Bodež snova

Vitak mladić koji je stajao ispred njene niske naslonjače pocrvene od stida, ali nastavi da je gleda pravo u oči. Zapravo, bio je tek nešto malo stariji od dečaka, glatki obrazi verovatno su mu bili izbrijani više zbog pristojnosti nego što je to bilo potrebno. Vrlo pristojno, Hansel Renšar, Aratelin unuk, nije nosio ni mač ni oklop, ali na njegovom zelenom kaputu videli su se belezi od dugog nošenja oklopnog prsnika. Po velikoj vlažnoj mrlji na levom ramenu videlo se da mu je plašt propustio. Baš je čudno kakve sve stvari čovek u takvim trenucima primeti. „Moja gospo, naloženo mi je da to zatražim“, odgovori joj on sigurnim glasom.

Dijelin, ruku prekrštenih ispod grudi, mrko zagunđa. Samo što se nije namrštila. Gazdarica Harfor, kao i uvek besprekorna sa svojom grimiznom lentom prebačenom preko pozamašnih nedara, na kojoj je bio prikazan beli lav, glasno frknu. Hansel opet pocrvene. Nalazili su se u Elejninoj manjoj primaćoj sobi, u čijem je mermernom ognjištu gorela vatrica, tako da se jutarnja svežina mahom nije osećala, a od ulja u svetiljkama mirisalo je na ruže. Žarko je želela da je Birgita tu. Sudeći po blagoj razdraženosti koja je tekla kroz vezu, prelazila je preko izveštaja. Nije previše razdražena, tako da začelo nije reč ni o čemu hitnijem.

Kada su Luan i ostali pre dva dana stigli pred grad sa svojih šezdeset hiljada oružnika, to je izazvalo poprilično uzbuđenje i naglo slavlje građana po ulicama, čim je postalo jasno da neće zauzeti logore koji su ostali napušteni nakon što je Džarid Sarand otišao. Poveo je sa sobom i ljude iz kuća koje su sada na Elejninoj strani, mada to još ne znaju. Samo Svetlost zna kakve će sve nevolje taj krvavi čovek da izazove. Ali Hanselova poruka bacila je novo svetlo na ogromni tabor podignut svega milju južno od Donjeg Kaemlina. Ako Aratela, Luan i ostali znaju da se grad kroz kapije snabdeva iz Tira i Ilijana, a to začelo sada već znaju svi u Andoru, možda su došli do zaključka da opsadom ništa neće postići. Bezbedan prolaz je pitanje bojnih redova. Možda nameravaju da pozovu na predaju Kaemlina kako bi izbegli sveopšti napad. Proglasi podrške, koje su raznosile Srodnice a ne konjanici, postavljeni su od Aringila do rudarskih sela u Maglenim planinama – ili će to uskoro biti – ali bez obzira na to što se Sumeko i ostale Srodnice iznuruju Lečeći, oružnika Kajrena, Anšara i Barina koje Džarid nije odveo sa sobom u zbiru s njenima nema ni blizu šezdeset hiljada. Male skupine oružnika počele su da dolaze u grad kako se širila vest da je sada Kaemlinu bezbedno prići, ali još nisu dolazili u velikom broju. Možda prođe i nedelju dana, ako ne i više, pre nego što se pojave neke veće družine. Te su se držale podalje od grada, bojeći se Arimiline vojske. Ishod sveopšteg napada nije unapred određen – ljudi na grudobranima u znatnoj su prednosti u odnosu na one koji pokušavaju da se uz njih popnu – ali to bi u najboljem slučaju bio za dlaku izbegnut poraz, a nema nikakve nade da će ubrzo stići još pomoći. Dijelin je opet posetila Denajnu Kandred na zapadu, ali ta se žena i dalje kolebala. Uz Elejnu je devet kuća, a potrebno joj je deset, tako da i dalje ništa nije rešeno – Denajna ne može da se krvavo odluči podržava li ili ne podržava Trakande.

„Zašto hoće da razgovaraju sa mnom?“ Nekako joj pođe za rukom da spreči da joj se Birgitina razdraženost čuje u glasu. Kako Birgitina, tako i njena.

Hansel opet pocrvene. Izgleda da lako crveni. Plamen je spalio, zaista su joj poslali dečaka! „Nisam obavešten, moja gospo. Jednostavno mi je rečeno da tražim bezbedan prolaz.“ A onda se pokoleba. „Milostiva, bez toga oni neće ući u Kaemlin.“

Elejna ustade, pa priđe svom pisaćem stolu i iz kutije od ružinog drveta izvadi jedan list glatke bele hartije, pa umoči pero u kristalnu mastionicu optočenu srebrom. Čitka slova potekoše na hartiju, bez njenog uobičajenog krasnopisa. Bila je kratka i smesta je prešla na suštinu.

Lord Luan Norvelin, gospa Aratela Renšar, lord Perival Koelan, gospa Aemlin Karand, gospa Elorijen Tremejn i lord Abel Pendar mogu bezbedno ući u Kaemlin, uz uveravanje da će i oni i njihova pratnja moći da izađu iz grada kad god to žele. Primiču ih nezvanično u Velikoj dvorani ovoga popodneva, u skladu s njihovim položajima. Moramo da razgovaramo o Krajišnicima.

Elejna Trakand

Kći naslednica Andora

Visoko sedište kuće Trakand