Bodež snova

„Na osnovu promena u ukusu, mogu da prepoznam neke bolesti, milostiva. U svakom slučaju, ima i gorih stvari. Moj mali Džaem, ovaj što je doneo terazije, njegov prvi posao bio je da čisti konjušnicu. Tvrdi da je sve što je nakon toga jeo imalo ukus kao...“ Okrugli trbuh zatrese joj se od smeha. „Pa, moja gospo, možeš da zamisliš.“ Elejna je mogla i bilo joj je drago što nije bila sklona mučnini. Ali svejedno opet zadrhta. Esanda je izgledala sasvim staloženo, ruku sklopljenih preko pojasa, i sa odobravanjem je gledala svoju nećaku – ali Neris je izgledala kao da će povratiti. „Šteta što ne može da nauči moj zanat, ali niko ne bi kupovao bilje od muškarca – niti bi bilo koja žena pristala na mušku babicu.“ Melfana se grohotom zasmeja na tu besmislenu zamisao. „Hoće da bude ni manje ni više nego oružarev šegrt. Star je za to, ali šta je tu je. A sada, dobro pazi da čitaš svom detetu.“ Poprilično je sumnjala u Elejninu tvrdnju da će roditi dečaka i devojčicu. Neće to da prihvati sve dok im ne bude čula otkucaje srca, a dotle ima još nekoliko nedelja. „I neka joj muzičari sviraju. Tako će naučiti da prepoznaje zvuk tvog glasa, a naučiće da voli čitanje i muziku. To pomaže i u drugim stvarima. Dete bude bistrije.“

„Gazdarice Dauliš, svaki put to kažeš“, razdraženo joj reče Elejna. „Znaš, mogu to da zapamtim. I radim to što kažeš.“

Melfana se opet zasmeja, a tamne oči joj zaiskriše. Prihvatala je Elejnine promene raspoloženja kao što čovek prihvata kišu i grmljavinu. „Iznenadila bi se koliko žena ne veruje da dete u materici može da čuje. Ali ja vidim razliku između onih kojima se čita i onih kojima se ne čita. Milostiva, bi li ti smetalo da malo popričam s mojom tetkom pre nego što odem? Donela sam joj pitu i melem za zglobove.“ Esanda pocrvene. Pa, sada kada je njena laž razotkrivena, ima da prihvati Lečenje – ili će Elejna da čuje zašto to nije učinila.

Na kraju podnevnog obroka, Elejna je Birgiti pomenula pitanje šta li Luan i ostali nameravaju. Bio je to izvanredan obrok i ona je jela kao gladni vuk. Melfana je izgrdila kuvarice i sve ostale žene koje su joj se našle nadohvat ruke zbog nezačinjene i slabe hrane kojom su je hranile. Danas je za ručak imala malu barsku pastrmku, savršeno isprženu, rolnice od kupusa napunjene mrvljenim ovčjim sirom, boraniju s leblebijama i pitu od kiselih jabuka. Još jedan razlog zašto je taj obrok bio predivan bilo je i to što nije bilo ni traga od kvarenja. Za piće je imala lep crni čaj s metvicom, od kojeg ju je na tren obuzela napetost sve dok nije shvatila da je to zaista metvica. Jedino što je Melfana zabranila bilo je vino, ma koliko razvodnjeno. Čak se i Birgita odrekla pića, mada se činilo nemogućim da to može išta uticati kroz vezu. Elejna joj to nije napomenula. Birgita je previše pila kako bi utulilabol zbog svog Gajdala. Elejna je to razumela, premda nije odobravala. Nema predstave šta bi ona radila da Rand umre.

„Ne znam“, odgovori joj Birgita pošto proždra poslednje ostatke svog parčeta pite. „Pretpostavljam da su došli da od tebe zatraže da im pomogneš protiv Krajišnika. Jedino krvavo sigurno jeste da nisu došli da ti pruže podršku.“

„I ja to pretpostavljam.“ Elejna ovlaži prst i pokupi mrvice sira, pa ih ubaci u usta. Mogla je pojesti i da joj je dvaput toliko bilo na tanjiru, ali Melfana je izjavila da će strogo paziti da joj ograniči gojenje. Taman koliko treba, a ne previše. Možda se tako osećaju krave koje spremaju za prodaju. „Ako ne budu tražili da predam Kaemlin.“

„Ta mogućnost uvek postoji“, saglasi se Birgita, zvučeći skoro veselo. U vezi se osećalo da je sve samo ne vesela. „Ali i dalje imamo osmatrače na kulama a Džulanija i Kirejla zaposlile su se kao pralje u njihovom taboru, tako da ćemo znati ako krenu na grad i pre nego što njihov prvi čovek jednom korakne.“

Elejna požele da ne uzdiše tako često. Plamen je spalio, drži Arimilu, Nijanu i Eleniju pod stražom i one svakako ne uživaju u tome što dele krevet – zna da ne bi trebalo da se naslađuje time, ali ipak to čini – i stekla je još tri saveznika, mada ne nužno najpouzdanija. Bar su sada nerazmrsivo vezani za nju. Trebalo bi da se oseća kao pobednik.

Tog popodneva Esanda i Sefani obukle su je u tamnozelenu haljinu sa smaragdnim prugama duž sukanja i izvezenu srebrom po nedrima, rukavima i skutima. Od nakita je nosila svoj prsten Velike zmije i veliku srebrnu pribadaču, obojenu u plavo izuzev obrisa kamena temeljca Trakanda. Zbog te pribadače obuzela ju je potištenost. U okviru kuće se govorilo da su Trakandi kamen temeljac koji drži Andor. U tome baš i nije uspela.