Bodež snova

Pokušavala je da ostane smirena, ali čelično pero ukopalo se u hartiju na poslednjih nekoliko slova. Bezbedan prolaz. Usmeri kako bi zapalila sveću za pečatni vosak, a ruka joj zadrhta kada na stranicu kapnu zlatnožute voštane kapi. Hteli su da nagoveste kako će ona pokušati da ih zadrži silom. Ne, nisu samo nagovestili! Kao da su to otvoreno rekli! Pritisnu pečat, rascvetali ljiljan, u vosak kao da pokušava da ga nabije u sto.

„Evo“, kaza pružajući mladiću hartiju. Glas joj beše leden, a nije se ni potrudila da bude makar malo toplija. „Ako se sa ovim ne osete sigurno, možda bi mogli probati da se umotaju u pelene.“ Grmljavina kao da naglasi njene reči.

On opet pocrvene, ovoga puta očigledno od besa, ali pametno se ograniči na to da joj zahvali dok je presavijao hartiju. Pažljivo ju je smeštao u unutrašnjost svog kaputa dok ga je gazdarica Harfor ispraćala. Ona će ga lično otpratiti do njegovog konja. Glasnik velmoža moćnih kao što su Luan i ostali mora se primiti sa izvesnom počašću.

Elejnin gnev se odjednom pretvori u tugu. Nije mogla oceniti zbog čega je tužna. Raspoloženje kao da joj se često menjalo bez ikakvog povoda. Možda je tužna zbog svih onih koji su poginuli i koji će tek poginuti. „Dijelin, jesi li sigurna kako ne želiš da budeš kraljica? Luan i oni njegovi podržali bi te za tren oka, a ako bih te ja podržala, podržali bi te i oni koji su mene. Plamen me spalio, verovatno bi te i Denajna podržala.“

Dijelin sede, pa pažljivo namesti plave suknje pre nego što odgovori. „Potpuno sam sigurna. Vođenje moje kuće dovoljan mi je posao i ne želim da tome pridodam upravljanje celim Andorom. Sem toga, ne odobravam da se kuće smenjuju na prestolu bez dobrog razloga – nedostatak kćeri naslednice ili činjenice da je ona glupa, nesposobna, okrutna ili gramziva, što je još gore. Ti nisi ništa od toga. Nastavljanje omogućava postojanost, a postojanost donosi napredak.“ Ona klimnu glavom; dopala joj se ta rečenica. „Pazi, da si umrla pre povratka u Kaemlin i pre nego što si položila pravo na presto, ja bih ušla u igru, ali jednostavna je istina da ćeš ti biti bolja vladarka nego što bih ja bila. Bolja za Andor. To je delimično zbog tvoje povezanosti s Ponovorođenim Zmajem.“ Dijelin izvi jednu obrvu, pozivajući Elejnu da objasni tu povezanost. „Ali najvećim delom“, nastavi ona kada Elejna ništa ne reče, „to je zbog tebe. Gledala sam dok si odrastala i dok si napunila petnaest godina, već sam znala da ćeš biti dobra kraljica – možda najbolja koju je Andor ikada imao.“

Elejna pocrvene, a oči joj zasuziše. Plamen spalio njene promene raspoloženja! Samo što zna da sada ne može da krivi trudnoću. Pohvala od Dijelin ista je kao što su bile pohvale njene majke – nikada nevoljna, nikada nezaslužena.

Jutro joj je bilo ispunjeno, a mora da vodi računa samo o Kaemlinu i palati umesto o čitavom Andoru. Gazdarica Harfor podnela joj je izveštaj da su se uhode u palati, za koje je potvrđeno da su radile za Arimilu ili njene saveznike, veoma smirile – kao miševi koji se boje da ih mačka gleda.

„Sada je bar bezbedno da ih otpustimo, milostiva“, s velikim zadovoljstvom reče Rina. Ne voli što ona sama u kraljevskoj palati ima uhoda koliko i Elejna, a možda i više. Kći naslednica ili kraljica možda žive u palati, ali što se tiče glavne sobarice – palata je njena. „Sve njih.“ Uhode koje rade za druge zadržane su na svojim mestima kako niko ne bi posumnjao da Rina zna za njih.

„Ostavi ih sve i nastavi da ih držiš na oku“, reče joj Elejna. „Najverovatnije je da će upravo oni opet primiti nečije pare, a već znamo ko su.“ Poznata uhoda može se sprečiti da sazna sve što ne bi trebalo da sazna i moguće je postarati se da otkrije upravo ono što želiš da otkrije. To važi i za oči i uši raznih ađaha koje je gazdarica Harfor takođe otkrila. Ađasi nemaju nikakvog prava da je uhode, pa će sami biti krivi ako budu delali na osnovu lažnih podataka kojima ih ona hrani na kašičicu. Ne može to prečesto, kako one ne bi shvatile da je otkrila njihove uhode, ali po potrebi može.

„Kako kažeš, moja gospo. Svet se promenio, zar ne?“

„Bojim se da jeste, gazdarice Harfor.“

Dežmekasta žena tužno klimnu, ali smesta se vrati poslu. „Milostiva, jedan od prozora u Velikoj dvorani počeo je da curi. Da je reč o nečemu sitnom, pobrinula bih se za to i ne bih ti time dosađivala, ali ovde je reč o pukotini u staklu, što znači da se mora pozvati...“ Spisak stvari za koje je potrebno Elejnino odobrenje i hartija koje mora da potpiše samo se nastavlja.