Bodež snova

„Poklon od Adeleas“, promrmlja Vandena i Kejrejn se oči veoma razrogačiše. Ona zinu, ali ništa ne izreče. Dve žene klonuše i padoše na tepih. Vandena pokuša da ustane, ali Kejrejn ostade da leži slepo zureći u tavanicu, dok joj je drška Vandeninog noža štrčala ispod grudne kosti.

Sjaj okruži Česmal i ona dodirnu Vandenu zamršenim tkanjem Vatre, Zemlje i Vode. Sedokosa žena skljoka se kao da joj se kosti istopiše. Isto tkanje dodirnu Sarejtu, koja padajući povuče Elejnu preko sebe. Oči joj se već zastakliše.

„Sada će doći njihovi Zaštitnici“, primeti Česmal. „Još malo ubijanja.“

Beži, Birgita, pomisli Elejna, priželjkujući da kroz vezu mogu da se pronose i reči. Beži!

32 Ispuniti pogodbu

Birgita je stajala naslonjena uz kameni zid jedne trospratnice, tužno razmišljajući o Gajdalu, kada se zavežljaj osećanja i osećaja u njenoj glavi, njena svest o Elejni, odjednom zgrči. Jedino je tom rečju mogla to da opiše. Šta god da se desilo trajalo je svega jedan tren, ali nakon toga veza je bila puna... mlitavosti. Elejna je pri svesti, ali nesigurna na nogama. Međutim, ne boji se. Svejedno, Birgita zabaci plašt preko ramena i krenu do ugla da baci pogled na Ulicu punog meseca. Elejna ume da bude nezdravo hrabra. Najteže u tome što je Elejnina Zaštitnica upravo je to da je sprečava da ne ugrožava sebe preko potrebe. Niko nije neuništiv, ali ta krvava žena misli da ona krvavo jeste neuništiva. Trebalo bi da je njeno znamenje železni lav, a ne zlatni ljiljan. Ona svetlost i dalje se videla kroz prozor, prosipajući bledu lokvu na uzanu ulicu, a ni živa duša se nije čula izuzev mačke koja je mjaukala negde u mraku.

„Sarejta se oseća... smućeno“, promrmlja Ned Jarman pored nje. Mladalačko lice visokog mladog Zaštitnika bilo je sumorno u senci kapuljače njegovog plašta. „Oseća se slabo.“

Birgita shvati da se i ostali Zaštitnici pribijaju uz nju, bezizražajnih lica i prekih pogleda. To je čak i po mesečini bilo očigledno. Izgleda da se nešto desilo svim Aes Sedai. Ali šta? „Gospa Elejna je kazala da će vikati ako joj budemo potrebni“, reče im – koliko da bi uverila njih da je sve u redu, toliko i da bi uverila samu sebe. Čak i da su i Kejrejn i Sarejta Prijateljice Mraka, ništa ne bi mogle da urade kada su povezane, a naročito ne nakon onoga što im se desilo, šta god to bilo. Plamen je spalio, trebalo je da zahteva da ona i ostali Zaštitnici pođu s njima.

„Kejrejn neće biti drago ako se budemo nepotrebno umešali“, tiho kaza Venr Kosan. Vitak kao sečivo i malčice prosed po gustoj kovrdžavoj crnoj kosi i kratkoj bradi, delovao je potpuno nehajno. „Kažem da čekamo. Šta god da se dešava, ona se oseća samouvereno.“

„I to više nego kada je ulazila“, dodade Siril Ardžuna, zbog čega ga Venr oštro pogleda. Još mlad, Siril je bio sav koščat, mada su mu ramena bila veoma široka.

Birgita klimnu. I Elejna je samouverena. Mada, Elejna bi se osećala samouvereno i da hoda po napuklom konopcu zategnutom preko jame pune oštrog kolja. Pas zalaja u daljini, a mačka ućuta, ali drugi psi odgovoriše prvome, tako da se lavež raširi u pravom talasu, koji zamre jednako iznenadno kako je otpočeo.

Čekali su, dok se Birgita u sebi nemo izjedala od brige. Odjednom, Venr opsova i zbaci plašt sa sebe. Već sledećeg trena, sečivo mu se nađe u ruci i potrča niz ulicu, a iza njega su trčali Siril i Tavan, za kojima su se vijorili plaštovi. Pre nego što pređoše dva koraka, Džaem divlje kriknu. Vadeći mač iz kanija, zbaci plašt sa sebe i potrča za onom trojicom – i to brzinom neverovatnom za njegove godine. Urlajući od gneva, i Ned potrča, sa ogoljenim čelikom u ruci, koji se belasao na mesečini. Srdžba se pronese kroz vezu, nalik na ratnički gnev koji neke ljude zahvata u bitkama – kao i tuga, ali i dalje nije bilo straha.

Birgita iza sebe začu tiho siktanje mačeva koji izlaze iz kanija, pa se okrenu tako hitro da se plašt zavijori oko nje. „Sklanjajte to! To ovde nije ni od kakve koristi.“

„Moja gospo, znam šta znači kada Zaštitnici utrčavaju, jednako dobro kao ti“, reče joj Jurit plemićkim naglaskom, smesta je poslušavši. Ali očigledno nevoljno. Vitka i visoka kao većina muškaraca, Saldejka je poricala da je plemenitog roda, ali kad god bi se poveo razgovor o tome šta je radila pre nego što je položila zakletvu Lovca na Rog, uvek bi se nasmešila jednim od onih svojih retkih osmeha i promenila temu. Ali dobra je s mačem. „Ako Aes Sedai umiru...“

„Elejna je živa“, prekide je Birgita. Živa je i u nevolji. „Ona je naša briga, ali biće nam potrebno mnogo više mačeva kako bismo je spasli.“ I više od mačeva. „Neka neko zgrabi tog čoveka!“ Dve gardistkinje ščepaše Harka za kaput pre nego što on stiže da klisne u mrak. Očigledno da ne želi da se zadržava blizu mesta gde Aes Sedai umiru. Ne želi ni ona. „Pohvatajte... konje koji su višak i za mnom“, naredi, bacajući se Streli u sedlo. „I jašite kao da vam je požar za petama!“ Posluša samu sebe i mamuznu dugonogog sivog škopca i ne čekajući ostale.