo sada već sve znaju da je na Egveninoj strani, a protiv Elaide. Sem ako neka nije rešila da je konačno pozove na odgovornost zbog pogodbe s Morskim narodom.

„Reci joj...“

Vrata se opet otvoriše, udariše Deni u leđa i gurnuše je s puta. Žena koja je ušla, sa šalom po kojem su bile izvezene loze prebačenim preko ruku tako da se jasno vide crvene rese, bila je visoka, vitka i bakarne puti. Bila bi lepa samo da joj pune usne nisu toliko stisnute da izgledaju tanko. Jahaća haljina bila joj je tako tamna da je skoro crna, ali na slabašnoj svetlosti podnih svetiljaka videle su se naznake crvenog, dok su na razdeljenim suknjama bile svetlije crvene pruge. Duhara Basahin ne taji iz kojeg je ađaha. Nekada bi se Sumeko i Alisa za tren oka našle na nogama i padale bi u naklon pred Aes Sedai, ali sada su ostale da sede, odmeravajući je. Obično spokojna Deni, barem prividno, sada se mrštila i uhvatila se za palicu.

„Vidim da su priče da sakupljaš divljakuše zapravo istinite“, reče joj Duhara. „To je baš velika šteta. Vas dve – napolje. Hoću nasamo da razgovaram sa Elejnom. Ako ste pametne, noćas ćete otići odavde i zaputiti se u potpuno odvojenim pravcima. A i drugima ćete reći da urade to isto. Bela kula gleda popreko na okupljanja divljakuša. A kada Kula na nešto gleda popreko, i prestoli se tresu.“ Ni Sumeko ni Alisa ne trepnuše, a kamoli da se mrdnuše. Alisa čak izvi jednu obrvu.

„One mogu da ostanu“, ledeno odvrati Elejna. Pošto je Moć bila u njoj, osećanja joj nisu bila u metežu. Smirila su se u ledeni gnev. „One su ovde dobrodošle. Ti s druge strane... Elaida je pokušala da me otme, Duhara. Otme! Ti možeš da odeš.“