Bodež snova

„... briga šta ti misliš“, govorila je neka žena u toj sobi. „Razmišljanje prepusti meni, a ti radi šta ti se kaže.“

Elejna priđe vratima. Bila je to primaća soba, s pozlaćenim podnim svetiljkama i skupim tepisima na podu, kao i visokim ognjištem od plavog mermera, ali ona nije videla ništa sem tri žene u njoj. Jedna je sedela – neka žena oštrih crta lica. To mora da je Šiejn. Druge dve stajale su leđima prema vratima, pognutih glava kao da su pokajnice. Ona žena oštrih crta razrogači oči kada je vide u dovratku, ali Elejna joj ne pruži priliku ni da zine. Dve Crne sestre vrisnuše kada štitovi padoše na njih, a tokovi Vazduha im pribiše ruke uz bokove i stegnuše im suknje oko nogu. Drugi tokovi Vazduha pribiše Šiejn u njenu pozlaćenu naslonjaču.

Elejna uvuče Sarejtu u sobu, pa se pomeri tako da im svima vidi lica. Sarejta pokuša da ustukne. Možda je samo pokušavala da joj prepusti istaknuto mesto, ali Elejna je opet uhvati za rukav, zadržavajući je tako da joj i ona bude u vidnom polju. Vandena i Kejrejn im se pridružiše. Marilinino uzano lice bilo je slika i prilika spokoja jedne Aes Sedai, ali Falion se nemo iskezila.

„Šta bi ovo trebalo da znači?“, htede da čuje Šiejn. „Znam ko si ti. Ti si Elejna Trakand, kći naslednica, ali to ti ne da je nikakvo pravo da upadaš u moj dom i da me napadaš.“

„Falion Boda“, mirno odvrati Elejna, „Marilin Gemalfin, Šiejn Avarin – hapsim vas kao Prijateljice Mraka.“ Pa, glas joj je bio miran, ali u sebi je skakala od sreće. A Birgita je mislila da će to biti opasno!

„To je besmisleno“, ledenim glasom odbrusi Šiejn. „Ja hodam u Svetlosti!“

„Ne ako hodaš sa ove dve“, odgovori joj Elejna. „Pouzdano znam da su se dokazale kao Crni ađah u Tar Valonu, Tiru i Tančiku. Ne čuješ da to poriču, zar ne? To je zato što znaju da ja...“

Odjednom varnice zaigraše po njoj od glave do pete. Bespomoćno se trzala dok su joj se mišići grčili, a saidar bežao od nje. Videla je kako se Vandena, Kejrejn i Sarejta trzaju dok varnice trepere i preko njih. To je trajalo svega jedan tren, ali kada su varnice nestale, Elejna se osećala kao da je proterana kroz cediljku. Morala je da se uhvati za Sarejtu kako ne bi pala, a i ova se nje čvrsto držala. Vandena i Kejrejn držale su jedna drugu, njišući se u mestu, oslanjajući se jedna drugoj bradom na rame. Falion i Marilin bile su očigledno iznenađene, ali za tren oka obgrli ih svetlost Moći. Elejna oseti kako štit pada na nju i vide štitove na ostale tri. Nije bilo nikakve potrebe da ih nečim vezuju. Sve tri bi pale da nije bilo podrške. Viknula bi da može – kad bi mislila da Birgita i ostale mogu da učine nešto sem da izginu.

U sobu uđoše četiri žene koje Elejna smesta prepozna. Asna Zeramen i Temajla Kindrod. Česmal Emri i Eldrit Džondar. Četiri Crne sestre. Dođe joj da zaplače. Sarejta tiho zaječa.

„Zašto ste toliko čekale?" zatraži da čuje Asna od Falion i Marilin. Saldejkine tamne zakošene oči bile su besne. „Upotrebila sam ovo da ne bi osetile kako prigrljujemo saidar, ali zašto ste vas dve samo stajale?“ Mahnu malim savijenim crnim štapom, možda palac širokim, koji je izgledao nekako neobično potmulo. Izgleda da je opčinjena tim predmetom. „Poklon od Mogedijen. Oružje iz Doba legendi. Pomoću ovoga mogu da ubijem čoveka na stotinu koraka, ili samo da ga omamim ako želim da ga kasnije ispitam.“

„Ako mogu da vidim čoveka, mogu i da ga ubijem“, prezrivo reče Česmal. Visoka i zgodna, bila je slika i prilika ledene bahatosti.

Asna frknu. „Ali moja meta može da bude okružena sa stotinu sestara i nijedna od njih neće znati šta ju je ubilo.“

„Pretpostavljam da može biti od koristi“, nevoljno priznade Česmal. „Zašto ste samo stajale?“

„Stavile su nas pod štitove“, ogorčeno odgovori Falion.

Eldrit ostade bez daha i prinese dežmakastu šaku okruglom obrazu. „To je nemoguće. Jedino ako...“ Tamne oči joj sevnuše. „Otkrile su kako da sakriju sjaj, da sakriju svoja tkanja. E to bi baš bilo od koristi.“

„Zahvalna sam vam na blagovremenom spasavanju“, kaza Šiejn ustajući, „ali imate li neki razlog zbog kojeg ste noćas došle? Je li vas Moridin poslao?“

Asna usmeri tok Vazduha koji uz glasan prasak ošinu Šiejn po obrazu, tako da se ova zatetura. „Pazi šta pričaš i možda ćemo te pustiti da pođeš s nama. Ako te ne ostavimo mrtvu za sobom.“ Šiejni obraz pocrvene, ali ne diže ruke. Lice joj beše bezizražajno.

„Elejna je jedina koja nam je potrebna“, reče Temajla. Bila je lepa na nekakav lisičji način, po izgledu skoro kao krhko detence, premda joj je lice delovalo bezvremeno, ali plave oči nezdravo su joj blistale. Vrhom jezika pređe preko usana. „Uživala bih u tome da se igram sa ostalima, ali biće nam nepotreban teret.“

„Ako ćeš da ih ubiješ“, reče joj Marilin kao da priča o ceni hleba, „poštedi Kejrejn. Ona je jedna od nas.“